Konfuzija u Radio-televiziji Kragujevac (RTK) se nastavlja. Još se ne nazire epilog jedne od najpoznatijih privatizacija lokalnih medija u Srbiji sa teškim posledicama. Program se ne emituje, izvršitelji rasprodaju opremu, zaposleni štrajkuju zbog neisplaćenih zarada, direktorka je podnela ostavku, a vlasnik se ne oglašava.
Šefica Medijskog odeljenja misije OEBS u Srbiji Gordana Janković navodi, međutim, da je stanje u RTK nije samo posledica privatizacije. Reč je i o drugim brojnim problemima među kojima je i neraspisivanje konkursa za projektno sufinansiranje medija.
"Iako Grad tvrdi da nema sredstava, to nije prihvatljivo zbog toga što treba zaštiti javni interes u medijima. Komercijalne televizije i komercijalni mediji ne mogu uvek da isprate sve ono što je od informacija važno za građane. Zbog toga je uvedena kategorija projektnog sufinansiranja. Šta će se sa tim dešavati još uvek nije jasno", kaže Janković.
Ubrzo nakon rasprodaje vozila i dela tehničke opreme ove medijske kuće na licitaciji koja je održana početkom decembra, zbog izvršnih presuda u korist dvadesetšestoro zaposlenih za neisplaćene zarade, najstarija i nekada najuticajnija medijska kuća u centralnom delu Srbije prekinula je emitovanje programa.
Pošto drugih sredstava nema time je indirektno najavljena mogućnost njenog gašenja. U međuvremenu su izvršitelji popisali i svu preostalu opremu za produkciju i emitovanje.
Zaista, dodatno je pogoršalo situaciju to što Grad Kragujevac dve godine nije raspisivao konkurse za projektno sufinansiranje medija. Time je propuštena šansa da se osmisli posao za zaposlene koji šest meseci ne primaju plate a od Nove godine neće moći ni zdravstvene knjižice da overe.
U Sindikatu novinara Srbije najavljuju da će i dalje insistirati na raskidu privatizacije i promenama zakona kako bi se omogućilo obnavljanje Medijske strategije koja je predviđala mogućnost formiranja regionalnih javnih servisa.
Predsednica tog Sindikata Dragana Čabarkapa kaže da su odatle i pre prodaje RTK ukazivali na pogubne posledice privatizacije medija.
"Govorili smo da će tajkuni bliski vlastima pokupovati medije, pogasiti sindikate i otpustiti zaposlene. To se i desilo. Jedino što sada možemo da uradimo je da tražimo hitno poništavanje privatizacije i da od šefova poslaničkih grupa u Skupštini Srbije tražimo da pokrenu inicijativu za izmenu zakona", kaže Čabarkapa.
Šupljina između zakona i primene
RTK je u oktobru prošle godine kupio biznismen iz Kruševca Radoica Milosavljević za 85.500 evra, uz obavezu da u prvoj godini u modernizaciju opreme uloži 150.000 evra. Po tvrdnjama Udruženog granskog sindikata Nezavisnost, ta odredba ugovora nije realizovana, zbog čega su se stekli uslovi za poništavanje privatizacije.
Slučaj iz Kragujevca može biti tumačen i kao primer koji potvrđuje upravo objavljene rezultate istraživanja Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV) i Komiteta pravnika za ljudska prava.
Ne postoji institucionalni i društveni kapacitet država da se suprotstave klijentelističkoj praksi u medijima, kaže istraživačica Smiljana Milinkov.
"Postoji zakonodavni okvir ali između zakona i primene ogroman prostor koji je pogodan klijentelizmu a država ne čini ništa da se ta praksa prekine i da se unapredi ovaj sektor", ističe ona.
Ona je dodala da na osnovu podataka iz 2015. godine, medijski zakoni nisu doneli poboljšanje stanja u Srbiji i da je njihova primena doživela neuspeh.
Predsednik NDNV Nedim Sejdinović ističe da na osnovu analize finansiranja medija očigledno je da je deo medija korumpiran, dok je drugi deo ucenjen i pod pritiskom politike i vlasnika.
"Naravno, postoje još mediji i novinari u većem borju koji se drže profesionalnih principa i koji su spremni da se bore, ali ih je, stiče se utisak, sve manje i manje", ističe Sejdinović.
Istraživanje o sveobuhvatnom položaju medijskog sektora istovremeno je sprovedeno u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Rumuniji.
Prema takozvanom Indeksu klijentelizma koji meri politički uticaj na medije, postojeće stanje zakonodavnog i institucionalnog okvira u ovoj sferi, kao i ekonomski položaj redakcija i novinara u zemljama jugoistočne Evrope, najveći pad u odnosu na 2014. godinu zabeležen je Rumuniji i Srbiji.
Facebook Forum