Vest da su u jednoj noći u centru Beograda teško oštećena dva poznata kluba, i to, kako sve ukazuje namerno, samo je još jedna u nizu o krivičnim delima u čijem su središtu mesta koja su Beogradu donela epitet "balkanske prestonice zabave i noćnog života".
Naširoko se o poznatim beogradskim noćnim klubovima već decenijama govori kao o mestima na kojima cveta kriminal, o čemu svedoče mnoge tuče, pucnjave, ranjavanja, pa čak i ubistva.
Kao žrtve su pali i gosti ovih popularnih mesta, a spekulacije o tome da su u pitanju poprišta razračunavanja mafijaških klanova koji se bore za mesto na tržištu narkotika, odnosno za posao obezbeđenja klubova, do sada nisu dobile i zvanične rezultate.
Takva situacija traje gotovo tri decenije, saglasni su sagovornici RSE i upozoravaju da će tako i ostati sve dok nadležni budu okretali glavu na drugu stranu.
Popularni prestonički klub Freestyler, koji se nalazi na novobeogradskoj obali reke Save, buknuo je u plamen u trenutku u kome je na njemu, srećom, bio samo noćni čuvar koji je uspeo da izađe na vreme.
Mada se kao uzrok ne mogu isključiti neispravne instalacije ili nehat, i neki od najuticajnijih medija navode, pozivajući se na svoje izvore, da policija istražuje navode da su splav zapalila dvojica muškaraca koji su do objekta došli čamcem, a potom pobegli u pravcu Brankovog mosta. Nadležni takve navode nisu demantovali.
Malo više od sat vremena kasnije, na klub Tilt koji se nalazi na drugoj strani reke, u Beton hali, objektu u popularnom delu Beograda, pod čijim je krovom više klubova, odjeknula je eksplozija. Gostiju i osoblja takođe nije bilo, tako da niko nije povređen.
Iako se okolnosti još ne znaju, Dušan Davidović sa Instituta za kriminološka istraživanja kaže da ta dva događaja svakako "bodu oči".
"U smislu da neko to vidi kao potvrdu tog stanja dugogodišnje vladavine mafije koja na splavovima, preko navodne službe obezbeđenja, u suštini vodi bitku za prevlast na tržištu droge", navodi Davidović.
Po mišljenju našeg sagovornika poslednji događaji još jednom pokazuju da se, ukoliko se po beogradskoj klupskoj sceni malo zagrebe, ispod površine na kojoj su dobar provod i zabava, nalazi kriminalna mreža.
Naime, godinama je "javna tajna" da u obezebeđenju klubova i splavova, na koje se turistička ponuda Beograda prilično oslanja, mahom rade ljudi koji nisu profesionalci, kao i da se mnogi od njih "regrutuju" iz redova navijačkih grupa. Javna je tajna i da se tačno zna koja navijačka grupa obezbeđuje koji klub, te da to vodi i u sukobe.
Mediji su tako, pozivajući se na izvore bliske istrazi, pisali i da je motiv ubistva Vlastimira Miloševića, za koga navode da se bavio obezbeđenjem splavova i klubova, a koje se početkom februara dogodilo u strogom centru Beograda tokom jutarnjeg špica, upravo borba za prevlast u poslovima obezbeđivanja.
Kao osumnjičeni, priveden je Veljko Belivuk, koji je široj javnosti postao poznat nakon prebijanja telohranitelja direktora Fudbalskog kluba Partizan, Miloša Vazure. Epilog tog slučaja bila je kazna od godinu dana kućnog zatvora, izrečena u septembru 2016. godine, na čije se izvršenje čekalo.
"Negde se vidi da više ljudi i više različitih grupa ima interes u tome da imaju pristup (klubovima) i onda i vlasnici klubova moraju da se nose sa tim ko će im raditi obezbeđenje", rekla je za RSE novinarka Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Ivana Jeremić.
Taj Centar je još 2014. godine sastavio bazu podataka o napadima pripadnika privatnog obezbeđenja na građane Srbije. A takvih napada bilo je dosta kada su u pitanju osobe koje obezbeđuju noćne klubove.
Neki su za posledicu imali i smrtne ishode.
