Nakon deblokade Hrvatske, Srbija je 18. jula definitivno otvorila poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.
Mandatar za sastav nove vlade Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare posle Treće međuvladine konferencije Srbije i EU na kojoj su otvorena poglavlja 23 i 24 izrazio duboku zahvalnost Miroslavu Lajčaku, Johanesu Hanu i drugim "evropskim prijateljima", među kojima je posebno istakao šefa mađarske diplomatije Petera Sijarta, koji su podržali put Srbije u EU
Pored Vučića, na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, u delegaciji Srbije su i šef diplomatije u tehničkoj vladi Ivica Dačić i Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije u tehiničkoj vladi.
Upravo otvorena poglavlja tiču se pravosuđa, ljudskih prava, sloboda i bezbednosti. Srbiji predstoji posao ne samo usklađivanja mnogih zakona sa pravom Evropske unije, nego i njihove primene jer će Evropska komisija imati mnogo više prostora da utiče na procese u Srbiji i da nad njima vrši pojačanu kontrolu i nadzor.
Napredak u pregovorima u celini zavisiće od napretka u oblastima na koje se odnose ova dva poglavlja, što praktično znači da ako se u njima ne bude dovoljno napredovalo, mogu biti zaustavljeni i pregovori o drugim poglavljima.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić izjavila je još pre dve i po godine, nakon prve Međuvladine konferencije, odnosno, otvaranja pristupnih pregovora između Srbije i Evropske unije, da će vreme potrebno da Srbija postane punopravna članica EU odrediti poglavlje 35 o Kosovu i poglavlja 23 i 24 o vladavini prava.
I ovoga puta ona podseće da se u tom pogledu u Briselu ništa nije promenilo.
“Bez ispunjavanja onoga što su uslovi u ovim poglavljima neće biti moguće da se završi pregovarački proces sa Evropskom unijom”, kaže Bobić.
Ona za RSE podseća da je izuzetno teško ispuniti kriterijume za zatvaranje poglavlja 23 i 24, ali da će EU pratiti ne samo usklađivanje zakona, nego i implementaciju.
“To su zaista standardi koje je teško dostići, ali koji su suštinski važni za ono što Evropska unija smatra temeljnim vrednostima na kojima ona počiva. Evropska komisija će se sasvim sigurno u narednim godinama, od otvaranja poglavlja do njihovog zatvaranja na samom kraju procesa, ozbiljnije baviti implementacijom – time šta je sprovedeno i da li imamo institucije koje funkcionišu, pravosuđe, slobodne medije, koliko efikasno rešavamo probleme građana, kršenje njihovih prava, tako da će to sigurno biti u fokusu Evropske unije”, objašnjava Bobić.
Vlasti u Srbiji često idu linijom manjeg otpora time što nabrajaju koliko je zakona usvojeno ili usaglašeno sa zakonodavstvom Evropske unije, šaljući poruku da je time posao završen. Bobićeva upozorava da to neće biti dovoljno: “Do sada je zaista mnogo više bilo deklaratornog nego stvarnog u sprovođenju onog što navodno podržavamo kao evropske vrednosti, pravnu državu i osnovna prava. Tako dalje neće moći, neće biti dovoljno samo obećavati, najavljivati ii donositi zakone i strategije. To su bili uslovi za fazu priprema i početak otvaranja pregovaračkih poglavlja, a sada se traže dokazi o primeni zakona”.
Beograd se nadao da će godinu dana nakon početka pregovora sa Evropskom unijom, krajem 2014. ili početkom prošle godine, dobiti zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23 i 24, ali to se nije dogodilo.
Na putu ka članstvu u Uniji Srbija je do sada otvorila dva poglavlja. Sredinom decembra prošle godine, otvoreno je poglavlja 32 koje se tiče finansijske kontrole, i 35 u okviru kojeg će se pratiti napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Premijer Aleksandar Vučić često je izjavljivao da zemlja ima kapacitet da do 2018. godine završi pregovore o članstvu u EU, ali poglavlja 23 i 24, uz poglavlje 35 o normalizaciji odnosa sa Kosovom, biće verovatno mnogo tvrđi orah nego što vlast priznaje.
Zbog značaja i težine zadataka koje se moraju ispuniti u okviru poglavlja 23 i 24, ona se zatvaraju tek na kraju samog procesa pregovora o članstvu. Za taj novi pristup Evropska unija se opredelila 2011. godine, poučena iskustvom sa nekim zemljama koje je primila u svoje redove, poput Bugarske i Rumunije, a koje su i nakon toga iskazivale nedopušteni nivo korupcije. Ta praksa prvi put je počela da se primenjuje u pristupnim pregovorima sa Crnom Gorom.
Facebook Forum