Niko nije iznenađen. Upravo se u tome slažu analitičari, u pogledu na preliminarne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, kako inostrani tako i domaći.
Florian Biber, ekspert za Zapadni Balkan sa Univerziteta u Gracu, kaže za RSE da rezultat Srpske napredne stranke nije nikakvo iznenađenje. Da je postojala mogućnost da vladajuća stranka osvoji dramatično manje glasova, dodaje on, izbori ne bi ni bili raspisani.
Upitan da li će ekstremno desna Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, koja ulazi u parlament, ometati lidera SNS Aleksandra Vučića i nastojati da vrati temu Kosova u Skupštinu, Biber odgovara da, naprotiv, Šešelj može samo koristiti Vučiću jer ga Briselu može predstavljati kao strašilo.
„Naprednjaci sada mogu da tvrde da postoji opozicija koja je protiv reformi i evrointegracije Srbije, pa onda mogu da poručuju Briselu da reforme i evropski put Srbije brane upravo oni, kao vladajuća stranka. Desnica brojčano nije velika, ali Vučić ipak može da je koristi za svoje političke igre sa Briselom. Do neke mere, to je ista igra koju je igrao Slobodan Milošević pre dvadeset godina, kad su radikali bili u Skupštini i kada je poručivao: ’Podržite nas jer ima nekih koji su još gori od nas’“, kaže Bieber.
Upitan da li bi takva Vučićeva igra mogla imati efekta u Briselu, Bieber kaže da je nažalost, EU sada veoma slaba i da će biti spremna da prihvati ne Vučićevo istinsko sprovođenje reformi nego i njegov puki govor o reformama.To će biti shvaćeno kao najmanje zlo.
Džemjs Ker-Lindzi sa Londonske škole ekonomije kaže za RSE za EU da se jaka antievropska desnica u srpskom parlamentu može pokazati kao dvosekli mač.
„Ona na prvi pogled i na kratke staze vladajućoj stranci može doneti više aduta u odnosima sa Evropskom unijom. Ipak, ja bih bio malo oprezniji u tom pogledu. Iako se to naziva pregovorima sa EU, ja bih podsetio da to nisu pregovori, nego se svodi na poruku EU: ako želite da sprovedete reforme da biste se učlanili u EU, u redu, ako ne želite – to je samo vaša stvar“, upozorava Ker Lindzi.
Ovi izbori su održani da se ništa ne bi promenilo, ocenjuje za RSE Erik Gordi, stručnjak za Balkan sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
„Mislim da su ovo bili izbori po sovjetskom modelu, da su bili zakazani sa ciljem da se ništa ne promeni, odnosno, da ljudi koji već drže vlast dobiju što odrešenije ruke. I to im je uspelo jer je sada jedina opozicija koja postoji bivšim radikalima jesu stvarni radikali, dakle, još tvrđa desnica, tako da će sada Vučić imati slobodno polje da, sa jedne strane, prati program zbog koga ga podržavaju Evropska unija i Amerika, a sa druge, da uspostavi jednostranačku vlast svuda po Srbiji, što je, uostalom, i bio cilj svake vlade posle 2000. godine“.
RSE: Kako će na ovo reagovati Brisel?
Gordi: Mislim da će Brisel biti jako zadovoljan zato što su ljudi bez kredibiliteta laki za ucenjivanje.
RSE: Hoće li ekstremno-desne partije vratiti pitanje Kosova u Skupštinu?
Gordi: Možda će pokušati, ali mislim da će se proces koji je započeo, nastaviti.
Komentari iz regije: Jačanje ekstremnih struja
Preliminarne rezultate izbora u Srbiji analitičari iz regiona tumače dvojako. Okončanje izbornog procesa u Srbiji doprineće stišavanju tenzija u odnosima sa Hrvatskom, koje su kulminirale hrvatskom blokadom otvaranja poglavlja 23, ocenio je za RSE zagrebački politikolog Žarko Puhovski. Međutim, s druge strane jačanje desnice, čiji su predstavnici ušli u srpski parlament otežaće normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, smatra analitičar Behljuj Bećaj.
