Trgovinska razmena između Srbije i Kosova je 400 miliona evra godišnje, ali postoji prostor za mnogo veću privrednu saradnju, ocenili su predstavnici privrednih komora iz Beograda i Prištine. Prvi preduslov za to, zaključili su na sastanku u Beogradu kosovski i srpski biznismeni, je uklanjanje brojnih administrativnih prepreka.
Safet Grdžaliju, predsednik Privredne komore Kosova, rekao je da bi politički dijalog trebalo da vodi ka ekonomskim integracijama jer su one preduslov za bolji život budućih generacija.
“Ove barijere jednog dana biće inspiracija za humor, stripove i crtane filmove. Stati na granici pa menjati tablice na vozilu, ne priznavati dokumentaciju... To daleko više umara psihološki nego ekonomski i politički,” rekao je Grdžaliju.
Najnovija analiza Foruma za etničke odnose i Hajnrih Bel fondacije pokazala je da čak 80 odsto privrednika sa Kosova veruje da su problemi prilikom izvoza u Srbiju ili tranzita kosovske robe ka zemljama Evropske unije uzrokovani uticajem politike, a da polovina kosovskih biznismena smatra da srpske vlasti bez razloga zahtevaju dodatnu dokumentaciju i proveru kvaliteta. Sa druge strane, pokazalo je ovo istraživanje, za poslovne ljude iz Srbije koji izvoze na Kosovo najveći problem su duple carine, porezi, akcize i kontrole.
Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, rekao je da je neophodna primena dogovorenih sporazuma iz Brisela.
“Privredna saradnja je karika koja nedostaje. To je važan instrument uspostavljanja normalnih odnosa između dva entiteta ili dve zemlje,” naveo je Janjić.
U trgovinskoj razmeni Srbija je u prednosti, jer najveći deo izvozi, dok malo šta sa Kosova uvozi, ali su obe strane zainteresovane da se što pre reše problemi kao što su prezahtevna “papirologija”, neusklađeni propisi i fitosanitarne procedure, nepostojanje platnog prometa, katastrofalna putna i železnička infrastuktura, kao i mali broj administrativnih prelaza na kojima se roba carini. Zbog toga cveta šverc pa se, kako procenjuju nadležni, 50 odsto prometa robe između Srbije i Kosova odvija u sivoj zoni.
Olivera Ceni Bardići, iz Privredne komore Kosova, kaže da vladaju predrasude.
„Proizvodi sa Kosova često se iz političkih razloga predstavljaju kao manje kvalitetni. Uprkos tome jasno je da je Kosovo jako važan ekonomski partner Srbije, što se vidi i u trgovinskom bilansu. Iako ima mnogo administrativnih prepreka, privredna saradnja danas je daleko bolja nego pre desetak godina.“
Poljoprivreda, prehrambena industrija, trgovina i saobraćaj su, kako su ocenili privredni predstavnici Beograda i Prištine, oblasti u kojima ima najviše potencijala za ekonomsku saradnju srpskih i kosovskih firmi.
„Novu nadu za privrednike daje Berlinski proces. Sa njim smo otvorili važna pitanja koja imaju veze sa lakšom trgovinom i protokom ljudi i kapitala,“ rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.
Rešavanje pitanja svojine, kako su na ovom sastanku zaključili iz Foruma za etničke odnose, jedna je od najvažnijih stavki za punu normalizaciju ekonomskih odnosa Srbije i Kosova.
