Piše: Srđan Stojančov, (Makedonski servis RSE)
Tri od četiri najveće političke stranke u Makedoniji nisu podnele predloge Državnoj izbornoj komisiji za članove izbornih odbora do ponoći kad je istekao zakonski rok, čime se u pitanje dovodi održavanje prevremenih parlamentarnih izbora koji su zakazani za peti juni. Samo vladajuća stranka, VMRO-DPMNE, koja insistira na održavanju izbora, je podnela svoje predloge.
Najveća opoziciska stranka, SDSM, ostaje na svom stavu da su izbori u junu nemogući, pošto nisu ispunjeni uslovi da oni budu slobodni, fer i demokratski.
Najavili su da će bojkotovati eventualne izbore u junu. Oni kritikuju da glasački spisak nije pročišćen i da nisu dogovorene reforme medija.
Najveće albanske stranke, vladajuća DUI i opoziciona DPA, takođe nisu podnele svoje liste.
Ipak, portparol Demokratske unije za integraciju, Bujar Osmani, ne daje konkretni odgovor da li će učestovati na izborima, ali nagoveštava takvu mogućnost.
"Razgovori za iznalaženje rešenja se nastavljaju. Ostajemo pri stavu da bilo koje rešenje, uključujući izbore, treba da bude prihvatljivo za sve stranke, potpisnice Pržinskog ugovora", odgovorio nam je Osmani u SMS poruci.
Opoziciona DPA ističe da će pratiti sugestije međunarodne zajednice i da će tesno surađivati sa njim.
Mediji bliski vladajućoj VMRO-DPMNE, su već objavili da je predsednik DUI, Ali Ahmeti, reterirao i da je podlegao pod pritisku međunarodne zajednice koja smatra da još nisu stvoreni uslovi za izbore u junu i da je slična situacija i sa opozicionom DPA.
Bivši predsednik makedonske Skupštine, Stojan Andov, kaže da ne mora da znači da albanske stranke neće učestvovati na izborima.
"To je jedan znak nezainteresovanosti kod ove dve stranke o predstojećim izborima. Međutim, to još nije sigurni znak da neće da idu na izbore. Možda imaju poverenja izbiračkih odbora koje sastavlja VMRO-DPMNE", navodi Andov.
On kaže da je vladajuća stranka spremna da napravi sve da ima izbore, ali da očekuje pritisak javnosti i međunarodne zajednice.
(RSE/Video: Crvena boja za Gruevskog i Jankulosku)
"Kriminalci u vlasti"
U međuvremenu, strani diplomati pokušavaju da posreduju između vlasti i opozicije, ali situaciju komplikuje odluka predsednika, Đorga Ivanova, da abolira sve političare koji su uključenu u političku krizu i u skandalu sa nelegalim prisluškivanjem.
Među osumnjičenima je i bivši premijer, Nikola Gruevski, njegovi bivši ministri, kao i desetine drugih funkcionera i njihovih saradnika.
Oni se terete za krivična dela od nameštanje izbora, do korupcije. Gotovo svi međunarodni predstavnici su protestovali protiv odluke predsednika ističući da ruši vladavinu prava i da mora hitno da se ukine.
Opoziciski SDSM ostaje pri stavu da predsednik Ivanov mora da poništi aboliciju da bi "kriminalci u vlasti" morali odgovarati za njihove postupke, kao i da izbori mora da se odlože.
Opoziciona stranka kaže da insistira da se prvo ispune uslovi za izbore, pa da se tek onda zakažu. Oni traže dogovor za medije, odvajanje partija i države, pročišćavanje glasačkog spiska, te ne zastraživanje glasača.
U međuvremenu, odluka predsednika da abolira političare, je bila povod za početak antivladinih protesta, prvo u Skoplju, a onda i u drugim gradovima i zemjli, koji traju više mesec dana.
Demonstranti bacaju boju na javne objekte i spomenike koji su deo kontroverznog projekta "Skopje 2014" po čemu su najavali proteste pod nazivom "Šarena revolucija".
Oni traže povlačenje abolicije, ostavku predsednika Ivanova, poništenje odluke za izbore u junu i formiranje tehničke vlade koja će stvoriti uslove za fer izbore.
