Pogibija gardista na Topčideru: Državno zataškavanje zločina

U slučaju Topčider zvanična istraga nikada nije otpočela.

Predmet je i dalje u predkrivičnom postupku pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, potvrđeno je u tužilaštvu za Insajder bez ograničenja – zajednički projekat produkcije Insajder i Radija Slobodna Evropa.

Nadležne institucije Srbije čitavih dvanaest godina porodicama Jakovljević i Milovanović, ali i čitavoj javnosti, nisu odgovorile na pitanje kako su poginuli pripadnici Gardijske brigade u vojnom objektu Karaš, niti su kažnjeni oni koji su potencijalno odgovorni za tu tragediju.

“Sam protok vremena nije saveznik kada je reč o dokazivanju nečega što bi u nagoveštaju moglo da bude krivično delo. Previše vremena je proteklo i od onog trenutka kada se stvar pojavila pred Ustavnim sudom, nakon nalaza mišljenja veštaka koji su dati u tom pretkrivičnom postupku”, naglasio je Goran Ilić profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda u emisiji Insajder bez ograničenja – zajedničkom projektu produkcije Insajder i Radija Slobodna Evropa.

Taj institucionalni vakuum nije prekinula ni odluka Ustavnog suda iz januara 2013. godine, koji je usvojio ustavne žalbe porodica stradalih gardista, utvrdivši da je vojnicima povređeno pravo na život.

Istovremeno je nadležnom tužilaštvu i sudu naloženo da pretkrivični postupak okončaju u najkraćem roku.

Odgovor na pitanje zašto nikakvog ishoda još nema zatražili smo od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Precizan odgovor međutim nismo dobili.

“Do danas su preduzete brojne radnje, saslušani svedoci s tim što se rad na ovom predmetu i dalje nastavlja, a kako se radi o predistražnoj fazi iz tih razloga Vam ne možemo dati preciznije podatke, jer je to deo postupka za koji je bitno da se zbog interesa samog postupka i svih učesnika, ne mogu iznositi detalji vezani za lica ili sam događaj ili preduzetim radnjama”, navelo je Više javno tužilaštvo u odgovoru za Insajder bez ograničenja.

Sve ovo ukazuje na činjenicu da nadležne institucije u Srbiji godinama samo pronalaze načine kako da se ceo slučaj zaboravi i zataška.

Predstavnici Državne komisije, koju je formirao tadašnji Vrhovni savet odbrane, na osnovu dokaza kojima se raspolagalo i tokom vojne istrage, zaključili su da je vojnike ubila treća osoba i da je zbog toga neophodno da se sprovede istraga.

Vojna istraga: Vojnici su pucali

Vojni istražioci pak, ne odstupaju od svojih zaključaka tvrdeći da osoporavnje njihovih nalaza ustvari predstavlja atak na vojsku.

Vojni balističar i član Vojne komisije Vlada Kostić kaže da nema ni govora o tome da su vojnici ubijeni.

“Postoji čitav niz argumenata ili dokaza koji govore u prilog tome. Ako ništa drugo na rukama oba vojnika su pronađeni karakteristični tragovi barutnih čestica za lica koja su upotrebljavala ili gađala iz automatskog oružja. Znači, oni su koristili oružje”, ističe Kostić.

Prema nalazima vojne istrage, prvo je, nekoliko dana posle tragedije, saopšteno da je vojnik Milovanović pucao na vojnika Jakovljevića pa potom izvršio samoubistvo.

Posle mesec dana njihova zvanična verzija bila je potpuno obrnuta. Jakovljević je pucao na Milovanovića pa izvršio samoubistvo tako što je sebi pucao u kukove.

Takav scenario prema rečima Branka Sbutege, specijaliste ortopeda i člana Državne komisije nije imao nikakvog smisla.

“Vi u roku od deset dana prvo jednog gardistu ubijete, pa je on prvo ubica, pa je onda samoubica, pa je u trećoj verziji mentalno retardiran, a u četvrtoj verziji pripadnik LGBT populacije – onda ste, znači za jednu sredinu kakva je, iz kakve su ti dečaci potekli, sa sela, iz jedne ruralne sredine. Onda je to zaista strašno i za njih i za njihovu porodicu. I još ste praktično, jedno isto dete, ubili četri puta”, smatra Branko Sbutega.

