„Da li će đaci zbog dobre ocene iz prakse ili da bi uopšte mogli da polože razred morati da pristanu na različita poniženja”, pita predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović, nakon upravo okončane rasprave o Nacrtu Zakona o dualnom obrazovanju.
U Ministarstvu prosvete Srbije, na upit Radija Slobodna Evropa, uveravaju da takav model obrazovanja otvara učenicima vrata najvećih kompanija za učenje, a kasnije i zapošljavanje.
Učenici koji su među prvima već pohađali dualno obrazovanje, model učenja koji naglasak stavlja na praksu, uglavnom iznose pozitivne ocene.
Školu za dizajn kože i tekstila u Novom Pazaru, pohađa 30 učenika, koji su raspoređeni u deset privatnih kompanija. Zainteresovanih ima mnogo više, ali je zbog skučenog prostora u fabrikama, ove školske godine, ovo bio jedino prohvatljiv broj.
Javna rasprava Nacrta Zakona o dualnom obrazovanju u Srbiji su završene krajem prošle nedelje, a novopazarska škola sa čijim učenicima smo razgovarali nije jedina koja ga uveliko realizuje.
Direktor škole Meho Camović kao otežavajuću okolnost navodi nepostojanje javnog prevoza do fabrika, koje se obično nalaze na periferiji grada. On tvrdi da učenici kroz ovakvo obrazovanje stiču nova znanja i iskustva, bez obzira što i u okviru škole postoje dobri uslovi za njihov napredak.
„U fabrikama ipak svakodnevno rade nešto novo, uključuju se, prilagođavaju sredini, radnicima, stiču radnu naviku koja je drugačija nego u našim radionicama. Jedan broj učenika ostaje da radi u tim fabrikama, a bolji učenici obično upisuju fakultete”, rekao je Camović.
On veruje da će naredne školske godine proširiti broj firmi sa kojima sarađuju, što će povećati i broj učenika koji će biti uključen u ovakav način sticanja znanja.
Nihad Ugljanin, vlasnik tekstilne kompanije Brug džins, gde praktičnu nastavu pohađa šest đaka ove škole, kaže da su oni raspoređeni na jednostavnija radna mesta i lakše operacije.
„Oni stiču radnu naviku, upoznaju se sa radnim okruženjem i svojim radom doprinose razvoju naše kompanije. Zadovoljan sam početnim rezultatima, ipak je ovo bila prva godina realizacije ovog programa. Đaci prostije operacije mogu odmah da rade, što nam mnogo znači, jer na taj način možemo da popunimo neka radna mesta koja nam fale”, rekao je Ugljanin.
U Nacrtu Zakona o dualnom obrazovanju predlaže se da đaci imaju 35 časova rada nedeljno, a da za to budu plaćeni polovinom minimalca.
Sindikati u Srbiji upozoravaju da bi to mogao biti prostor za zloupotrebu dece, tako što bi radili samo pet sati manje od odraslih, a za to čak drastično bili manje plaćeni.
Sindikalista Željko Veselinović tako smatra da je Srbija zakasnila četrdeset godina sa uvođenjem ovakvog sistema obrazovanja, a da ovdašnja deca nemaju gde da se zaposle posle srednje škole, dobar deo njih odlazi u inostranstvo ili se zapošljavaju na zanimanja gde nije potrebno predznanje.
„Hoće li učenici građevinske struke mešati malter za 10.000 dinara mesečno ili će oni trgovačke struke raditi za isti taj novac u nekim trgovinskim lancima na kasi ili će puniti rafove? Mnogo je tu otvorenih pitanja, a mi smo uvereni da je ovaj zakon kreiran po modelu stranih kapitalista. On u teoriji ima dobrih stvari, ali će u praksi značiti izrabljivanje dece i dobijanje još jeftinije radne snage, pogotovu u manuelnim poslovima”, rekao je Veselinović za RSE.
U Ministarstvu prosvete Srbije kažu da je u pitanju loše tumačenja Nacrta Zakona prema kojem će u prvoj godini učenik provodi četiri dana u školi, jedan u kompaniji, u drugoj godini tri dana teorije, dva u kompaniji i u trećoj godini dva dana u školi i tri dana u kompaniji.
„Nemamo ništa protiv da se obuka obavlja u tim velikim kompanijama, kojih je na žalost veoma malo, ali pod uslovom da se one zakonom obavežu da sutra tu decu, čijim su radom zadovoljni, zaposle, da im daju posao za stalno. Toga svega sada nema u Nacrtu Zakona o dualnom obrazovanju”, komentariše Veselinović.
Od septembra tekuće godine 127 škola u Srbiji uvodi nastavu po dualnom modelu obrazovanja.
Facebook Forum