Ko će naprednjacima da izađe na 'crtu' za predsednika?

Mesecima uoči izborne trke za novog predsednika Srbije, koja bi trebalo da bude održana u maju 2017. godine, predsednički izbori vruća su tema i to, pre svega, u redovima opozicije.

Iako se o potencijalnim kandidatima uveliko priča, parlamentarna opozicija sa takozvanim demokratskim predznakom do ovog trenutka nije izašla ni sa jednim imenom, ali njihovi lideri ne kriju kako veruju da bi mogli da pobede ukoliko bi se ujedinili oko jednog kandidata.

Između želja i moranja

„Mislim da ideja o jednom kandidatu opozicije jeste važna“, kaže novinarka nedeljnika NIN, Vera Didanović. Ona, istovremeno, ukazuje i da ne veruje da bi opozicija postigla uspeh sa drugačijom strategijom koja se može čuti - kandidovanja više kandidata - a koja se opravdava teorijom da se predsednička izborna trka završava u drugom krugu.

„Bojim se da je ta priča malo olako shvaćena i da ne uzima u obzir da se, zahvaljujući izrazito kontrolisanim elektronskim medijima i mnoštvu laži kandidata koje očekuje, da se zapravo desi da u drugom krugu zapravo imamo dva kandidata vlasti“, dodaje Didanović.

Pitanje koje se sada postavlja jeste ko bi bio kandidat opozicije, odnosno, ko bi mogao da ujedini partije mahom nastale napuštanjem nekada zajedničke, Demokratske stranke, što je bilo uzrokovano međusobnim nesuglasicama.

„Vrlo teško bi mogao da se dobije stranački kandidat, koga bi podržala još neka stranka“, primećuje Srđan Bogosavljević, osnivač Ipsos Stratedžik marketinga koji se bavi istraživanjem javnog mnjenja.

Toga su očigledno svesni i čelnici DS-a, LDP-a, SDS-a i Nove stranke – Bojan Pajtić, Čedomir Jovanović, Boris Tadić i Zoran Živković, nekadašnje stranačke kolege.

Zato Bojan Pajtić kaže da bi najbolje bilo da to bude nestranačka ličnost, dok Zoran Živković precizira da bi na toj poziciji najviše voleo da vidi Zaštitnika građana Sašu Jankovića.

Upravo je Saša Janković i ime koje se u medijima najčešće pominje u tom kontekstu. Ipak, on sam o eventualnoj kandidaturi ne želi da se izjašnjava.

Mediji su spekulisali i o aktuelnom predsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti, akademiku Vladimiru Kostiću, koji je međutim saopštio da mu tako nešto „ne pada na pamet“.

"Prvo, što to ni pod kojim uslovima ne želim, drugo, što ne posedujem ni sposobnosti ni znanja za takvu funkciju i treće, što su neophodni poslovi u ovom mandatu u SANU tek započeti“, naveo je Kostić u saopštenju dostavljenom medijima.

Zajednički kandidat, iznuđena ali mudra opcija

Srđan Bogosavljević ukazuje da je ujedinjenje opozicije oko jednog predsedničkog kandidata, i to nestranačkog, iznuđen, ali očigledno i jedini potez kojim bi imali šansu da se njihov kandidat plasira u drugi krug predsedničkih izbora.

„Jasno je da ni jedna od tih stranaka nema trenutni potencijal, ne da dobije, nego da dobije koliko toliko pristojan broj glasova. Dakle, iznuđena je stvar da se ide na zajedničkog kandidata. Drugim rečima, mislim da je sasvim mudra odluka da idu na zjedničkog kandidata i da tako pokušaju da uđu u drugi krug“, navodi Bogosavljević.

I Vera Didanović smatra da opozicija jedinu šansu ima u nestranačkom kandidatu, iako su, ako se pogleda unazad, izbore u Srbiji dobijale stranačke ličnosti.

