Privode se kraju pripreme za oktobarski srpsko-albanski poslovni forum koji će se održati u Nišu i na kome će biti osnovana srpsko-albanska komora, čije će sedište biti u Tirani.
Podršku jačanju međukomorske saradnje pružaju i premijeri Albanije i Srbije, Edi Rama i Aleksandar Vučić, koji će se sastati u Nišu 14. oktobra. Ovaj albansko-srpski projekat deo je u Berlinu dogovorene regionalne ekonomske saradnje pod motom "Jedna ekonomija, jedna regija". U Nišu će biti i predstavnici Kosova.
Podsetimo da je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije nakon regionalne turneje u okviru koje je nakon Prištine, zajedno sa predsednikom Privredne komore Kosova Safetom Grdžalijuom posetio Tiranu, Podgoricu, a pre toga i Skoplje.
Za regionalnu saradnju privrednih komora, dobijena je podrška najviših zvaničnika – premijera ili predsednika država koje su posetili Čadež i Grdžaliju, predsednika Makednije Đorga Ivanova, premijera Albanije Edi Rame, kosovskog predsednika Hašima Tačija i crnogroskog premijera Mila Đukanovića.
Saradnja srpskih i albanskih kompanija je tema poslovnog foruma, kaže za RSE Marko Čadež.
"Ogroman je potencijal za privrednu saradnju Srbije i Albanije. O tome smo razgovarali sa premijerom Ramom i u Komori Albanije i Uniji privrednih komora. Ono što me je posebno obradovalo jeste da je premijer Rama rekao da će lično da se angažuje i pruži svu potrebnu podršku na unapređenje te saradnje", ističe Čadež.
U političkim razgovorima dva premijera jedna od tema, veruje se, biće i izgradnja dugo očekivanog autoputa kojim bi se Koridor 10 povezao preko Niša i Prištine do Tirana i luke Drač.
Marko Čadež najavljuje zajednički nastup regionalnih kompanija na očekivanim tenderima.
"Razgovarali smo i o infrastrukturnim projektima, učešću naših građevinskih firmi, firmi koje proizvode građevinski materijal, kako bi zajedno sa partnerima u Albaniji pravili zajedničke kompanije i zajednički učestvovali u nekim projektima", dodaje prvi čovek Privredne komore Srbije
Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku, navodi da je uspostavljanje čvršće ekonomske saradnje Srbije sa Tiranom i Prištinom od velikog značaja.
"Jako je važno da u kontekstu naših evropskih integracija, uključivanja Zapadnog Balkana u transevropsku mrežu koridora, da dođe do izgradnje tog puta Niš–Priština, koji bi se kasnije nadovezivao na već postojeći Priština– Drač... da bi se region u tom infrastrukturnom smislu dodatno osnažio, da bi se i na taj način uključio u savremena evropska zbivanja", kaže Đukanović za RSE.
I sadašnjom privrednom saradnjom Beograda i Prištine zadovoljan je naš sagovornik Marko Čadež.
"Naša saradnja sa Privrednom komorom Kosova traje već dve godine, imamo već niz realizovanih foruma, kontakata i ugovora... Uskoro se približava sajam poljoprivrede u Prištini, prošle godine smo bili prisutni sa 25 kompanija, ove godine ćemo ići ponovo. Isto se planira za sajam energetike u Beogradu, prisustvo kompanja, članica Privredne komore Kosova", kaže Čadež.
U javnosti su plasirane razne informacije ko će u Nišu predstavljati Kosovo. Premijer Vučić je dilemu razrešio rečima da u Niš neće doći ni Hašim Tači, ni kosovski premijer Isa Mustafa, već nižerangirani predstavnici. To svedoči o limitima koje postavlja politika.
Na pitanje da li je, kad se radi o albansko-srpskim odnosima, ekonomija već sada ispred politike, Dragan Đukanović odgovara: "U ovom trenutku svakako ekonomija nadilazi nivo političkih odnosa, što i nije tako loše jer to utiče na život građana. Međutim, sa druge strane, može da relaksira u perspektivi politički dijalog o bilateralnim stvarima, recimo, između Beograda i Tirane i na nastavak dijaloga Beograda i Prištine".
