Da li današnje pozorište u regionu odgovara izazovima vremena? Da li se skriva u udobnom komformizmu ili beskompromisno kritički preispituje svet koji ga okružuje? Da li su afere koji prate stvaralaštvo nekih autora u regionu samo pojedinačni incidenti ili dokaz da pozorišnim autorima ne nedostaje hrabrosti uprkos nepotpisanim zabranama, glasnim optužbama da je previše politike u teatrima, da iz nacionalnih teatara treba izbaciti pamflete...
Da li ste na ovogodišnjem Bitefu gledali "Nad grobom glupe Evrope", predstavu slovenačkog reditelja Sebastijana Horvata u izvođenju riječkog Hrvatsko narodnog kazališta, "Rodoljupce" Andraša Urbana, "Tuđe srce ili pozorišni traktat o granici" sarajevskog reditelja Dine Mustafića, da li ste gledali predstavu Olivera Frljića "Naše nasilje i vaše nasilje", ili "Kompleks Ristić" istog hrvatskog autora. Možda ste gledali "Cezara" beogradskog reditelja Kokana Mladenovića ili njegov "DR" koji je cenzurisan u Kruševačkom pozorištu ili predstavu "A gde je revolucija, stoko" Boruta Šeparovića?
Ako ste gledali većinu tih predstava može vam se učiniti da se nešto važno događa na eks jugoslovenskom teatarskom prostoru. Da su stvaraoci "uhvatili bika za rogove". A da li su?
Reditelj Kokan Mladenović kaže da je to samo privid.
"Postoji i dalje ogromni kukavičluk ljudi koji se bave teatrom, sem časnih izuzetaka", reči su Mladenovića.
Na pitanje koliko ima komformizma u pozorištima regiona, slovenački reditelj Sebastijan Horvat se slatko nasmejao.
"Ogromnog. Ima ogromnog komformizma. Ja sam imao probleme i u Sloveniji bar nekoliko puta kad su mi otkazali predstavu. Navodno nema para. Mislim da je problem u društvu, u politici koja uopšte ne uvažava drukčije mišljenje od neoliberalnog. Ako ti misliš na drugi način, ako ti predložiš neki drugi model osećaja sveta i politike, onda te treba diskreditirati na bilo koji način", kaže Horvat.
Evropsko, bolje reći skandinavsko iskustvo rediteljke Anje Suše koja poslednjih godina radi van zemlje, najviše u Švedskoj i Danskoj ali i u nešto bližoj Sloveniji, drugačije je. Predstave koje radi, kaže Suša, mogu se podvesti pod poltičko odnosno subverzivno pozorište.
"Upravo sam u pozorištu u Helsingborgu realizovala predstavu 'Urnebesna tama' nemačkog autora Volframa Loca koja se bavi postkolonijalnim evropskim diskursom i odnosom zapadne civilizacije prema drugom i drugosti uopšte i prema svima koji dolaze sa socijalne margine ili sa dna društvene kace. Onima koji predstavljaju ogromnu masu ljudi bez privilegija u zapadnom društvu", kaže Anja Suša.
Suša navodi da je u svoje radove ugradila i lično iskustvo.
"To je rezultiralo predstavom koja je izazvala dosta kontroverzi, bila je jedan nestandardni pozorišni događaj", dodaje ona.
Kakav je odnos u Švedskoj prema pozorištu koje provocira?
Anja Suša kaže da je pozorište dovoljno otvoreno za različite uticaje i različite pristupe temama koje nisu uvek ugodne svima.
"Mislim da to i treba da bude svrha jednog ozbiljnog pozorišta koje ima podršku jedne ozbiljne, uređene države", ocenjuje Anja Suša.
Jedan od najprovokativnijih pozorišnih stvaralaca u regionu Oliver Frljić, u Mostu RSE je komentarisao primedbe da je politike previše u njegovim pozorišnim projektima.
"Ja se najviše plašim onog kazališta koje je naizgled, ili se tako predstavlja, ideološki neutralno. I ako me bilo ko optužuje da je u kazalištu koje ja radim previše politike, mogu samo reći da mi je to jedna vrsta komplimenta", ističe Frljić.
O navodnom višku politike u pozorištu govori i Sebastijan Horvat, autor predstave "Nad grobom glupe Evrope" po tekstu Miroslava Krleže a u izvođenju HNK iz Rijeke u vreme kada je Oliver Frljić bio upravnik.
"Politika je stvar naših života. Vidite šta politika radi sa nama! Politika je kod nas u krevetu. U svakom momentu. Ne možemo da se pravimo da toga nema", kaže Horvat.
Bezopasna nezavisna scena
Sarajevskog reditelja Dinu Mustafića zatekli smo u Beogradu gde u Bitef teatru radi predstavu "Novo doba" po dramatizovanom tekstu knjige eseja Viktora Ivančića "Radnici i seljaci". Spoj ova dva autora može doneti samo subverziju.
Reč je o vremenu tranzicije, vremenu beščašća u kojoj je rođena nova elita, objašnjava Mustafić. Njegovo mišljenje je da je teatar na eks jugoslovenskom prostoru poslednjih godina imao najviše subverzivnog potencijala. Na kakav je odgovor naišao?
"Poslednjih, čini mi se, godinu i po dana se pokušava kroz dosta suptilan represivni način, pre svega kroz infiltriranje podobnih u upravne i nadzorne odbore, staviti pod kontrolu institucije kako se ne bi našlo mjesta za predstave sa vrlo jasnim kritičkim, autorskim stavom. Čini mi se da i prostor nezavisne scene koji je znao da korigora uspavani, mlitavi mejn strim, upravo nedostatkom sredstava, restrikcijom budžeta, sve više postaje bezopasan", ocenjuje Mustafić.
Nepoželjne teme su, kaže Kokan Mladenović, reditelj koji u susednoj Rumuniji u mađaraskom nacionalnom teatru u Temišvaru priprema Šekspirov "Sonet 66", pre svega su one koje se obračunavaju sa aktuelnim političkim elitama.
"A odustajanje od borbe sa tim političkim nakaradama koje nam kroje naše sudbine, jeste odustajanje od aktuelnog pozorišta", tvrdi Mladenović.
Ako se ne odrekneš nepoželjne teme, postaješ nepoželjni stvaralac, iskustvo je većine naših sagovornika, pa i Kokana Mladenovića koji, kako kaže, poslednjih pet godina režira uglavnom u inostranstvu i samo ponekad u nekom pozorištu van Beograda.
Facebook Forum