Tokom 2017. godine u Srbiji je otvoren niz afera koje bude sumnje u transparentnost tokova novca koji se vezuje za istaknute zvaničnike, kao i državne institucije. Nijedna od njih nije potpuno rasvetljena.
Gotovo šest miliona evra ili 700 miliona dinara – poreski obveznici Srbije platili su 710 policijskih vozila Škoda, čiji su detalji nabavke odlukom Vlade Srbije i dalje pod velom tajne. "Bezbednosni rizik" sintagma je iskorišćena kao razlog za obavijanje misterijom kupovine automobila čije su karakteristike dostupne na sajtu gotovo svake auto kuće.
“Mislim da je obrazloženje zaista neuko, jer stavljati neke stvari pod bilo kakve mere zbog bezbednosti u situaciji kada se sve te informacije mogu naći na drugom mestu... je pokušaj skrivanja nečega što jednostavno ne može biti sakriveno”, kaže za Radio Slobodna Evropa Zoran Gavrilović sociolog, angažovan u nevladinoj organizaciji Biro za društvena istraživanja - BIRODI.
Nakon promocije vozila pred zgradom MUP-a, širokih televizijskih kadrova i osmeha važnih zvanica, među kojima i ministra policije Nebojše Stefanovića, usledio je zid ćutanja na pitanja..... Zašto Škoda, a ne Pežo ili Fijat, i šta su, na koncu, bili ključni argumenti za stavljanje oznake "tajno" na nabavku koju deo stručne javnosti, medija, nevladinih organizacija, ali i Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, smatraju spornom.
“Tu postoje samo dva objašnjenja. Jedno je da se stvarno desilo nešto što može da se označi kao zloupotreba. A druga je prosto – teranje inata”, smatra Gavrilović. Upitan mogu li javne institucije, koje treba da rade u interesu građana, “terati inat”, Gavrilović ukazuje da su, prema negovom mišljenju, institucije u Srbiji odavno izgubile epitet “javnog”.
“U međuvremenu su postale institucije nekih ljudi, pojedinaca i nekih partija”, ocena je Zorana Gavrilovića.
"Slučaj tetka" i ostali
KRIK: Gospodine ministre, ako unesete 200.000 evra u ovu zemlju to morate i da prijavite.
Vulin: Ko vam kaže da je preneto u jednom danu?
KRIK: Platili ste odjednom, zar ne?
Vulin: Ko vam kaže da nije preneto devet hiljada po devet hiljada?
KRIK: Kako ste preneli?
Vulin: Pa, rekao sam vam.
Deo je razgovora aktuelnog ministra odbrane Aleksandra Vulina i novinarke Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK o tome kako je Vulin u Srbiju uneo 205.000 evra – što je ubrzo u Srbiji postao “Slučaj Vulinova tetka”.
Taj novac Aleksandar Vulin je, inače, iskoristio za kupovinu stana od 250.000 evra, a Agenciji za borbu protiv korupcije je prijavio da ga je pozajmio od suprugine tetke iz Kanade – što je postalo jedna od najzvučnijih afera u srpskoj javnosti.
“Zaista je neverovatno da mi imamo problem da utvrdimo da li je neko prao novac ili nije prao novac. Da li je legalno ili nelegalno unosio novac u zemlju. Prosto, mene plaši jedna stvar, prihvatamo da se stvari rešavaju u medijima, a ne u institucijama”, primećuje Gavrilović.
To što je ‘Slučaj tetka’, koji je Agencija za borbu protiv korupcije u vidu izveštaja prijavila Tužilaštvu za organizovani kriminal u međuvremenu zatvoren, naš sagovornik vidi kao, kako je označio, sračunatu pasivnost nadležnih.
“Imamo institucije koje su nadležne, a koje se prosto ne mešaju u svoj posao. Očito je da imamo partijsku državu i da ljudi koji su u partijama i vrhovima partija i deo su izvršne vlasti zaštićeni od primene zakona. Na kraju krajeva, imate izveštaj Evropske komisije koja vam kaže da u Srbiji postoji veliki problem u borbi protiv korupcije zato što nemate presude za visoku korupciju. A ‘Slučaj tetka’ odnosno ministar Vulin pokazuje to”, naglašava Gavrilović.
Još jedan od zvaničnika koga su istraživački mediji povezali sa sumnjivim poslovanjem je Nenad Popović, aktuelni ministar za inovacije i tehnološki razvoj, političar koji važi za izrazitog rusofila.
Naime, međunarodni istraživački projekat “Rajski papiri” čiji deo je bila i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije - KRIK, pisao je o tome da je Popović nameravao da svoje bogatstvo reorganizuje kroz mrežu ofšor kompanija pod kontrolom trusta iz Hong Konga i dve firme sa Ostrva Man. Međutim, kako je pisao KRIK, advokatska kuća “Appleby“ koju je Popović želeo da angažuje otkrila je različite kontroverze u vezi sa Popovićevim poslovima, posebno onim u Rusiji.
“Sporno jeste to što vi kao građanin države Srbije, pogotovo ako ste predsednik stranke koja zagovara patriotski pristup – s jedne strane to radite, a sa druge koristite ekonomske i pravne mehanizme da onaj deo profita koji bi trebalo da ostane u Srbiji i bude uložen u društveni razvoj. Vi ustvari taj porez plaćate tamo nekoj državi da biste svoje bogatstvo uvećali”, objašnjava Zoran Gavrilović.
