Ofšor zone ili "poreski rajevi", osnovane pompezno kao jedan od glavnih pokretača razvoja svetske ekonomije sa počecima globalizacije u cilju ukidanja barijera u poslovanju – postale su ključni generator daljeg raslojavanja između bogatih koji postaju još bogatiji i rastuće armije siromašnih kojoj se pridružuje i sve veći broj pripadnika srednje klase.
Ove sedmice obelodanjeni "Panamski dokumenti" (Panama Papers) o bogatašima širom sveta koji kriju novac u ofšor kompanijama (offshore company) kako bi izbegli plaćanje poreza – pokazali su konkretno ono što već godinama svi znamo, kao i paradoks čak i nemoral moćnih koji odlučuju o sudbini običnih ljudi.
Naime, dok političari insistiraju na naplati i poslednjeg centa poreza armiji osiromašenih koja jedva sastavlja kraj s krajem, za to vreme bogataši na egzotičnim ostrvima i drugim rajevima imaju firme uglavnom ne plaćajući porez, lišavajući tako države važnog prihoda iz kojih bih, između ostalog, trebalo da se obezbede i socijalna davanja za najugroženije, zatim zdravstvo i školstvo.
Paradoks je i da zbog netransparentnog poslovanja u ofšor zonama raste bogatstvo najimućnijih uprkos globalnoj krizi – kojoj su umnogome i doprinele mutne transakcije političke i finansijske elite u poreskim rajevima.
Tako je na početku globalne krize 2008. godine jedan odsto najbogatijih u svetu posedovao 44 odsto globalnog bogatstva, a 2016. čak 48 procenata.
To znači da je teret krize prebačen na ogromnu armiju sve siromašnijih i obespravljenih koja ni na koji način nije mogla da utiče na odluke i postupke koji su doveli do najvećih ekonomskih turbulencija nakon Velike depresije 1920-ih.
I na Balkanu biznismeni raznih fela koriste ofšor poslovanje ne samo da bi izbegli plaćanje poreza već i prikrili neretko sumnjive načine na koje su stekli bogatstvo.
Istovremeno, pompezno predstavljane kao uspešne strane investicije, iza ulaganja u zemlje Balkana često su, zapravo, stajali domaći tajkuni koji su tako legalizovali upitno zarađeni novac.
S treće strane, ta ulaganja u preduzeća koja su balkanske države odredile za privatizaciju, nisu imala za cilj podsticanje proizvodnje već isisavanje njihove vrednosti i ponovo sklanjanje tako stečene dobiti u poreske rajeve. Pljačkaška privatizacija u Srbiji to najbolje ilustruje.
Bogati bogatiji nego na početku krize, teret na srednjoj klasi
Živimo u svetu u kome se gro ofšor poslovanja smatra legalnim. No, takva praksa omogućava bogatašima da izbegavaju plaćanje poreza što znači manje novca u budžetu – kaže za RSE Džefri Robertson (Geoffrey), ugledni advokat iz Londona.
"Zašto su mnogi tako burno reagovali na objavljivanje 'Panamskih dokumenata'? Zato što živimo u vremenu u kome rastu broj bogataša čija se imovina stalno uvećava dok mi ostali, pre svega, misleća srednja klasa gubi priključak, odnosno osiromašuje. Nekadašnja podela na one koje imaju i nemaju, tačnije bogate i siromašne, odgovara današnjoj podeli na one koji imaju ofšor firme i račune i ostatak sveta koji nema ništa osim svog golog rada. Zbog toga su mnogi ljudi širom sveta gnevni zato što bogataši koji skrivaju svoj novac ne podležu zakonu.
To znači da su, na primer, 'Amazon' ili 'Gugl' (Google) osnovali sedišta za ovaj deo sveta u Irskoj (12,5 odsto poreza na korporativnu dobit dok je u Britaniji 28 procenata) dok gro novca zarađuju u Britaniji i Evropi. Na ovaj način plaćaju mnogo manji porez. Na to je ukazao i američki predsednik Obama u sredu ističući da mnoge američke kompanije otvaraju firme na ostrvima kao što su karipska a pri tom sav novac zarađuju u SAD, izbegavajući da plate porez. To je međunarodni problem", ističe Robertson.
Džefri Robertson smatra da je ofšor poslovanje znatno doprineo izbijanju globalne krize 2008.
