Radnici u Bosni i Hercegovini, pogotovo oni u realnom sektoru, kojih je svakim danom sve manje, žive u izuzetno teškim uslovima. Novim zakonskim rješenjima, vlasti, a naročito one na federalnom nivou, ne štite ih, već im nameću nova opterećenja na rad. U zemlji u kojoj je gotovo izjednačen broj zaposlenih i nezaposlenih, sindikat nema istinsku moć, jer kroz ucjene pojedinaca, političari utiču na akcije sindikalista, rekao je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Ismet Bajramović, predsjednik Saveza samostalnih sindikata BiH.
RSE: Kako Praznik rada dočekuju radnici u BiH? Koliko su njihova prava ugrožena?
Bajramović: Radnici dočekuju u složenijim i težim uslovima Prvi maj nego prošle godine. To govorim iz ugla sindikata. Prošle godine smo uspjeli u predvečerje Prvog maja, a kasnije smo i obnovili u junu, potpisati Opšti kolektivni ugovor. Poslije toga smo smatrali da smo i podzakonskim aktom, Opštim kolektivnim, kasnije i granskim kolektivnim ugovorima, došli do garancija prava radnika – ono što je najosnovnije - a to je pravo na egzistenciju. Nažalost, ove godine, evo, sve do sad, taj kolektivni ugovor nije produžen, nije proširen na sve radnike, njegovo dejstvo ističe u junu. Dovoljno je samo ovaj problem pomenuti, odnosno zakone koji su u međuvremenu stavljeni u opticaj prema Parlamentu od strane Vlade, što je dovoljan pokazatelj da je dosta teža situacija. Iskoristićemo ovaj Prvi maj da pošaljemo poruku članstvu da bude spremno na poziv da se digne na uzbunu, kad budu krenuli ovi zakoni.
RSE: Nova zakonska rješenja iz oblasti radnog prava u Federaciji su u proceduri. Koliko vlasti uopšte uzimaju u obzir zaštitu radnika i svojih građana, kad se uglavnom vode uputama međunarodnih organizacija kod kojih se kreditno zadužuju?
Bajramović: U početku smo Zakon o radu nazvali nametnutim zakonom. Tad su shvatili da su pogriješili visoki predstvanici iz međunarodnih institucija, pogotovo iz Evropske unije. Rekli su im da trebaju da poštuju konvencije o socijalnom dijalogu, da kada se radi o zakonima koji intoniraju pravo radnika, onda moraju da konsultuju sindikate i predstavnike radnika. I oni to rade, međutim, rade interesantno – sve više mojih kolege u sindikatu kažu: 'Pa mi nećemo više njima biti paravan'. Kada dođu u Parlament, u uvodnom izlaganju ministara čujemo priču: 'Tri su partnera dala saglasnost za te zakone'. Međutim, mi smo vidjeli gdje je patka i svaki put ih demantujemo. U zadnje vrijeme, ja sam već intervenisao u Parlamentu i rekao da im nismo dali saglasnost, i da smo bili protiv, i da to nisu ni blizu rješenja. Nije normalno da premijer kaže: 'Ja idem u Evropsku uniju, uzimam zakone i donosim ih u Bosnu ili Federaciju BiH'. To je van pameti. On treba te zakone da donosi iz naroda i sa narodom i prilagođeno tom narodu. Govorim o socijalnom dijalogu, bolje da kroz taj dijalog dolazimo do rješenja.
RSE: Radnici u realnom sektoru uglavnom su nezaštićeni, imaju niska primanja, dok oni u javnom sektoru, osim visokih plaća, imaju i brojne povlastice. Koliko se sindikati realno bore za jednaka prava radnika - i onih u javnom i onih u realnom sektoru?
Bajramović: Imamo drugi problem – šta je realni sektor? On je, nažalost, doživio kolaps. Mi smo dozvolili da nam se sruše kroz privatizaciju – ne zanemarujem ni rat i ratna dejstva i određene druge negativne procese - da nam se ugase veliki sistemi i da mi brendove, koji su bili nosioci u realnom sektoru, gubimo i izgubili smo. Ima metalaca, imamo nešto hemičara, rudnike imamo, oni jesu realni sektor, ali su u državnom vlasništvu, imamo elektroprivredu, to je realni sektor. Nažalost, u tekstilu je sve manje zaposlenih ljudi. Da li je realni sektor trgovina? Tamo su izuzetno male plate. Najveći mobing se dešava u trgovini, upravo iz tih razloga, novim Zakonom o radu pa njegovim ponovnim izmjenama, pokušavali smo da se daju veće ingerencije inspekcijskim organima, da federalna inspekcija može kontrolisati u kantonima, Federaciji i td. Amandman HDZ-a je usvojen kod tih izmjena, to je bio ultimatum i vraćeno je opet na kantone, samo da bi se moglo mešetariti. A to nisu životinje, to su ljudi, naši mladi - kičma naše budućnosti. Mladi ljudi su shvatili takvu situaciju i postali su radnici negdje u Njemačkoj. U realnom sektoru su plate male, ali i u javnom sektoru su plate male, a velike plate kriju se u agencijama i drugim institucijama...
RSE: Kolika je stvarna moć sindikata kako bi se osigurala zaštita dostajanstva radnika?
Bajramović: Ne želim se braniti, ali moram biti realan. Ne mogu se pohvaliti, kod nas je nakon rata bilo 80 posto članova, jer je to bilo po inerciji. Ali, bez obzira na to, moć sindikata se pokazuje kroz akciju. U Francuskoj, gdje ima osam do devet posto članova i pet centrala od ukupnog broja zaposlenih, ljudi naprave čudo. Zaustave letove, naprave strašnu akciju. Oni imaju tradiciju.
Kod nas je tradicija takva da ide po principu: 'Rat je u Ruandi, pa šta me briga nikad ga neće biti u Bosni i Hercegovini'. Kod nas, dok protestuju radnici ili penzioneri, ostali sjede u kafani i piju kafu- iako imaju iste zahtjeve kao oni što protestuju, iako će i njima biti bolje ako se ti zahtjevi ispune. Politika pokušava da ovlada sindikatima. Kao u snopu žita, prutić po prutić izvlače i korumpiraju pojedince radi svojih interesa. Ne mislim samo na Savez sindikata, nego generalno, od firme pa nadalje. Što je još gore, ta ista politika koristeći ovako tešku situaciju ucjenjuju te ljude i time slabi moć i same pomisli na akciju radnika, sindikata. Kada me pitaju koliko će ljudi biti na protestima, meni je to najteže pitanje. Kao najmasovnija organizacija u BiH, Savez sindikata broji 150.000 članova. Pa kada kažem 10 posto, to je 15 hiljada ili pet posto, to je onda sedam i pol hiljada ljudi i tad se nešto može promjeniti. Zanemarite rukovdstva i krenite u akciju, svima će biti bolje.
RSE: Šta bi značilo ujedinjenje sindikata? Koliko se razmatra ta opcija u Bosni i Hercegovini?
Bajramović: To je veoma bitno! To je moj nedosanjani san, kad je riječ o konfederaciji sindikata. Ali je dosanjeno da je Savez samostalnih sindikata na sudu registrovan na državnom nivou, da ima ko na političare na Marijin Dvoru (vlast na nivou BiH) zadevetati.
Koleginici Ranki Mišić (predsjednici Sindikata Republike Srpske) i kolegama iz Distrikta Brčko govorio sam da dogovorimo konfederaciju na nivou države, da ponovo aktualiziramo to pitanje, kao i da se formira ekonomsko- socijalno vijeće na nivou države. Bez toga nema borbe.
Facebook Forum