Nemačka kancelarka Angela Merkel se suočava sa najvećim izazovima u svojoj političkoj karijeri u nastojanju da osigura četvrti mandat. Iako je nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD mnogi doživljavaju kao liderku slobodnog i demokratskog sveta, na domaćoj sceni ne uživa tako nepodeljene simpatije.
U pokušaju da sačuva poziciju, Merkelova često menja političke stavove uključujući i prihvatanje dela agende populističkih partija kako bi privukla birače od kojih 40 odsto se slaže sa ocenom da “Islam podriva nemačko društvo”.
Prošle godine je velikodušno ponudila da Nemačka primi million izbeglica iz Sirije. Međutim, ubrzo je odustala od toga stava zbog žestoke reakcije dela javnosti, pre svega ekstremističke desnice, naročito nakon što je grupa migranata seksualno uznemiravala žene u Kelnu, zatim nekoliko napada koje su izvršili došljaci uključujući i nedavno silovanje i ubistvo nemačke studentkinje za koje je optužen tinejdžer iz Avganistana.
Uzavrele političke strasti idu u prilog ekstremistima. Dok opada popularnost Merkelove, raste podrška ultradesničarskoj Alternativi za Nemačku – svaki osmi Nemac bi gladao za ovu partiju.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, na parlamentarnim izborima sledeće godine sigurno će ući u parlament svih šest populističkih partija – od krajnje desnice do krajnje levice koju oličavaju sledbenici bivših istočnonemačkih komunista.
Tome treba dodati i nezadovoljstvo radikalnijeg krila unutar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel kao i sve rasprostranjeniji politički diskurs koji je na ivici nekorektnosti pa i grubosti, po ugledu na trendove u SAD, što uznemirava brojnu stariju populaciju koja je pobornik reda i pristojnog ponašanja.
Suočena sa rastućim nezadovoljstvom građana koje sve više naginje ekstremnoj desnici, Merkelova je obećala da će mnogi migranti koje je Nemačka primila biti vraćeni, a oni koji ostanu neće moći da razviju “paralelno društvo”.
Ona je u utorak na kongresu stranke na kome je ponovo izabrana za liderku, najavila potpuno ukidanje nošenja burke, navodeći da "integralno prekrivanje lica treba da bude zabranjeno tamo gde je pravno moguće".
“Naš zakon ima prednost u odnosu na plemenska pravila, kodekse časti i šerijatskim pravom”.
Merkelova ističe da burka “ne pripada našoj zemlji”. Međutim, ona neće preći granicu i reći “muslimani ne pripadaju našem društvu”, ocenjuje Mariam Lau, komentator nemačkog “Cajta”.
Obećala je da se izbeglička kriza, kakva je zabeležena prošle godine, ne sme više ponoviti, kao i oštrija pravila za deportaciju.
Trebalo je da prođu decenije da CDU istinski prihvata da je Nemačka zemlja imigranata (Einwanderungsland).
Sada se niko ne usuđuje da izgovori tu reč.
U sredu su članovi njene stranke glasali za ukidanje propisa kojim se deci imigranata omogućava dobijanje dvojnog državljanstva.
Deca imigranata rođena u Nemačkoj morala su do pre dve godine da se odluče za jedno od dva državljanstva u periodu između osamnaeste i dvadeset treće godine života, što je u velikoj meri uticalo na veliku tursku zajednicu u toj zemlji.
Ta mera nikada nije bila popularna kod konzervativaca Angele Merkel. Delegati su na konvenciji u Esenu podržali predlog omladinskog krila CDU koje je zahtevalo vraćanje na stari sistem.
Čini se da ta odluka reflektuje želje među nekim članovima CDU za oštrijim konzervativnim profilom, navodi agencija AP.
Socijademokrate, partneri levog centra Merkelove u aktuelnoj koaliciji, insistirali su da se donese propis kojim bi se deci imigranata omogućilo da dobiju dvojno državljanstvo i to je bio jedan od njihovih uslova da uđu u vladu posle izbora 2013. godine.
Nemački ministar pravde, socijaldemokrata Hajko Mas ocenio je da bi oštrija procedura za dobijanje dvojnog državljanstva bila "veliki korak unazad za integraciju" i da se njegova partija neće složiti sa tim.
U svakom slučaju, ovom odlukom se šalje jasan signal: Možete biti samo Nemac ili Turčin – ne možete biti oboje.
Lau ističe da je Nemačka u procepu, kada jedna strana smatra “nećemo vas integrisati ako se ne odreknete islama”, dok druga uzvraća “ako nas ne integrišete kao svoje sugrađana, Islam je jedino što nam preostaje”.
Merkelova to veoma dobro zna i ne ustručava se da o tome javno govori. To znači da prihvata deo agende populističkih partija kako bi privukla birače od kojih 40 odsto se slaže sa ocenom da “Islam podriva nemačko društvo”. To je pokazalo istraživanje fondacije Fridrih Ebert.
Njena popularnost raste poslednjih meseci s obzirom da je zaustavljen priliv izbeglica. Tome je svakako doprineo sporazum sa autoritarnim turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom o zaustavljanju prolaska izbeglica ka Evropi preko njegove zemlje u zamenu za 6,3 milijardi evra pomoći. Kritičari ističu da je cena za to nemačko tolerisanje kršenja ljudskih prava u Turskoj za šta se optužuje Erdoganov režim.
“Neprirodna i neslavna koalicija” sa Erdoganom u suprotnosti je sa očekivanjima onih koji u Merkelovoj vide poslednju nadu za odbranu zapadnih liberalnih vrednosti u trenutku kada jača populizam širom Evrope i u SAD, ocenjuje “Vošington post” (The Washington Post).
U međuvremenu, konvencija CDU je pomno praćena u Moskvi. Nemačka obaveštajna služba (Bundesamt für Verfassungsschutz - BfV), otvoreno je upozorila na mešanje Rusije u predstojeće izbore u Nemačkoj. Vladimir Putin nastoji da destabilizuje EU.
Obaranje Angele Merkel, poreklom iz bivše Istočne Nemačke sa velikim iskustvom o komunističkoj vladavini, bila bi najveći trijumf za Kremlj. Merkelova je na kongresu stranke ukazala na pretnju iz Rusije.
Facebook Forum