Haški sud pozvao je u ponedjeljak lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da se izjasni da li će prisustvovati raspravi o žalbi Tužilaštva na oslobađajuću presudu koja mu je izrečena u martu prošle godine.
Sud je Šešelju ostavio mogućnost da u raspravi, koja će biti zakazana u dogledno vreme, učestvuje iz Beograda, posredstvom video veze, ako ne bude mogao da putuje u Hag.
Predsednik suda Teodor Meron (Theodor) upozorio je Šešelja da će mu sud nametnuti zastupnika, u slučaju da ostane pri ranijem stavu da se u Hag neće vraćati "dobrovoljno" i da neće učestvovati u raspravi.
Taj advokat će, po sudiji Meronu, "zastupati Šešeljeve interese" tokom rasprave. Ako bude postavljen, on će imati ulogu da "obezdedi poštovanje Šešeljevih proceduralnih prava tokom rasprave", ali ne i da "u Šešeljevo ime odgovara na suštinu žalbe Tužilaštva".
Ako ne bude prisustvovao raspravi, sud će Šešelju dati mogućnost da na tužiočevu žalbu odgovori u roku od 10 dana pošto primi zapisnik sa zasedanja na srpskom jeziku.
Predsednik suda Meron pozvao je Šešelja da se u roku od 10 dana izjasni da li će učestvovati u raspravi o žalbi Tužilaštva ili ne.
U pisanom odgovoru na žalbu Tužilaštva, Šešelj je ranije apelaciono veće suda izvestio da "nema nameru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom" i da se "u Hag neće vraćati dobrovoljno".
U istom dokumentu, Šešelj je naveo da "ne namerava da dolazi u Hag ni na izricanje pravosnažne presude", koje će uslediti u dogledno vreme posle rasprave o žalbi Tužilaštva.
Većinom glasova Haški tribunal je 31. marta prošle godine oslobodio Šešelja krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Optužnica je Šešelja teretila za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti, te ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona i običaja rata.
Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobadjajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osudjen na 28 godina zatvora.
Haški tribunal je Šešelja u novembru 2014, pre izricanja prvostepene presude, pustio na privremenu slobodu zbog toga što je oboleo od tumora na jetri. Šešelj nije prisustvovao izricanju prvostepene presude.
Haški sud pozvao Šešelja da se izjasni o žalbi Tužilaštva