Jula 2013. godine, Fedor Frimerman, tridesetogodišnji mladić iz Beograda, preminuo je nakon što ga je obezbeđenje novobeogradskog splava Saund brutalno pretuklo.
U aprilu prošle godine Viši sud u Beogradu oglasio je krivim i osudio četvoricu optuženih radnika obezbeđenja na ukupno 30 godina zatvora (Denis Pavlov deset godina i šest meseci, Negomir Urošević osam godina i četiri meseca, Dušan Davidović devet godina i dva meseca i Dejan Mihajlović dve godine i tri meseca.).
Skoriji slučaj je smrt Slobodana Vukića, koji je u januaru 2016. godine preminuo u bolnici, 16 dana nakon što ga je, prema svedočenju njegovih prijatelja, pretuklo obezbeđenje kluba.
Žrtve postaju čak i oni koji nisu ni učestvovali u sukobu. Tamaru Radulović, gošću kluba Džast vanila koji se nalazi na beogradskom izletištu Ada Ciganlija, 2011. godine pogodio je i ubio zalutali metak.
"Ti sukobi mogu da rezultiraju ubijanjem, ranjavanjem prolaznika... Čine življenje u Beogradu nesigurnim", kaže Dušan Davidović koji ističe da je današnja situacija nasleđena iz haotičnih devedesetih, kada su klubovima gospodarili kriminalci. Pitanje je - kako se održala, a odgovor koji se nameće - nepostojanjem volje.
"To se vrlo brzo i lako rešava. Policija tačno zna ko je na kom splavu i koji su to klanovi. Ako hoće, policija će to da rasturi odmah. Nisu problem ti frajeri, ti kriminalci koji to rade, nego su problem oni koji im dozvoljavaju da se osećaju kao neke važne ličnosti jer su u vezi sa policijom koja ih pušta", zaključio je Davidović.
Sa prvim danom 2017. godine, počela je primena Zakona o privatnom obezbeđenju, usvojenog još novembra 2013. godine, a kojim se reguliše ko u toj oblasti može da radi, a kako bi se iz nje konačno odstranile osobe kriminalne prošlosti i kako bi oni koji to rade bili obučeni, licencirani i evidentirani.
"Pravne rupe"
Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine je izdato 7.360 licenci, a 15.230 kandidata je položilo stručni ispit. Inače, procenjuje se da je u sektoru privatnog obezbeđenja zaposleno između 25.000 i 30.000 ljudi.
Novinarka Ivana Jeremić, međutim, nije sigurna da li su obuka i licenciranje obavljeni kako je trebalo.
"Da li je ta obuka uopšte svrsishodna jer se pokazalo da su te grupe veće nego što je bilo predviđeno, da su se završavale u bržem roku - ukoliko izračunate koliko na primer traje jedna obuka ili da MUP dostavi podatke o krivičnoj osuđivanosti. Vidi se trend ubrzanja kako je isticao rok za licenciranje. I sada se postavlja pitanje koliko su i ljudi koji imaju licencu, stručni da rade taj posao", ističe Jeremić.
I Dušan Davidović ukazuje na potencijalne probleme, poput toga da su neke od firmi koje se bave obezbeđenjem već počele da traže "pravne rupe" i da radnike koji ne mogu da dobiju licencu registruju kao portire ili kurire. Uprkos tome, gaji optimizam da će odskorašnja primena dugo čekanog Zakona, doneti i promene. Pre svega da oni koji imaju kriminalnu prošlost, ne mogu da rade taj posao.
"Danas, po Zakonu, strogo, ni jedan od njih neće proći bezbednosnu proveru i neće moći da radi. Sada će inspekcije MUP-a krenuti u rigorozne kontrole. Svi koji nisu završili obuku i podneli zahtev za licencu, platiće kaznu i oni i vlasnici i klijent koji ih je angažovao", navodi Davidović.
Zaboravlja se, čini se, suština postojanja obezbeđenja u noćnim klubovima, te u najmanju ruku šokira činjenica da bi, kako je nedavno izjavila majka Slobodana Vukića, preminulog nekoliko dana nakon tuče sa obezbeđenjem, sina, da ju je pitao gde da izađe, posavetovala da ide u klub koji ima obezbeđenje, jer će ga oni čuvati.
Facebook Forum