„Imam utisak da je sada raspoloženje prema strankama i mišljenje ljudi o strankama toliko loše, da baš i nije neka prednost biti član stranke. Naprotiv, mislim da jedino neka nestranačka ličnost može da da taj neki minimum koji je potreban za okupljanje ljudi sa desne i leve strane političkog fronta, zato što mislim da je u ovom trenutku bitno vratiti se na neke bazične probleme koje imamo, a to su demokratski problemi. Trenutno živimo u zemlji u kojoj institucije gotovo da ne postoje. Imamo gotovo potpunu koncentraciju vlasti u rukama jednog čoveka i njegovog najbližeg okruženja“, ističe Didanović.

Vladajuća Srpska napredna stranka još uvek nije otkrila ko će biti njen kandidat u trci za predsednika Srbije.

Tomino "Not yet"

Aktuelni predsednik, Tomislav Nikolić, nekadašnji naprednjak koji je simbolično napustio stranku po stupanju na tu funkciju, takođe se nije izjasnio da li će se ponovo kandidovati.

“Ko je vama rekao da ja uopšte razmišljam o predsedničkim izborima?”, rekao je Nikolić.

Upitan – da li razmišlja o tome, predsednik je odgovorio: “Ne. Znate li vi koliko ima do kraja mog petogodišnjeg mandata? Još sedam meseci”, a onda potvrdio i na engleskom: "Not yet.”

Svoje kandidature su do sada zvanično najavili koalicioni partneri SNS-a u vladi Srbije – lider Socijaldemokratske partije Srbije, aktuelni potpredsednik Vlade i ministar trgovine Rasim Ljajić i čelnik socijalista Ivica Dačić, trenutno prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova.

To su učinili i predstavnici desno orijentisane parlamentarne opozicije – lider radikala Vojislav Šešelj i čelnik Dveri Boško Obradović.

Iz ugla građana, ukazuje Srđan Bogosavljević, istraživanja Stratedžik marketinga pokazuju da, kao ličnost, apsolutno najveću podršku ima Aleksandar Vučić.

Drugi, ali daleko iza Vučića je Ivica Dačić. U tom rangu je i trenutni predsednik Nikolić, dok od najistaknutijih stranačkih ličnosti iz redova opozicije, ne odskače niti jedno ime.

Ipak, u političkom sistemu Srbije u kome je moć predsednika Vlade daleko veća od one koju ima predsednik države, teško je za očekivati da će Vučić biti kandidat naprednjaka.

S obzirom na trenutnu snagu SNS-a, ličnost koju ta partija podrži gotovo sigurno može očekivati ulazak u drugi krug izbora, dodaje Bogosavljević, ali istovremeno ukazuje i da je veoma teško preneti sopstvenu popularnost, u ovom slučaju Vučićevu, na kandidata koga podržavate.

„Nije ni malo jednostavno... To smo gledali u ranijim predsedničkim izborima (u RS, prim. aut.) kada je (Milorad) Dodik bio premijer, pa je tu svoju popularnost u početku prebacivao veoma lako, a onda sve teže i teže. Na kraju je morao sam da se kandiduje. Slično se dešavalo sa (Milom) Đukanovićem u Crnoj Gori gde je on uspevao da progura svog kandidata, ali su poslednji izbori pokazali da je to bilo za dlaku. Dakle, trenutno ne znam ko bi bio taj kandidat koga bi potržao Vučić, odnosno SNS, a onda i kako bi on to uspeo da izvede“, zaključuje Bogosavljević.

Ideja o zajednjičkom nastupu opozicije na izborima, pominjana je i uoči parlamentarnih izbora koji su održani u aprilu, ali od toga nije bilo ništa. Tada, kao i sada, ideja je mnoge podsetila na dvehiljaditu godinu, kada se opozicija i s levog i s desnog političkog spektra ujedinila i podržala Vojislava Koštunicu protiv Slobodana Miloševića.

„Ja se ne bih toliko pozivala na situaciju iz dvehiljadite“, kaže međutim naša sagovonica, novinarka NiN-a Vera Didanović. Tada su, ukazuje, okolnosti, ali i energija bili potpuno drugačiji. Tadašnja situacija je "vodila mnogo lakše ka izboru zajedničkog kandidata opozicije“, zaključuje Didanović.