Katar je odbacio zahteve arapskih suseda kao maksimalističke i usmerene protiv njegovog suvereniteta.
Spisak zahteva, među kojima su se isticali zatvaranje medijske kuće al-Džazira, prekid odnosa sa Iranom i zatvaranje turske vojne baze u Kataru, dostavljen je Dohi 22. juna sa rokom od 10 dana za odgovor, odnosno do večeras.
"Zahtevi su sročeni tako da budu odbijeni", rekao je u subotu uveče u Rimu katarski ministar spoljnih poslova Mohamed Abderahman al-Tani.
To nije dobro primljeno kod suseda zalivskog emirata, pa su u štampi Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) u nedelju osvanuli naslovi poput "Katar izabrao nepoznato" i "Katar se bacio u zagrljaj Irana".
Saudijska Arabija, regionalni rival Irana, Bahrein, UAE i Egipat 5. juna prekinuli su diplomatske odnose sa Katarom, i optužili Dohu da podržava terorizam i da je previše bliska sa Iranom.
Katar je te navode odbacio i saopštio da niko nema pravo da mu diktira kakvu će spoljnu politiku voditi.
"Ceo svet je svestan toga da je cilj zahteva ograničvanje katarskog suvereniteta", rekao je katarski šef diplomatije.
Frans pres piše da je Katar uvek vodio samostalnu spoljnu politiku iako je članica Saveta zalivske saradnje, a da susedi nisu zadovoljni katarskom podrškom islamistima, posebno organizaciji Muslimanska braća, te da pokušavaju da svog energentima bogatog malog suseda "dovedu u red".
Katar ima podršku Irana i Turske, dok su iz SAD stigle kontradiktorne poruke. Predsednik Donald Tramp je od Katara tražio da prekine finansiranje ekstremističkih pokreta a Stejt department je pozvao na dijalog da bi se kriza rešila.
Kuvajt je do sad delovao kao posrednik u krizi a usluge su ponudili i SAD, Turska, Francuska i Rusija, iako bez očiglednih rezultata.