Ofšor firme koje se pominju u „Rajskim papirima“ Popović je prijavio je Agenciji za borbu protiv korupcije i navedene su u njegovom imovinskom kartonu. Objavljene činjenice o poslovanju utvrđene novinarskim istraživanjem ministar Nenad Popović označio je kao politički napad na njega, predsednika države Aleksandra Vučića i Vladu Srbije.
Sumnjivo finansiranje SNS-a
Još jedan slučaj na koji su pažnju javnosti posredno skrenuli Agencija za borbu protiv korupcije, a neposredno Balkanska istraživačka mreža BIRN – su sumnje na pranje novca koje je sprovodila Srpska napredna stranka - SNS tokom izbora 2014. godine. Obelodanjeno je da je Agencija za borbu protiv korupcije podnela izveštaj Višem javnom tužilaštvu u Beogradu tražeći pokretanje krivičnog postupka protiv SNS-a.
Naime, utvrđeno je da je 6.940 građana uplatilo SNS-a iznos od 40.000 dinara, a da su neki od njih istovremeno i korisnici socijalne pomoći. Obrazloženje je, u razgovoru za Insajder, ponudio Aleksandar Vučić – predsednik SNS-a i Srbije:
“Pretpostavljam da je to zato što je dozvoljeno da fizička lica izdvoje do tog nivoa, a ne više od toga. Sad ću da vam objasnim kako.... Sedimo nas dvoje i dođe treči čovek, ne znam da li je to tako, ali pretpostavljam. i želim da dam osamsto evra, ali mi nije dozvoljeno. I onda dam nekome i kažem: ‘Molim te daj za našu stranku'”.
Zoran Gavrilović, ocenjuje da međutim ni posle Vučićevih reči ništa jasnije nije postalo poreklo novca koji je uplatilo nekoliko hiljada donatora SNS, niti razlog zbog kojeg su se odlučili na taj vid finansiranja.
“U zemlji partijske korupcije političke stranke su biroi za zapošljavanje i rešavanje problema. I ako želite svoj problem da rešite, platite partijski porez. Ukoliko su ljudi koji su korisnici donatori – to je očigledno pranje novca i tu treba Tužilaštvo za organizovani kriminal i Uprava za pranje novca da reaguju”, smatra Zoran Gavrilović.
Puna kasa za lojalne medije
Ozbiljne sumnje tokom 2017. izazvao je i konkurs za projektno finansiranje lokalnih medija – a način na koji je novac raspodeljen oštro su kritikovali, kako sredstva informisanja koja ne pripadaju mejnstrimu, tako i novinarska udruženja.
Glavni razlog je, kako su ukazali, sumnje da se sredstva dodeljuju isključivo režimskim glasilima. Denis Kolundžija, novinar koji se bavio tom temom na području Vojvodine, ukazuje i na, u najmanju ruku, sporan izbor članova komisija koje su odlučivale kome će novac biti isplaćen.
“U pitanju je Udruženje turističkih novinara, Udruženje radio stanica ‘Rad’ i možda najčuvenija od svih Asocijacija elektronskih medija Vojvodine. U malom broju su se pojavili predstavnci Društva novinara Vojvodine i čini mi se da nijedn o drugo od renomiranih udruženja nije uspelo da se izbori za mesto u konkursnim komisijama”, kaže Kolundžija.
U 2017. samo u Vojvodini je lokalnim medijima dodeljeno je skoro 412 miliona dinara, podseća Kolundžija.
“Ono što možda ovu godinu izdvaja to je pojava novoregistrovanih medija neposredno pred raspisivanje konkursa o kojima se ništa ne zna. Pritom dobijaju značajne količine novca. U pitanju su sajtovi čiji sadržaj čiji sadržaj je isključivo naklonjen vlastima. Ako i postoji ono što se zove opozicija, to je uglavnom u negativnom kontekstu”, napominje Kolundžija.
Jelke i ukrasi
Značajne količine novca, poreski obveznici i stanovnici Beograda, izdvojili su za jelke novogodišnju rasvetu koja nikad do sad nije ranije bila postavljena – u prvoj nedelji novembra. Tačka je međutim došla do usijanja kada je portal “Pištaljka” objavio da je jedna od jelki plaćena 83.000 evra koju je pazario Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa, skoro tri puta skuplje od one koja se nalazi ispred Rokfeler centra u svetskoj prestonici Njujorku.
“Bavljenjem pojedinačnim slučajevima mi samo gasimo požar koji pravi neki piroman. Ako sad sankcionišemo Sinišu Malog (aktuelni gradonačelnik Beograda prim.nov.) za jelku, pojaviće se neki drugi mehanizam ili afera koji će biti plod potrebe da se u izbornom ili postizbornom, ili već kom periodu pridobije podrška građana. Ili da se oni prosto na neki način zamantaju. Moramo se vratiti borbi da antikorupcijske institucije da rade svoj posao”, zaključuje Zoran Gavrilović sociolog i istraživač Biroa za društvena istraživanja.
Podsećamo, jedna od ključnih tema kampanje Srpske napredne stranke uoči izbora 2012. godine kada su na vlasti smenile Demokratsku stranku, bio je žestok obračun sa korupcijom i rasvetljavanje 24 sporne privatizacije na koje svojim izveštajem skrenula Evropska komisija.
Facebook Forum