Dobri odnosi Aleksandra Vučića, već viđenog mandatara buduće Vlade Srbije i Tomislava Karamarka, prvog potpredsednika hrvatske Vlade i predsednika HDZ-a preliće i na odnose dve države, smatra profesor Fakulteta političkih znanosti Žarko Puhovski. Uprkos trenutnoj hrvatskoj blokadi evrointegracija Srbije za koju je Puhovski uveren da će uskoro biti okončana.
„I jedni i drugi će povremeno za domaću uporebu podizati temperaturu, ali će među njima odnosi biti takvi da problema neće biti. Kada je riječ o evrointegracijama Srbije, obje strane znaju da je to pitanje koje će trajati deceniju. Sve što se sada raspravlja je zapravo drugorazredno pitanje i može se dopustiti da Hrvatska igra veliku ulogu protiv Srbije. Prvi put u svojoj povijesti Hrvatska je u politički superiornom položaju prema Srbiji, barem formalno. I Srbija to može, kada izbori prođu, malo progutati, jer zna da će nakon nekog vremena Njemačka ukoriti i primiriti Hrvatsku. To je potpuno jasno jer je Hrvatska propustila priliku da prigovore uputi kada se rapsravlja o određenim proglavljima. Nego je karte ispucala prije toga“, smatra profesor Puhovski.
Behljuj Bećaj, analitičar sa Kosova ocenjuje za RSE da preliminarni rezultati izbora pokazuju jačanje ekstremnih struja na politčkoj sceni Srbije – što neće dopineti relaksaciji odnosa u regionu i između Prištine i Beograda.
„Promena izmeštena iz standardnog koloseka je jačanje radikalnih struja. Tako da ukoliko se i Dveri budu budu uključile u taj proces onda ćemo stfvarno imati jednu sumornu sliku koja ne obećava previše pozivinih promena“, smatra Bećaj.
Upitan očekuje li više trzavica između dve strane ili iskorak u dijalogu Prištine i Beograda Bećaj napominje da mu nije ostalo previše optimizma.
„Prvenstveno zbog toga što je prioritet međunarodne zajednice za sada Srbija Dok politička moć kosovskih vlasti gubi svoju ubojitost a ima i velike probleme sa vlastitiom opozicijom. Zbog tog pritiska opozicije ovdašnja vlast će izgubiti moć da se suprotstavi vlastima u Beogradu“, zaključuje prištinski analitičar Behljuj Bećaj.
Reakcije u Srbiji: Evrointegracije, CeSID i patetika
Psiholog i nekadašnji vicepremijer u Vladi Zorana Đinđića, Žarko Korać, za RSE kaže da su upravo završeni vanredni parlamentarni izbori na učinili da vodeće snage u budućoj Skupštini Srbije budu političke opcije iz vremena Slobodana Miloševića.
„To je poražavajući rezultat ovih izbora – da su dobili Vučić i Dačić, a sada je još i Šešelj unutra. Pokazuje se da Miloševićev politički program nikada nije umor i da građani Srbije nemaju ni potrebu da politički kazne lidere tog programa, a kamoli krivično, zakonski...Na protiv, da misle da su to ljudi koji nisu nište loše uradili“, rekao je Korać gostujući u programu RSE.
„Ako svi ti ljudi ovako superiorno dobijaju glasove na izvorima, onda se pokazuje da građani Srbije većinski nemaju nikakav otklon prema devedesetima“, zaključuje Korać.
U našem programu uživo, posvećenom izborima u Srbiji, rezultate su takođe komentarisali sociološkinja Vesna Pešić i kolumnista našeg Radija Teofil Pančić. Složili su se u oceni da će i buduću Vladu formirati političke opcije Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, te da vlada ima šanse da traje četiri godine. Kako Srbiju zamišljaju posle tog perioda?
