Londonski Međunarodni institut za strategijske studije (IISS) ocenio je da uprkos "galami" zapadnom Balkanu ne preti rat i Rusi tu ne uspevaju da učvrste svoj uticaj, ali da se demokratija urušila i da "regionom vladaju autokrate i korupcija, na šta zapad žmuri".
To je onda, navodi u opširnoj analizi IISS, kombinacija "balkanskih autokrata i kleptokrata koje zapadne zemlje podržavaju zato što održavaju mir i stabilnost, kako upozoravaju kritičari balkanskih vlada".
"U suštini, nova reč je ušla u leksikon da se opiše to da zemlje zapadnog Balkana nisu istinske demokratije, već 'stabilokratije' koje idu ka članstvu u Evropskoj uniji”, napominje londonski institut.
U analizi se navodi da "uprkos čestim izborima autoritarne težnje su se pojavile u celom tom području, sredstva informisanja su slaba i često pod nadzorom vladajuće partije".
Institut nalazi da "borba protiv korupcije obično služi tome da nova vlada pohapsi svoje suparnike, ukloni političku konkurenciju i pokaže rezultate u suzbijanju korupcije na putu ka pridruživanju EU".
"Pravosuđe je veoma podložno uplivu onih koji su na vlasti ili imaju novac, klijentelizam i nepotizam su opšte rašireni a poslovi u vladinim ustanovama i javnim preduzećima se dele članovima porodica, prijateljima i partijskim ljudima", dodaje londonski institut.
U analizi se dodaje da je "region ponovo poprimio veći strategijski značaj, najviše zato što su Rusi pojačali zanimanje za njega, mada je Moskva doživela neke ozbiljne neuspehe u regionu, dok su balkanske vlasti obavile veliki posao u proganjanju i razbijanju islamističkih mreža".
IISS ukazuje da "iz procurele poruke ruskog ambasadora u Makedoniji" proizilazi da Rusi teže tome da na zapadnom Balkanu "uspostave blok neutralnih ili možda i proruskih područja i da Rusi tiho šire uticaj nad slovenskim i pravoslavnim delovima regiona, dok islamistički ekstremisti nameću uticaj nad prevashodno muslimanskim delovima".
Rusi nastoje da taj "neutralni ili proruski blok" učvrste u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini, jer RS ima odlučujuchi uticaj na odbranu i bezbednost BiH.
Institut navodi da je "u Srbiji, koja je zvanično vojno neutralna, slika znatno bolja za Ruse jer je Putin tu popularan i vlada predsednika Aleksandra Vučića podržava dobre odnose s Moskvom".
IISS primećuje da "Vučić kaže da želi dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom i tako teži Titovoj balkanskoj nesvrstanoj prošlosti, pažljivo negujući veze s Kinom i arapskim zemljama Zaliva koje ulažu u Srbiju".
"Ali lider kog Vučić najviše sluša je mahom nemačka kancelarka Angela Merkel i ona je navodno Vučiću rekla da ne odobri diplomatski status osoblju ruske baze u Nišu koja se koristi za usaglašene korake u hitnim humanitarnim situacijama", navodi IISS.
Institut navodi da Merkel "veruje da bi Rusija, inače te olakšice iskoristila za elektronsko praćenje niza ciljeva, uključujući vojnu bazu Jug, na manje od dva sata južno od Niša, gde se srpski vojnici vežbaju zajedno s NATO a drugi verovatni cilj bi bile NATO trupe u sastavu Kfora od 4.352 vojnika koje jamče bezbednost Kosova".
