Da li će se Srbija suočiti sa pritiskom iz Brisela da isporuči troje pripadnika Srpske radikalne stranke, koje je Haški tribunal optužio za nepoštovanje Suda i traži da budu isporučeni? Takvu mogućnost nagovestio je srpski zvaničnik zadužen za saradnju sa Haškim sudom.
U Evropskoj uniji, kako prenosi dopisnik RSE iz Brisela, ne razmišlja se o dodatnom usporavnju srpskih evrointegracija jer su one i sada toliko spore da sporije ne mogu biti, ali bi se zbog tog problema prepreke mogle pojaviti kasnije.
Da bi Haški tribunal mogao da traži od Evropske unije i pojedinih njenih članica da zahtevaju od Srbije da isporuči Jovu Ostojića, Vjericu Radetu i Petra Jojića pre otvaranja novih poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, lokalnim medijima je rekao Rasim Ljajić, predsednik Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.
„U sledećem izveštaju o svom radu koji će Tribunal podneti Savetu bezbednosti apostrofiraće se pitanje neizručenja radikala, a onda će se ta tema iz Ujedinjenih nacija izmestiti u Brisel jer će Tribunal lobirati ka EU i njenim članicama da nas pritisnu da to pitanje rešimo", rekao je Ljajić listu Večernje novosti.
To bi moglo značiti da neke zemlje Unije neće pristajati na otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa Beogradom dok se radikalska trojka ne nađe u Hagu.
Nenad Golčeski, portparol Haškog tribunala, za Radio Slobodna Evropa kaže da predsednik Suda još nije podneo izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o saradnji Srbije sa Tribunalom, to se očekuje 8. decembra, a povodom pitanja o tome kako će se Brisel odnositi prema pitanju neisporučivanje troje radikala, kaže da to nije pitanje za Haški tribunal:
„Kako će Evropska unija tretirati to pitanje u njenim pregovorima sa Srbijom, to je na njenim zvaničnicima da kažu. Naravno da mi informišemo predsednika Evropske unije, kao i predsednike drugih država i međunarodnih organizacija, o aktuelnim pitanjima vezanim za rad Tribunala, ali je na Evropskoj uniji da, pre svega u pregovorima sa Srbijom, definiše svoju poziciju i svoje prioritete“, kaže Golčeski.
Srpski Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđa isporučivanje optuženih haškom sudu ukoliko se ne radi o optužbama za ratne zločine, zbog čega je Viši sud u Srbiji u maju odlučio da ne postoje zakonski uslovi za odluku o hapšenju i ekstradiciji troje funkcionera SRS Tribunalu u Hagu. Za optužene zbog nepoštovanja suda, za šta se u ovom slučaju tereti troje radikala – ta obaveza ne postoji.
Ekspert za međunarodno pravo Tibor Varadi smatra da Srbija treba da sarađuje sa Haškim tribunalom, ali, s obzirom da u slučaju troje radikala nije reč o stvarnim ratnim zločinima, kaže da ne veruje da će njihovo neisporučivanje Hagu dovesti da ozbiljnih posledica u procesu prisutpnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom.
„Nisam detaljno proučavao taj slučaj, ali bih na prvi pogled rekao da je ovo više politčko nadmetanje nego stvarna suština Tribunala. Stvarna suština Tribunala su ratni zločini. Istina, da bi se suđenje zbog ratnih zločina moglo efikasnije sprovesti, potrebna je saradnja sa Haškim tribunalom, a ovde je reč o odbijanju saradnje sa tim sudom. Meni se čini, ipak, da stvarna težina dela za koje se optužuje troje radikala nije na tom nivou da bi njihovo neisporučivanje moglo da pokrene zaista ozbiljne, sudbinske, interese.
Mislim da bi zaista trebalo isporučivati optužene za ratne zločine i to ne bi trebalo da se odnosi samo na Srbiju ili bivšu Jugoslaviju, nego i na saradnju svih zemalja sa Međunarodnim krivičnim sudom. I ovde sam bliži tome da je neophodna saradnja sa Haškim tribunalom, ali istovremeno smatram da nije reč o stvarnim zločinima, više je, po mom mišljenju, reč o ponosu Suda nego o stvarnom problemu. Dakle, pošto ovde nije reč o stvarnim zločinima, ne verujem da bi to moglo da dovede do neke zaista ozbiljne činjenice kad je reč o putu Srbije ka Evropskoj uniji“, ocenjuje Varadi.
U ovom trenutku pristupni pregovori između Srbije toliko su spori, da ih ništa ne može usporiti, javlja naš dopisnik iz Brisela Rikard Jozwiak, ali dodaje da nije isključeno da u budućnosti neke članice EU ovo pitanje iskoriste da uspore Srbiju na njenom evropskom putu.
„Razgovarao sam sa diplomatama Evropske unije o ovom pitanju. Oni su, naravno, informisani o tome. U principu, EU prati saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, ali nema tendenciju da ulazi u detalje pojedinačnih slučajeva. Oni očekuju da Srbija sarađuje sa Tribunalom, u okviru poglavlja 23 i 24, ali istovremeno se to pitanje saradnje sa Hagom tretira otprilike kao i prilagođavanje srpske spoljne politike. Ono što sam razumeo iz stavova evropskih diplomata jeste da su oni spremni da Srbiji daju vremena da reši to pitanje.
U tom smislu, taj problem neće usporiti proces srpskih evrointegracija jer je taj proces ionako spor da sporiji ne može biti. Međutim, problem se može pojaviti ukoliko neke zemlje-članice Evropske unije odluče da zbog tog pitanja uspore proces srpskih evrointegracija. Većina zemalja verovatno to neće uraditi, daće Srbiji dovoljno vremena da zatvori poglavlja 23 i 24, što će trajati godinama, ali bi se moglo zamisliti da na tom pitanju insistiraju, recimo, Holandija, kojoj je posebno stalo do saradnje Srbije sa Hagom, ili možda Hrvatska.
Trenutno se, međutim, pitanje usporavanja ne postavlja jer je proces gotovo zaustavljen, pre svega zbog Nemačke koja očekuje više informacija o tome kakvi su razultati dijaloga između Prištine i Beograda“, prenosi dopisnik RSE iz Brisela.
Slučaj troje funkcionera Srpske radikalne stranke, čije je izručenje Haški tribunal Srbiji naložio još u januaru prošle godine, dodatno se zakomplikovao jer je Tribunal pre nekoliko dana obelodanio da od 5. oktobra postoji i međunarodni nalog za njihovo privođenje, s kojeg je skinuta oznaka poverljivosti. Oni se, inače, terete da su u postupku protiv lidera radikala Vojislava Šešelja kome je suđeno u Hagu, pretili, zastrašivali i nudili mito svedocima.
Facebook Forum