Kontoverze koje prate ovaj slučaj traju od samog početka. Dokazi sa mesta događaja su prikupljeni tek pošto je ono bilo narušeno uzimanjem pušaka nakon pucnjave. Sve to događa se pre nego što su na teren izašli vojni istražni sudija i vojni balističar.

Svetko Kovač, bivši načelnik Vojno-bezbednosne agencije, upozorio je da je taj slučaj, od prvog momenta, prati mnoštvo propusta.

“Osnovno pravilo je da kada se desi takav događaj da se ne sme narušavati lice mesta. Odnosno, da se ne sme ništa uraditi da se unište tragovi. Jer ako se unište tragovi, onda je to nepovratna greška. Posle ne možete to nikako da ispravite”, objašnjava Svetko Kovač.

Cirkus u tajnom vojnom objektu

Dvojica svedoka su u svojim iskazima pred stručnjacima Državne komisije potvrdili da su uzimali oružje vojnika misleći da je objekat u kome su se nalazili napadnut. Međutim, Ljubišu Dragovića – forenzičkog patologa koji je izvršio superveštačenje, prilično je začudila njihova takva reakcija.

To, ubeđen je, ne priliči proceduri koja važi za tajne vojne objekte posebne namene.

“Zašto su ti ljudi to radili? Kakva je to reakcija bezveze? Zar ne postoji u tom sistemu, dvadesetprvi vek je. Ne postoje sredstva komunikacije....? Za određeni stepen uzbune? Ako se opali jedan kuršum to je razlog za neku taktičku reakciju, a ovo nije bila taktička reakcija. Ovo je bio neki cirkus. To je žalosno, ali upravo je bilo tako”, smatra Dragović.

Jedna od najznačajnijih primedbi na račun vojnih istražioca koji su izašli na mesto događaja posle pucnjave bila je to što nisu uzete parafinske rukavice od svih osoba koje su se tog dana nalazile unutar tajnog objekta “Karaš” i njegovoj blizini.

Ipak, Đorđe Trifunović, bivši sudija Vojnog suda, takvu konstataciju tumači kao veliku zabludu.

“Ne uzimaju se rukavice od svih, već samo od onih koji bi bili od značaja za istragu. Ti koji su bili tu, bilo je nekoliko lica koliko se sećam, uzeto ih je pet ili šest. Nađeni su tragovi barutnih čestica na pokojnim vojnicima, kao i na licima koja su imala dodir sa tim puškama. Ali taj propust ne dovodi u pitanje balistički nalaz i ostale nalaze”, uverava Trifunović.

Takav metod sprovođenja istrage na mestu događaja kod zastupnika porodica izazvao je podozrenje.

Javašluk vojnih istražitelja

Predrag Savić, advokat porodice Jakovljević, kaže da je odmah bilo jasno da neće imati nikakvog učinka.

“Umesto da psima tragačima daju uzorak na osnovu kojih će da traže nešto, oni su ih puštali da trče onako bezveze, bez ičega…. Nisu pretreseni automobili u krugu “Karaša” i neposrednoj blizini mesta ubistva. Javno saopštavaju da nijedno krivično delo ne može da se razreši preko DNK analiza, što je prosto skandalozno. Pazite, mi im kažemo uzmite DNK analize, a oni nam odgovaraju ‘gledate previše filmova’ – Dosije X. Ko je još razrešio krivično delo uz pomoć DNK!?!?! Javašluk na sve strane”, priseća se advokat Predrag Savić.

U prethodnoj emisiji Insajder bez ograničenja – Vojna pravila igre videli ste da je vojnik Dražen Milovanović, dok je još bio živ, na pitanje odakle je pucano odgovorio ‘iznutra’. Nikada međutim nije vođena istraga kako bi se rasvetlile sve činjenice o tome da li je na vojnike pucao neko ko je izašao iz tajnog objekta “Karaš”.

Moguće odgovore o tome kako su gardisti poginuli videćete u trećem delu emisije Insajder bez ograničenja – Vojna pravila igre, u utorak 18. oktobra u 21:30 na sajtu slobodnavropa.org.