Regionalnu ekonomsku saradnju uz moto "Jedna ekonomija, jedan region" podstiče EU. Komorski investicioni forum kao regionalna platforma ustanovljena je u okviru takozvanog Berlinskog procesa. Forum čine osam nacionalnih komora koje zajedno okupljaju 300.000 kompanija - članica.
Cilj je da zajedničkim nastupima obezbede bolje poslove, bolje upošljavanje kapaciteta, da otklone međusobne prepreke za plasmane roba. Srpsko-albanska saradnja je deo tog procesa koji podržava EU. Dok su regionalni infrastrukturni projekti, između ostalog, šansa za zajednički nastup kompanija zemalja zapadnog Balkana.
Okončanje prve faze autoputa do kraja 2020.
Za informaciju više o projektu autoputa Niš – Priština, RSE je poslao upit Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrutkure.
RSE: Kada bi mogla da počne gradnja auto puta Niš – Priština?
Ministarstvo: Do sada je za deonicu od Niša do Merdara iz fonda WBIF (Western Balkan Investment Fund) finansirana izrada Prethodne studije izvodljivosti sa generalnim projektom. Iz istog fonda Priština sprovodi aktivnosti na deonici Merdare – Priština. Očekujemo da do sredine 2017. bude kompletirana projektno-tehnička dokumentacija za ovaj projekat. Procena je da bi gradnja mogla da počne u 2017. godine pod uslovom da do tada obezbedimo novac za izgradnju ovog autoputa. Trenutno se razmatraju različite opcije za finansiranje ovog projekta. S obzirom da je projekat od interesa za Srbiju, Albaniju i EU potrebna je veća finansijska podrška EU za realizaciju ovog projekta.
RSE: Ko bi gradio put, investicija i dužina autoputa?
Ministarstvo: Prema procenama, ukupna vrednost ovog projekta bila bi oko 850 miliona evra, a prve faze oko pola milijarde evra. Očekuje se da će domaće građevinske kompanije u značajnoj meri biti angažovane na izgradnji ovog autoputa i to je jedna direktna korist za Srbiju od ovog projekta.
Autoput Niš – Priština – Drač, Ruta 7 (ukupna dužine 384 km), bio je jedan od glavnih putnih koridora kroz Srbiju na pravcu istok-zapad. Od ukupne dužine od 384 km, do sada je izgrađeno 234 km na nivou autoputa, pun profil od Prištine ka Albaniji, što je 61% dužine, sa procenjenim ulaganjem od oko 1,8 milijardi evra samo u poslednjoj deceniji.
RSE: Za koje vreme bi put mogao da se sagradi?
Ministarstvo: Ukoliko se ispuni svi uslovi vezani za finansiranje prva faza (poluprofil autoputa) mogla bi da bude završena do kraja 2020. godine.
RSE: Kolika je važnost ovog autoputa za Srbiju?
Ministarstvo: Reč je o stateškom projektu čijom realizacijom bi Srbija dodatno potvrdila ulogu saobraćajnog čvorišta Zapadnog Balkana, ali i još boljem ekonomskom povezivanju i bržem rastu regiona. Evropska komisija je prepoznala potencijal ovog projekta uvršćivanjem u listu prioritetnih infrastrukturnih projekata za region Zapadnog Balkana.
U petogodišnjem planu 2014-2018. razvoja glavnih regionalnih transportnih mreža za jugoistočnu Evropu, Ruta 7 je na listi prioritetnih projekata. Sa implementacijom plana, autoput na Ruti 7 će povezati Tiranu–Prištinu–Niš–Sofiju i dalje prema Turskoj i obezbediti optimalnu putnu vezu Bugarske, Srbije i Albanije, ka EU. Činjenica je da će sa ekonomskim osnaživanjem regiona i frekvencija saobraćaja biti veća, a samim tim postoji i ekonomska opravdanost investicije.
Facebook Forum