Dostupni linkovi

Brojni primeri nedovoljne zaštite novinara u Srbiji


Prema oceni Freedom House, Srbija se nalazi među devetnaest zemalja sa najvećim padom slobode medija
Prema oceni Freedom House, Srbija se nalazi među devetnaest zemalja sa najvećim padom slobode medija

Brojni primeri pokazuju neku vrstu opstrukcije policije ili tužilaštva u predmetima koji se odnose na napade na novinare ili pretnje predstavnicima sedme sile, naveo je predsednik Udruženja novinara Srbije Petar Jeremić na raspravi organizovanoj povodom pola godine od donošenja Sporazuma o poboljšanju bezbednosti novinara potpisanog između tužilaštva, policije i novinarskih udruženja.

Taj dokument zacrtava usaglašene korake u borbi protiv pritisaka na novinare.

„Jednostavno dolazimo do situacije da negde policija radi svoj posao, a tužilaštvo ne radi, a negde tužilaštvo radi svoj posao a policija ne radi. A to jasno pokazuje da ovoj državi ne postoji sistem, već postoji zloupotreba sistema i da se radi kako nekom odgovara“, kaže Jeremić.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić kaže da o medijskoj situaciji najbolje govori cenzura vesti o napadima na novinare tokom nedavnog polaganja zakletve novog predsednika države Aleksandra Vučića.

„Novinarima generalno nije dobro u Srbiji. Koliko im nije dobro možda najbolje svedoci činjenica da su dan nakon serije incidenata niko od maltretiranih novinara nije hteo ili smeo da stane pred kamere“, ističe Lekić.

Izneto je i da je Republičko javno tužilaštvo do marta ove godine evidentiralo svega tri krivične prijave zbog napada na novinare, dok su novinarska udruženja u prvoj polovni godine već su zabeležila četrdeset napada na medijske radnike.

Prema izvršnom direktoru fondacije Slavko Ćuruvija, Iliru Gašiju, jedna od kočnica bolje saradnje policije i tužilaštva sa jedne strane i novinara sa druge je nepoverenje.

„Situacija je posebno teška zbog toga, što i među novinarima i u samom društvu postoji jedno ogromno nepoverenje prema institucijama. To je jedno opšte nepoverenje prema sistemu koji je duboko birokratizovan, koji je spor i često nezainteresovan“, ističe Gašić.

Zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković se ne slaže sa predstavnicima esnafskih udruženja. On kaže da ima šta da se poboljša u tom mehanizmu, ali se radi na njemu.

„Republičko javno tužilaštvo je radi implementacije ovog sporazuma odredilo četiri kontakt tačke koje se nalaze u apelacionim javnim tužilaštvima koje kao takve služe za direktan kontakt sa kontakt tačkama novinarskih udruženja. Isto tako, Ministarstvo unutrašnjih poslova odredilo je dvadeset i sedam kontakt tačaka u svim policijskim upravama za hitan kontakt za novinarska udruženja“, ističe on, ipak priznaje da ima problema u saradnji.

Inače, prema oceni međunarodne organizacije Freedom House, Srbija se nalazi među devetnaest zemalja sa najvećim padom slobode medija. To je svrstava u listu delimično slobodnih zemalja po pitanju medija.

Raspravu o Sporazumu u Novom Sadu organizovali su Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Ambasada Australije u Beogradu.

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG