Ruski i ukrajinski aktivisti boravili su u Beogradu i ustvrdili da je Krim od nekadašnje turističke nakon aneksije od strane Rusije postao vojna baza.
„Nezakonita privođenja, mučenja uhapšenih, uskraćivanje prava na advokata, parasudski procesi, iseljavanja stanovništva, zastrašivanje novinara i aktivista, gušenje ukrajinskog identiteta i kulture“ - najčešći su oblici kršenja ljudskih prava u oblastima na istoku Ukrajine u kojima su na proleće 2014. godine izbili sukobi i na poluostrvu Krim, koje je Rusija iste godine anektirala – istakli su u Beogradu aktivisti ukrajinskih i ruskih organizacija koje dokumentuju kršenja ljudskih prava u Donjecku, Lugansku i na Krimu.
Učesnici konferencije o ljudskim pravima i situaciji na Krimu i istočnoj Ukrajini, koju je organizovao Helsinši odbor za ljudska prava u Srbiji, naveli su i da „Srbija ima ambivalentan stav prema ukrajinskoj krizi i situaciji na Krimu“, koji je, kako je rečeno, „od turističke postao vojna baza“.
„Gotovo 50 odsto stanovništva raseljeno je iz oblasti istoka Ukrajine od izbajanja sukoba na proleće 2014. godine do danas“, rekla je Oleksandra Romantsova, koordinatorka posmatračkih misija za ljudska prava u istočnoj Ukrajini, na sesiji o ljudskim pravima
„U ovom trenutku je 1.800.000 ljudi koji su interno raseljeni - iz ovih oblasti preselili su se na teritoriju ostatka Ukrajine, a 200.000 ljudi preselilo se na teritoriju Rusije. Ovaj broj čini polovinu ukupnog stanovništva koje je živelo na ovim teritorijama pre početka oružanog sukoba“, rekla je Romantsova.
Kako je navela, konstantno beleže kršenja ljudskih prava i odmazde prema lokalnom stanovništvu, a najčešće se to odnosi na nezakonito zadržavanje, odnosno hapšenje. Ukupno su evidentirali 3.500 takvih slučajeva, među kojima su i civili i vojna lica.
„Koalicija je mogla da intervjuiše 165 ljudi od ovog ukupnog broja i ,na osnovu tih razgovora, utvrdili smo da je svako treće lice bilo izloženo mučenju, odnosno različitim vrstama torture“, rekla je.
Sve što su zabeležili, dokumentovano je i predato Međunarodnom krivičnom sudu, naveli su aktivisti. Aleksandra Kirilenkova , kooridnatorka ukrajinsko ruske posmatračke inicijative na Krimu, rekla je da su kršenja ljudskih prava na tom poluostrvu publikovana i u knjizi „Poluostrvo straha“.
Najveću tortru, kako je rekla, trpe krimski Tatari, i to pre svega zbog svoje vere. Kako je precizirala, sudi im se pod optužbama za terorizam i izriču zatvorske kazne trajanja od 15 do 20 godina.
„Sada su na meti“, dodala je, „i aktivisti koji su im pomagali - i protiv njih se pokreću procesi, a beleže se i zastrašivanja.
Osnivač organizacije ’Krim-SOS’, Alim Aliev, krimski Tatar, trenutno nastanjen u Kijevu, rekao je da postoje "četiri osnovne tendencije na Krimu" - militarizacija poluostrva, osnivanje novih, paralelnih institucija, zamena stanovništva i "stvaranje novog ruskog identiteta na Krimu".
„Krim se od turističke pretvorio u vojnu bazu“, rekao je Aliev, inače koautor knjige o Mustafi Džemilevu, lideru krimskih Tatara, a koji je danas na Krimu ’persona non-grata’.
Rusija na Krimu, rekao je, istovremeno osniva organizacije Tatara koji su im navodno odani i tako pravi „paralelne insitucije“, a najopasnija pojava je, istakao je – zamena stanovništva.
Sa tog polustrva je, kako je naveo, od ruske aneksije otišlo 35.000 ljudi, a naseljavaju se novi, koji dolaze iz Rusije i iz oblasti Luganska i Donjecka.
„To su pretežno činovnici vojske i policije i biznismeni“, kaže Aliev.
Takođe, dodao je, na delu je i brisanje kulturnog nasleđa Ukrajine.
„Na primer, na Krimu se odvija potpuno uništavanje, odnosno zatvranje tatarskih škola i zabranjuje se organizovanje kulturnih manifestacija“, kaže ovaj aktivista.
Što se odnosa Srbije prema Krimu aktivisti koji su posetili Beograd su naveli da bi Srbija mogla da pomogne ukoliko bi rekla da je " Krim teritorija Ukrajine“.
U Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji, na čiji su poziv ukrajinski i ruski aktivisti došli u Beograd, izrazili su žaljenje što poslanici Skupštine Srbije, odnosno delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, nisu uspeli da se sastanu sa njihovim gostima.
