Proglašavanje stećaka u regionu za kulturno dobro i njihovo stavljanje pod zaštitu Uneska, regionalni je kulturni projekat koji je uspešno okončan uvrštavanjem zajedničke kulturne baštine četiri zemlje na jednu listu. Za region, nažalost, iscepkan dubokim političkim podelama ovo je retko dobra vest.
Ovu odluku jednoglasno je na 40. zasedanju u Istanbulu doneo Komitet za svetsku baštinu. Nominacioni dosije izradili su stručnjaci četiri države: Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije u okviru međudržavnog projekta serijske nominacije trideset nekropola.
Srednjovekovni nadgrobni spomenici - stećci - su vredna kulturna dobra, najviše ih ima u BIH, gde je evidentirano oko 3.300, a nešto manje na teritoriji Hrvatske, Crne Gore i Srbije.
Komitet za svetsko nasleđe, upisao je, ove spomenike na 28 lokacija u ove četiri države na Listu svetske baštine. U Bosni i Hercegovini ih je 20, po tri u Crrnoj Gori i Srbiji, i dve u Hrvatskoj.
(Fotogalerija iz Zemaljskog muzeja u Sarajevu)
Stećci za UNESCO listu svjetske kulturne baštine
Arheološko nalazište Grčko groblje u Hrtima je prvi spomenik kulture u Prijepolju koji će biti pod zaštitom Uneska.
Uz Hrta iz Srbije, su dva i sa lokaliteta Mramorje iz Bajine Bašte, pojašnjava arheološkinja Maja Đorđević iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Srbije.
"Karakteristično za stećke u Prijepolju i Bajinoj Bašti je, da su oni isti kulturni krug i isti opus izrade kao na celoj teritoriji rasprostiranja. Mi u Srbiji imamo malo manji broj ukrašenih spomenika. Međutim, posebno se izdvaja Grčko groblje u selu Hrta na teritoriji opštine Prijepolje, zato što je to kod nas jedinstveno kulturno dobro i arheološko nalazište jer se tu nalazi najveći broj ukrašenih spomenika na celoj teritoriji rasprostiranja stećaka u Srbiji. Znači, od 200 nekropola, koliko mi imamo evidentiranih u Srbiji, samo 18 je Hrtima. Tu vidimo to veliko umeće tadašnjih srednjovekovnih klesara, koji su tu krečnjačku stenu oplemenili lozicama, krstovima, mačevima, heraldičkim simbolima. Na jednom spomeniku se nalazi uklesan jelen, sImboli hrišćanstva, porodičnih plemenskih obeležja, koji svedoče o životu ljudi u srednjem veku, u 14. i 15. veku", navodi Maja Đorđević.
Predstavnici 21 članice Komiteta za svetsko nasleđe. Projekat međudržavne serijske nominacije stećaka ocenili kao dobru saradnju na međudržavnom nivou kaže Maja Đorđević. Ona kaže da su četiri države zajednički projekat, prvi takav posle ratnih sukoba devedesetih godina, započele pre sedam godina da bi stećci kao deo zajedničke tradicije i kulture naroda koji žive na ovim prostorima postali deo svetske baštine.
Na ovaj način, konstatuje Đorđević, napravili smo veliki doprinos jačanju naših kulturnih naučnih i stručnih odnosa
"Svetski komitet je prepoznao da je to jedinstveno nasleđe u celom svetu. A napravili smo i ogroman doprinos u smislu valorizovanja i podsticanja i prezentovanja izvanrednog kulturnog nasleđa koje se nalazi na našem regionu. Mislim da mi upravo treba da slavimo to da nas objedinjuje kulturno nasleđe", kaže Đorđević
Lokalne zajednice su prepoznale interes da čuvaju kulturno nasleđe koje se nalazi u njihovom okruženju i da ga prezentuju javnosti. Ovi arheološki parkovi imaju turističke i signalicione table, do lokaliteta Hrte asvaltiran je i put. U okviru prezentacije Nacionalnog parka Tara, nalazi se jedna od lokacija, ukuljučena je i prezentacija srednjovekovnih nadgrobnih spomenika.
Facebook Forum