Predsednik Francuske Emanuel Makron je izjavio da neće dozvoliti da još jedan migrantski kamp "nikne" u luci Kale na severu Francuske, preneli su francuski mediji.
On je tokom govora u Kaleu – uoči susreta ove sedmice sa britanskom premijerkom Terezom Mej - pozvao zvanični London da odgovori na zahteve Francuske kada je reč o deci bez roditelja.
Makron je naglasio da će preduzeti oštre mere ukoliko policija upotrebi preteranu silu protiv migranata, ali je, isto tako, branio pripadnike bezbednosnih snaga od optužbi pojedinih humanitarnih službi, koje je ocenio kao laži.
"Neće biti povratka `džungli`", rekao je francuski predsednik koristeći ime migrantskog kampa koji je uklonila prethodna francuska Vlada, a u kome je krajem 2016. bilo smešteno osam hiljada migranata na periferiji jednog od najsiromašnijih gradova u Francuskoj.Nekoliko stotina njih je ostalo u Kaleu, nastojeći da se domogne Velike Britanije, javlja Rojters.
Francuska želi da Velika Britanija prihvati veći teret troškova za bezbednost na zajedničkoj granici i primi više azilanata.
Makron će se sastati sa Mej u četvrtak u Londonu, gde će razgovarati o Bregzitu, migracijama i sporazumu “Le Touquet” iz 2003, po kome Britanija može da kontroliše svoju granicu u Francuskoj, a Francuska na britanskoj teritoriji.
Zvanični Pariz smatra da pomenuti dogovor favorizuje Britaniju i doveo je do okupljanja migranata u Kaleu, najbližoj tački ka britanskoj obali, odakle su mnogi pokušali da se domognu kamiona i vozova koji idu ispod engleskog kanala (oko 30 kilometara) i tako stignu do Britanije.
Očekuje se da će Makron zatražiti da se ovom sporazumu pridoda protokol po kome bi Britanija platila više za očuvanje bezbednosti granice te prihvatila više tražilaca azila.
Međutim, zvanični London ističe da veća osigurava dodatnu bezbednost Francuskoj. Britanski poslanici iz vladajuće Konzervativne partije, koji se zalažu za Bregzit, odbacili su kao “apsurdne” ideje da njihova zemlja treba da plati dodatno.
Ukoliko se ne postigne sporazum, obe zemlje imaju pravo da se povuku iz prethodnog ugovora, a što će značiti ponovo uspostavljanje tvrdih državnih granica. To bi dodatno vodilo potpunom odvajanju Britanije od Evrope kada napusti EU u martu 2019.
Makronova vlada priprema zakone kojima će se pooštriti uslovi za ulazak migranata, što je odgovor na rastući broj zahteva za azilom – prošle godine rekordnih više do 100 hiljada.
Mada francuskog predsednika kritikuju zbog čvrstog stava prema migracijama, on je poslao u utorak pomirljivu poruku tokom sastanka sa migrantima iz Sudana koji su stigli preko Libije i Italije, priznajući da se suočavaju sa teškim okolnostima, prenosi britanska agencija.