„Najsažetije moguće, mogu da zamislim Srbiju koja i dalje ide u pravcu nekakvih evrointegracija, ali da se istovremeno demokratski i svi drugi standardi u zemlji pogoršavaju“, kaže Pančić i dodaje da tako nešto, pre pet godina, ne bi rekao.
„Tad to ne bi bilo moguće. Ali, u današnjoj EU u kojoj je ugledna članica jedna Orbanova Mađarska, u kojoj imamo Poljsku ovakvu kakva jeste i tako dalje, moguće je imati vlast koja krši bitne demokratske principe, a da ona, istovremeno, ispunjava i te neke evrointegracijske uslove. Dakle, više nije Evropa jednako demokratija. To je danas malo složeniji proces“, dodaje Pančić.
“Pitanje ulaska u Evropsku uniju nije samo pitanje standarda. Mislim da Srbija gubi sve svoje kapacitete”, ocenjuje Vesna Pešić. “Ovakav pad koji se događa Srbiji odgovara izuzetno zaostalim zemljama. Ako pogledate ukrštene podatke, vi vidite ko zapravo glasa za Vučića. Upravo glasaju najsiromašniji slojevi. To sam gledala u Gvatemali, u Meksiku. Kada imate situaciju očaja, taj koji obećava dovodi one koji ništa nemaju u situaciji ‘a šta ako on to ispuni’. Ti ljudi ne mogu racionalno da razmatraju obećanja, nego uzimaju zdravo za gotovo”, kaže Pešić.
Profesorka u penziji, Srbijanka Turajlić, za RSE kaže da je rezultati izbora nisu toliko iznenadili koliko informacije o velikom broju registrovanih i prijavljenjih nepravilnosti.
„Druga stvar koja, ne da iznenađuje nego je zapravo degutantna, to je ono što je uradio CESID. Ja zaista ne mogu da shvatim. To više nije ni neozbiljnost. To je nešto što duboko krši sve etičke i moralne norme - ovo što su oni objavljivali kao procenu svojih rezultata“, kaže Turaljić.
Što se samih rezultata tiče, dodaje, da su „sa gledišta opozicije solidni“. „Jer je većina stranaka koje mogu da predstave neku opoziciju Vučiću, zapravo, solidno prošla. Vučićev plan da uništi Demokratsku stranku, očigledno nije uspeo“, kaže Turajlić.
Kulturolog Ratko Božović, istovremeno primećuje da je „vlast zacementirana i da se postiglo ono što se i htelo.“
„Druga stvar koja je dominantna u ovim izborima jeste, čini mi se, da je biračko telo previše forsiralo desnu stranu i da je malo više prevagnula ta desna opcija. To je manje – više povratak onoga što smo prethodnih godina zvali ’crveno-crna koalicija’, uz ove dodatke, fusnote, ovo malo preostale i rasturene opozicije“, kaže za RSE Ratko Božović.
Autor i voditelj popularne, satirične emisije „24 minuta“, Zoran Kesić, kaže da ga rezultati ne čude i da ih vidi kao veliku pobedu svoje ekipe „24 minuta“ i njihove emisije.
„To je garant još četiri godine dovoljne, čak i veće količine gluposti koju ćemo imati da obrađujemo i još veće količine patetike, demagogije i nedoslednosti što jeste osnovna sirovina naše emisije“, kaže Kesić za RSE.
„Nadamo se da će vlast koja će sada, po svim pokazateljima imati apsolutnu vlast, smoći hrabrosti da samostalno formira Vladu, da ne traži alibi u koalicijama sa drugim, malim stranči-či-čicama, tako da će sa tom apsolutnom vlašću, steći i odgovornost da bude i apsolutno zajebavana“, rekao je Kesić.
