Predstojeće predsedničke izbore veoma ozbiljno shvataju i stranke opozicije sa oba politička pola i partije koje čine vlast.
O tome svedoči preplavljenost medija ovom temom, koja će na dnevni red doći tek za sedam meseci, koliko je ostalo do isteka mandata aktuelnog predsednika Tomislava Nikolića.
Tako se ministri premijera Aleksandra Vučića uveliko preupucavaju oko budućih kandidata. Funkcionerka Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović je na svom Fejsbuk profilu navela da od Ivice Dačića, lidera socijalista koji su glavni SNS-ovi partneri u vladi, očekuje da podrže kandidata naprednjaka za predsednika Srbije koga odredi Vučić.
Dačić je prethodno izjavio da socijalisti ne bi podržali kandidaturu Zorane Mihajlović za predsednika Srbije, i ako bi je SNS kadidovao.
Sudeći dakle po tome koliko je tema predsedničkih izbora zastupljena u javnosti, teško da bi se moglo reći da smo od glasanja za šefa države udaljeni više od pola godine.
Među pitanjima koja se najčešće postavljaju jesu i da li će opozicija sa takozvanim demokratskim predznakom uspeti da se dogovori oko podrške jednom, zajedničkom kandidatu i ko bi taj kandidat mogao da bude, kao i koga će, s druge strane, kandidovati najmoćnija partija u zemlji – Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića.
Zašto su izbori već sada toliko popularna tema?
„Zato što je to zanimljiva tema koja uzima pažnju javnosti i skreće pažnju sa drugih, trenutno važnijih i aktuelnijih tema. Zbog toga vlast pumpa priču o predsedničkim izborima“, smatra Dušan Spasojević, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Sa time je saglasan i urednik portala „Dvogled“, filozof Vladimir Milutinović. „Da možemo da razgovaramo o nekim temama koje su sada trenutno aktuelnije, verovarno bi razgovarali više o njima“, kaže Milutinović.
"U Srbiji se politika prelama na predsedničkim izborima"
Milutinović za naš program dodaje da su u Srbiji politički procesi blokirani, te su predstojeći predsednički izbori jedini konkretan način na koji bi nešto možda moglo da se promeni.
„U Srbiji se, zapravo, politika prelama na predsedničkim izborima i samim tim to ne može biti nevažno“, kaže.
Moglo bi se reći da se politika na takav način prelomila pre četiri godine. Tomislav Nikolić, tada lider naprednjaka, 6. maja 2012. godine je pobedio kandidata Demokratske stranke i aktuelnog predsednika Borisa Tadića, te ga zamenio na Andrićevom vencu.
Malo potom, posle postizbornih kalkulacija nakon parlamentarnih izbora održanih zajedno sa predsedničkim, socijalisti Ivice Dačića, koji su bili „jezičak na vagi“ između naprednjaka i demokrata, odlučili su da poverenje daju SNS-u i sa njima formiraju vladu.
Dve godine kasnije, SNS na vanrednim parlamenatrnim izborima odnosi ubedljivu pobedu, koju ponavlja i u aprilu 2016. godine.
Da li se aktuelna opozicija u Srbiji nada sličnom scenariju? Politički analitičar, Dušan Spasojević, smatra da u predstojećim izborima svakako vide svoju šansu.
„Ono što je važno opoziciji to je da su predsednički izbori nakon poslednjih parlamentarnih izbora, otvorili jednu malu šansu da se dođe do neke izborne pobede i otvorili vrata ka nečemu što bi moglo da bude izborni poraz SNS-a. To je važno u kontekstu izbora 2014. godine kada je opozicija prosto delovala potpuno razbijeno i poraženo na svim poljima. Zbog toga su ovi izbori važni i donekle zanimljivi“, objašnjava Spasojević.
Lista potencijalnih kanidata je u međuvremenu sve duža. Do sada su učešće u trci za predsdenika najavili čelnici partija opozicije sa desnog političkog pola – lideri radikala i Dveri Vojislav Šešelj i Boško Obradović. To je učinio i aktuelni ministar Rasim Ljajić, dok su glavni partneri SNS-a u Vladi prvo najavili kandidaturu svog lidera Ivice Dačića, ali je on naknadno rekao da će, kada dođe vreme, “videti kakva je situacija, ali i stav vladajuće koalicije”.
Ulazak u trku najavio je i potpredsednik Pokreta socijalista, Bratislav Jugović, kao i član Glavnog odbora Srpske narodne partije Milan Stamatović, koji je duže od decenije prvi čovek opštine Čajetina.
Aktuelni predsednik, Tomislav Nikolić, rekao je da bi voleo da učestvuje u izborima, ali nedavno upitan da li razmišlja o tome, odgovorio je „Not yet“.
Sam Aleksandar Vučić ponavlja da ga predsednički izbori još uvek ne interesuju, ali se visoki funkcioneri njegove partije svako malo oglašavaju o potencijalnim protivkandidatima njihovog izabranika, pre svih o Saši Jankoviću – Zaštitniku građana koji se najčešće pominje kao mogući zajednički kandidat proevropske opozicije.
Takođe, od ministra policije i funkcionera SNS-a Nebojše Stefanovića se moglo čuti da će Vučić „predložiti dobrog kandadata za šefa države, jer bi u suprotnom Šešelj ubedljivo pobedio“.
"Obrt moguć ukoliko bi se stvari promenile"
Odakle ta nervoza kod stranke koja ima većinu mesta u parlamentu? Da li bi eventualnim izborom predsednika iz redova opozicije, odnos snaga vremenom mogao da se promeni?
"Moguće, ali to ne bi značilo i kraj vladavine Aleksandra Vučića", ističe analitičar Dušan Spasojević.
„Prvo, mislim da treba reći da pobeda opozicije uopšte nije izvesna, ali da ona ima određenu šansu. Eventualna pobeda opozicije, bilo da je reč o ovoj građansko – proevropskoj ili evroskeptičnoj bi donekle ugrozila poziciju Srpske napredne stranke i uvela bi nas u jednu novu fazu političkog života, ali daleko od toga da bi ona značila kraj vladavine Aleksandra Vučića i te dominantne pozicije koju SNS ima na partijskoj sceni“
Vlast, ukazuje filozof Vladimir Milutinović, trenutno ima prilično razbijenu opoziciju koja se još uvek ne konsoliduje. Ipak, dodaje, ako bi se stvari promenile, obrt na političkoj sceni bio bi trenutan.
„Mislim da bi obrt bio moguć kada bi opozicija bila sposobna, organizovana i kada bi počela da pokazuje jako drugačije osobine nego trenutno. Ali, s obzirom da ona to ne pokazuje, jedino što možemo da konstatujemo jeste da je taj obrt trenutno malo verovatan. Ali je moguć, naravno“, zaključuje Milutinović.
Facebook Forum