Naučno-profesionalna konferencija o procesu demarkacije Kosova i Crne Gore, koja je okupila predstavnike državnih institucija, poslanike, predstavnike nadležnih komisija, civilnog društva i stanovnike pećkog kraja, nije uklonila dosadašnje dileme o ovom procesu.
Na kraju rasprave koja je trajala 12 sati, vladajuće partije su rekle da će analizirati pružene informacije, dok su iz opozicije pozvali na okupljanje u četvrtak u znak protivljenja pokušaju ratifikacije ovog sporazuma.
Iz državne komisije za demarkaciju uz punu odgovornost su rekli da je teritorija Republike Kosova nepromenjena, dok je komisija stručnjaka iz oblasti rekla da ostaje na poslanicima da procene rad dveju komisija predstavljenih tokom rasprave.
U zaključcima 24 poslanika koji su zahtevali ovu raspravu, stoji da je državna komisija napravila nekoliko propusta tokom proces u jednom segmentu, te se predlaže ponovno razmatranje procesa i da međunarodni prijatelji posreduju izmedju dveju država oko spornog pitanja.
Pokret Samoopredeljenje je pozvao na okupljanje u četvrtak u 10 ispred Skupštine Kosova, s obzirom da, kako su iz pokreta rekli, vlada ulaže napore da ratifikaciju sporazuma o demarkaciji u četvrtak uvrsti u dnevni red redovne sednice.
U isto vreme je redovna sednica Skupštine Kosova, a sat ranije, u 9 počinje i sednica Vlade.
Dok su državni predstavnici branili rad državne komisije o demarkaciji i tvrdili da nije izgubljen ni kvadratni metar u tom procesu, druga strana je ulagala napore da dokaže da Kosovo ipak jeste izgubilo 8.000 hektara.
Ono što je sporno jeste Čakor na samoj granici. Kosovska opozicija tvrdi da taj reon pripada Kosovu, a da demarkacijom nije uključen.
Predsednik opozicione Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, pozvao je da se otpočne novi proces demarkacije, tražeći tako i razumevanje od Podgorice.
Govoreći na raspravi, Haradinaj je zatražio i da se na zasedanju Skupštine poništi sporazuma sa Crnom Gorom.
Šef parlamentarne grupe pokreta Samoopredeljenje, Gljauk Konjufca, naglasio je da je državna komisija odredila granicu na osnovu političke demarkacije, te je optužio kosovsku vladu zbog "trgovine sa vladom Crne Gore".
Predsednik Inicijative za Kosovo, Fatmir Ljimaj, kazao je da je ovaj proces u velikoj meri pratila nestransparentnost.
Vlast i opozicija prvi put su u sredu suočili stavove u raspravi po spornom pitanju demarkacije sa Crnom Gorom. S obzirom da odluka nije obavezujuća, već samo preporuka, glasanje za ratifikaciju sporazuma o demarkaciji može se očekivati na jednoj od regularnih sednica Skupštine u drugoj polovini avgusta.
Američki ambasador na Kosovu, Greg Delawie, kazao je da vlada SAD smatra da je usvajanje demarkacije sa Crnom Gorom dobro za Kosovo i region. On je pozvao Skupštinu da u miru glasa za sporazum o demarkaciji.
Naveo je da je granica iz 2007, kada su tekle pripreme za proglašenje nezavisnosti, iste kao ona iz Ahtisarijevog plana na osnovu koje je proglašena nezavisnosti, ista kao ona iz Ustava i sa zastave Kosova.
„Za mene, ovo pitanje je jasno. Pozdravljam ovaj okrugli sto na inicijativu Skupštine jer je ovo mogućnost za otvorenu i iskrenu debatu, i nadam se da će ovaj proces omogućiti da se neke dileme reše. Nadam se da će ovo postati model za diskutovanje drugih teških problema s kojima može Skupština da se suoči narednih meseci.“
On je kazao da upotreba ovog pitanje radi političkih poena može prouzrokovati ksenofobiju i nacionalizam što nije potrebno ovom regionu.
Predstavnik EU na Kosovu, Tomas Njoki, poručio je da je ratifikacija sporazuma u interesu Kosova jer je to uslov za liberalizaciju viza.
