Poslednja žrtva huligana za RSE: Ja sam preživeo, koga će još pogoditi baklja

Policija još nije identifikovala i privela huligana ili huligane koji su upaljenom bakljom pogodili Miodraga Radovića, funkcionera Košarkaškog saveza Srbije, tokom finalne utakmice kupa Srbije između Partizana i Crvene zvezde u niškom Čairu.

Višem javnom tužilaštvu će protiv nepoznate osobe biti podneta krivična prijava zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje, saopštila je Policijska uprava u Nišu. Radović se u bolnici oporavlja od ozbiljne povrede oka, dok se rapidno uvećava broj slučaja nasilja huligana pred kojima je država i dalje nemoćna.

„Kroz maglu se sećam da je neko vikao ’Prst, prst, vidiš li prst?’ Onda je opet nastupila neka magla i truckanje u kolima Hitne pomoći do bolnice“, priseća se u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz bolničke postelje Miodrag Radović, poslednja žrtva huliganskog nasilja u Srbiji.

„Na jednoj utakmici je pogođen jedan čovek. U ozbiljnim godinama, ali je isto tako moglo da bude pogođeno dete... Ili će možda na nekoj drugoj ili trećoj sportskoj manifestaciji da nastrada neko potpuno nevin i nedužan. Država može i mora da se obračuna sa tim. Bavimo se posledicama, a treba da potražimo uzrok“, kaže Radović koji bi bolničko lečenje trebalo da napusti krajem nedelje.

Kako mu je rečeno, zbog ozbiljnosti povreda očnog sočiva, lekari će odluku o operaciji doneti tek za nekoliko meseci.

Radović je još jedna u nizu žrtava na sportskim terenima, te frapantne nemoći ili izostanka želje državnih organa da spreče konstantne sukobe huliganskih grupa, ubistva, prebijanja, pretnje, ucene, rasizam kao i neizbežnu spregu politike, korupcije, kriminala i sporta.

„Klubovi i savez su nemoćni. Mi ne možemo hapsiti nikoga, niti bilo koga možemo odstraniti od tih ljudi koji dolaze. Bar u ovoj našoj situaciji“, tvrdi u izjavi za RSE Ivan Ćurković, dugogodišnji funkcioner u Fudbalskom klubu Partizan i Fudbalskom savezu Srbije.

Na tribinama je do svog ubistva, prošlog oktobra, bio prisutan i Aleksandar Stanković, osuđivani trgovac drogom, koji je učestvovao u napadu na obezbeđenje aktuelnog generalnog direktora Partizana Miloša Vazuru maja 2016. godine. Nakon pogibije Stankovića, fudbaleri su u pomen na jednoj od utakmica nosili majice sa njegovim likom, što deluje kao potvrda trenda koji je postao javan još početkom devedesetih godina kada je pokojni Željko Ražnatović Arkan (ozloglašeni vođa paravojne formacije Srpska dobrovoljačka garda) važio za vođu Zvezdinih navijača.

„Ne, ne, ne. Znate šta, oni ne znaju da je on kriminalac. Kako oni to mogu znati? Ako je kriminalac i ako je osuđen, treba da je u zatvoru. Ko ga trpa u zatvor? Pa država! Tužilaštvo, sud i policija. Zašto bi igrači morali da znaju njegov dosije? Oni se brinu da li će dobro trenirati, da li će biti u ekipi, igrati dobro i da li će dati gol“, uporan je u svojim tvrdnjama Ivan Ćurković.

Neinformisanost ili nebrigu u nedelju, uoči incidenta, iskazali su oni koji su dozvolili da se pred halom Čair u Nišu bez ulaznica pojavi ukupno oko 700 navijača Partizana i Crvene zvezde koji su doputovali iz Beograda, tvrdnje su organizatora finalnog meča Kupa Srbije. Simpatizeri crno-belih su, inače, stigli u Niš posle fudbalskog meča na kome su brazilskog igrača Evertona Luiza, koji nastupa za Partizan, pristalice rivalskog kluba Rad vređale na rasnoj osnovi. Everton je uplakan izašao sa stadiona, što su zabeležili i mediji.

Uroš Parlić, predsednik Regionalnog košarkaškog saveza Istočne Srbije, kaže da su, zbog bojazni od masovne tuče, navijačke grupe Zvezde i Partizana bez ulaznica puštene u halu.

„Procena službi bezbednosti je da, ako oni ostani napolju, može doći do mnogo težih incidenata. Ako je doneta takva procena mi ne možemo činiti suprotno i ugrožavati javni red i mir u celom gradu. Do momenta njihovog ulaska ništa do pirotehnike nije moglo da prođe. Ali tada se stvara veliki pritisak zbog čega je bilo nemoguće detaljno pretresti sve. Pretpostavka je da su tada i unete baklje“, kaže Parlić.

Ovaj incident podseća na 1999. godinu kada je poginuo tinejdžer Aleksandar Radović koga je tokom fudbalskog derbija, dok je stajao na severnoj tribini, pogodila signalna raketa ispaljena sa južne. Iz medijskih izveštaja poznato je da je devet godina kasnije u tom slučaju nekoliko osoba osuđeno na zatvorske kazne od 8 do 23 meseca zbog remećenja javnog reda i mira.

Baklju je u napadu na žandarma Nebojšu Trajkovića 2007. koristio izgrednik Uroš Mišić, kome je presuda od deset godina zatvora prepolovljena, pa je decembra 2012. pušten na slobodu. Godinu kasnije, ponovo je u žiži, oslobođen je optužbi za učešće u tuči u kojoj su prebijena dvojica američkih marinaca u jednom beogradskom klubu.

Zoran Pavić, novinar i poznavalac sportskih prilika, objašnjava da već dugo traje period u kome su se huligani oteli kontroli onih sa kojima su bili u sprezi, bilo da je reč o eksponentima države ili klubova. Pavić rešenje vidi u neselektivnoj primeni zakona.

„Nažalost za sprovođenje nekog zakona je potrebna politička volja. E to je ono što je u Srbiji početak i kraj onoga što se zove pravna država. Za borbu protiv huligana nama treba pristanak ljudi u klubovima, Tužilaštvu, u strankama u krajnjoj liniji – čiji su članovi, da kažem ulična vojska - neki od tih ljudi sa tribina. Dok prikupimo podršku svih pomenutih, od toga nema ništa“, zaključuje Zoran Pavić.

Od uvođenja reda u ovdašnjem sportu odustao je i aktuelni premijer Aleksandar Vučić. Iako mu nikad ne manjka obećanja da će rešiti najrazličitije probleme srpske svakodnevice, pred ovim izazovom se povukao, poručivši svojevremno da za to nema snage.