Niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji, naveo je Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavljajući Dosije "Šljivovica i Mitrovo Polje" u kome iznosi navode o odgovornosti Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije za krivična dela počinjena nad zatočenim Bošnjacima iz Žepe.
Nakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Republike Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući i više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije, navodi se u Dosijeu Fonda.
Među onima koji su u julu 1995. bežali pred pripadnicima Vojske Republike Srpske bio je i sedamnaestogodišnji Senad Jusufbegović.
„Bio sam zatočenik logora Šljivovica, Mitrovo Polje u periodu od 31. jula 1995. do 10. aprila 1996. godine. Skoro od samog momenta hapšenja pa do neposrednog izlaska iz logora, možda do februara 96. godine, bili smo izloženi skoro svakodnevnim torturama što psihički što fizički,“, ispričao je Jusufbegović.
Milica Kostić, direktorka pravnog programa FHP-a rekla je da njihovo istraživanje pokazuje da su visoki politički, vojni i policijski zvaničnici Srbije u najmanju ruku znali za zlostavljanja koja se događaju uŠljivovici i Mitrovom Polju i to eksplicitno ili prećutno odobrili.
„Oni su svakodnevno bili izloženi batinjanju, zlostavljanju, omalovažavanju, određeni broj njih i seksulanom zlostavljanju. Tokom boravka na teritoriji Srbije četiri muškarca iz Žepe izgubila su život kao posledicu batinanja ili neadekvatne lekarske nege“, rekla je Kostić.
Pravna analitičarka Fonda za humanitarno pravo, Ivana Žanić navela je da Fond veruje da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković "direktno uticao" na dostupnost informacija o dešavanjima u Šljivovici i Mitrovom Polju.
„Mi smo od Ministarstva odbrane tražili informacije za 15. i 16. granični bataljon, koji su u vreme tih dešavanja obezbeđivali granicu na Drini, a od 15 zahteva dobili smo odgovor samo na jedan. No, iako smo zahteve uputili ministarstvu odgovor smo dobili iz kabineta načelnika Generalštaba Vojske Srbije (VS). U vreme kada su ovi muškarci bili zarobljeni komandant 16. graničnog bataljona bio je Ljubiša Diković“, rekla je Žanić.
„On je sada načelnik Generalštaba VS i zbog toga Fond verujeda je Ljubiša Diković direktno uticao na to da se FHP onemogući pristup informacijama“, navela je Žanić.
Fond navodi da iako su poznata imena inspektora i stražara da pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak, kao da se torturom nad Bošnjacima u Šljivovici i Mitrovom Polju nisu bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima.
