Privreda evrozone završila je 2017. s najvećim rastom u poslednjih sedam godina, dok je optimizam i dalje na visokom nivou, saopštila je danas kompanija za finansijske informacije IHS Markit.
Markit je naveo da je njegov indeks nabavke u privredi porastao na 58,1 poena u decembru, sa 57,5 prethodnog meseca. Sve vrednosti iznad 50 ukazuju na rast, a decembarski rezultat je najviši od februara 2011, što nagoveštava impresivan tromesečni rast od 0,8 odsto.
Privreda evrozone se ubrzala tokom 2017, pošto je manje prepreka koje su ograničavale rast. Populistički lideri, koji su se nadali pobedama posle Bregzita i Donalda Trampa, izgubili su na izborima u Francuskoj i Holandiji, ocenjuje AP.
"Zvezdani kraj 2017. u evrozoni je zaokružio najbolju godinu u više od deset godina, nastavaljući da osujećuje rasprostranjeno strahovanje da će jačanje političke neizvesnosti omesti privredni rast", rekao je Markitov glavni ekonomista Kris Vilijamson.
Posebno ohrabrujuće za evrozonu, koja je poslednju deceniju provela pod stalnim pritiskom kriza, jeste to što je rast u većini zemalja, a ne samo u najvećoj, Nemačkoj.
Bolja situacija se osetila i u Irskoj i Italiji, koje su prethodnih godina zaostajale, što je dodatno uticalo na verovanje da je evrozona izašla iz dužničke krize i da je sada u ciklusu rasta koji će smanjiti nezaposlenost. Zapošljavanje je najvišem nivou za 17 godina, navodi Markt.
Iako su se ekonomske okolnosti promenile, plate nisu značajnije porasle.
Jedno od većih pitanja u ovoj godini je da li će rast cena povezan s većim cenama nafte uticati na privredu i da li će to dovesti do poskupljenja. To bi moglo da približi rast maloprodajnih cena cilju Evropske centralne banke od nešto ispod dva odsto, prenosi američka agencija.