Predsednik Skupštine Kadri Veselji je ocenio kao uspeh što su se svi predstavnici vlasti i opozicije okupili konačno.
"Ovo je način kako trebamo da funkcionišemo i kako da se suočimo sa svim argumentima i činjenicima. Ovo je veoma dobra mogućnost da se unutar zgrade Skupštine Kosova suoče argumenti u vezi označavanja državne granice, kako bi našim partnerima poslali poruku da smo demokratsko društvo", kazao je Veselji.
Kadri Veselji je kazao da se ovom raspravom šalje poruka svim susedima da su dobrosusedski odnosi veoma važni za Kosovo.
"Zainteresovani smo da imamo dobre odnose sa Crnom Gorom koja je bila među prvima u priznanju Kosova. Zaitneresovani smo da imamo dobre odnose i sa ostalim državama. Vršimo maksimalne napore da postignemo što bolje odnose i sa Republikom Srbijom", istakao je Veselji.
Kosovski zvaničnici tvrde da Kosovo nije izgubilo teritoriju prilikom procesa demarkacije sa Crnom Gorom.
Predsednik Kosova, Hašim Tači, rekao je na današnjoj raspravi kako "pitanje demarkacije kao državni problem ne postoji".
"Kosovo nije izgubilo ni metar svoje teritorije. Takođe, želim da pojasnim da su institucije Kosova radile demarkaciju, a ne ponovno pisanje istorije", naglasio je Tači.
On je dodao da kosovske vlasti "veruju kartama NATO-a, a ne jugoslovenskim stručnjacima.
"Danas se ne radi samo o pitanju demarkacije sa Crnom Gorom, već o političkoj zrelosti i sposobnost Kosova da deluje u skladu sa međunarodnim obavezama", poručio je predsednik Tači i dodao da bez demarkacije neće biti liberalizacije viza za Kosovo.
Njegov govor bojkotovali su poslanici opozicionog pokreta Samoopredeljenje.
Teritorija nije izgubljena
Premijer Kosova Isa Mustafa rekao je kako nijednom nije dokazano da je teritorija Kosova izgubljena. Prema njegovim rečima, pećke katastarske knjige dokazale su da Kosovo nikada nije upravljalo teritorijama za koje opozicija tvrdi da jeste.
Predsednik državne komisije za demarkaciju Murat Meha naveo je da prilikom procesa demarkacije nisu urađene nove karte za granične zone, nisu promenjene teritorije graničnih opština, ni administrativna linija iz 1998, kao ni granična linija Republike Kosovo "ni za kvadratni metar".
Navodeći kako je rasprava pokazala da je verzija predsednika državne komisije Murata Mehe o demarkaciji pogrešna, lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj napustio je diskusiju. On je rekao kako se nada da će ponovo početi pregovori sa Crnom Gorom i da će se pitanje vratiti nazad u Skupštinu.
Poslanik vladajućeg Demokratskog saveza Kosova (DSK) Špejtim Bulići, inače profesor geografije koji je inicirao ovu raspravu, rekao je da je materijal Državne komisije lažan i da je pripremljen nakon potpisivanja sporazuma o određivanju granice.
Posebna klauzula
Kosovska opozicija se dugo vremena protivi sporazumu o demarkaciji sa Crnom Gorom, navodeći da Kosovo ovim sporazumom gubi 8.000 hektara kosovske teritorije.
Prema najavama, Vlada Kosova će tokom predstojećih dana poslati Skupštini sporazum koji će sadržati posebnu klauzulu kojom se traži da se "o spornim pitanja ponovo pregovara sa Crnom Gorom".
To bi mogao biti kompromis sa opozicijom koja se snažno protivila ratifikaciji sporazuma sa Crnom Gorom.
RSE saznaje i da poslanici Skupštine Kosova mogu odlučiti da traže međunarodnu arbitražu.
Za ratifikaciju sporazuma potrebna je dvotrećinska većina, koja je inače upitna, s obzirom da se i jedan broj vladajuće koalicije protivi sporazumu.
Facebook Forum