"Došli u paradoksalnu situaciju da su 2016. bogati još bogatiji nego na početku krize pre osam godina, a da su pripadnici srednje klase sve siromašniji pridružujući se armiji već osiromašenih. I u bogatim zemljama kao što su SAD i evropske, produbljuje se jaz između bogatih i pripadnika srednjeg sloja koji je prinuđen da sada radi i po dva-tri posla da bi mogli da obezbede koliko toliko pristojan život. Oni su sada u situaciji da ne mogu čak ni da odu u penziju jer moraju da rade da bi opstali. Zbog toga jača razumljivo neprijateljstvo građana prema bogatima i moćnima i time se može objasniti rast podrške političarima koji su protiv establišmenta poput Donalda Trampa (Trump) i Bernija Sandersa (Bernie), ili lideru britanskih laburista Džeremiju Korbinu (Jeremy Corbyn). Stoga, 'Panamski dokumenti' prave tu podelu na one koji imaju ofšor račune i one koji nemaju".
Zato, po Robertsonovom mišljenju, ofšor biznis i kada je po zakonu, moralno je upitan jer zbog toga, naročito u siromašnim zemljama, obični ljudi ne mogu da računaju na prinadležnosti države koja znatni deo prihoda prikuplja od poreza a koji bogati izbegavaju da plate korišćenjem ofšor šema.
"Zbog takve prakse najviše gube pripadnici srednje klase koji rade za platu i moraju da odvoje u nekim zemljama i do 40 odsto poreza na svoje prihode. Oni nemaju dovoljno novca da osnuju ofšor firmu i tako izbegnu porez", dodaje Robertson.
Zato su potrebni stroži zakoni kojima bi se krivično kažnjavala ne samo lica koja izbegavaju plaćanje poreza već i oni koji im u tome pomažu.
"U tom smislu je neophodno i formiranje internacionalnog istražnog tela kao što je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) koje bi nadgledalo i vršilo inspekciju. Međutim, prvi korak je da se obezbedi da svaka zemlja ima transparentna pravila tako da se ime svakog stvarnog vlasnik kompanije prikaže u javnim registrima. Drugi korak je ustanovljavanje međunarodnog krivičnog zakona i istražne agencije", naglašava Robertson. Celi intervju sa Džefrijem Robertsonom možete da pročitate OVDE.
Balkan plodno tle za ofšor biznis
Iako je globalna afera "Panamski dokumenti" prodrmala dobar deo sveta, u Srbiji, čiji se državljani takođe pominju, reakcije su uglavnom uzdržane. Biznismeni koji su imali veze sa spornom firmom "Mossack Fonseca" mahom se ne oglašavaju, a oni malobrojni koji su izašli u javnost kažu da nisu radili ništa protivzakonito. Vlast, pak, protokolarno obećava da će ispitati sve slučajeve i procesuirati one za koje se dokaže da su poslovali nelegalno. Vođeni iskustvima iz ranijih godina, stručnjaci su uglavnom skeptični da će pravda stići odgovorne. Priču "Srbija i 'Panamski dokumenti': Male šanse da će institucije reagovati" donosi Dušan Komarčević.
U Bosni i Hercegovini se čeka ko će se naći na listi iz Paname. Eksperti veruju da nema sumnje da će se poveznica naći čak i ako ekplicitnih imena nema, i to kroz kompanije u susednim zemljama. S druge strane, smatraju da bi trebalo pročešljati i druge destinacije jer je odranije poznato kako su neke od najvećih investicijskih kompanija u BiH registrovane u ofšor zonama poput Kajmanskih ostrva, Kipra, Gibraltara... Informaciju više ima Dženana Halimović u tekstu "BiH i 'Panamski dokumenti': Zatišje pred buru".
Ofšor koncept je, poslednjih decenija, u Crnoj Gori bio prisutan na razne načine. Crna Gora je i sama imala nameru da postane poreski raj. Brojna, među kojima i najznačajnija, preduzeća su prodata upravo ofšor kompanijama. Iskustvo je pokazalo da su privatizacije firmama sa poznatim i stvarnim vlasnicima nastavile poslovanje bez većih problema, ma koliko i ti privatizacioni ugovori bili problematični, dok su ofšor kompanije donosile samo probleme: štrajkove, gašenje firmi, sumnje na pranje novca i izbegavanje poreza – navode sagovornici Esada Krcića u tekstu "Offshore kompanije u Crnoj Gori: Prikrivanje pravog vlasništva".
Hrvatska je deo međunarodne mreže koja istražuje "Panamske dokumente" kako bi otkrila mogući kriminal, utaju poreza ili pranje novca u koje bi bili umešani i hrvatski građani. Prema objavljenim dokumentima, spominju se tri klijenta, tri kompanije, osam skrivenih vlasnika i 22 deoničara iz Hrvatske, ali osim toga ništa se drugo ne zna. Detalje ima Enis Zebić u priči "Hrvatska (ni)je ugrožena ilegalnim transakcijama offshore kompanija".
