Priredili: Dušan Komarčević i Ognjen Zorić
Na listi od 18 najznačajnijih imena koje se nalaze u dokumentima "procurelim" u aferi "Panama papers" su poznati srpski biznismeni Vladimir Delić, Igor Sabo, Filip Cepter, Zoran Drakulić, Vuk Hamović, supruga Miroslava Miškovića, te jedna od najvažnijih osoba u sferi reklamnog prostora – Srđan Šaper, navodi se u izveštaju Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK). Svi oni su na neki način povezani sa kontroverznom firmom "Mossack Fonseca" koja je decenijama nekažnjeno pomagala klijentima da "peru novac" i izbegavaju plaćanje poreza.
KRIK otkriva i vezu između gradonačelnika Beograda Siniše Malog i jednog od predstavnika "Fonseca" za Srbiju.
U izveštaju koji je objavljen na sajtu ove redakcije navode se i biznismeni iz Rusije koji su sarađivali sa srpskim privrednicima.
"Neke od osoba koje se pominju u tekstu bile su pod istragama ili su optužene za krivična dela koja se tiču poslovanja u ofšoru. Drugi su, međutim, koristili ove firme u zakonitim okvirima", navodi KRIK.
Svi Sinišini ljudi
Porodični prijatelj i poslovni partner gradonačelnika Beograda Siniše Malog, biznismen Vladimir Delić, jedan je od onih koji se pojavljuju u bazi.
"Panama papers" baza otkriva da se Delić 2013. godine preseslio u Dubaji odakle rukovodi velikim novcem. Prošle godine otvorio je dve ofšor firme u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), a kupio je i panamsku kompaniju koja se bavi međunarodnim prevozom robe prekookeanskim brodovima.
Novinari KRIK-a su otkrili da je Mali pre više od deset godina sarađivao sa predstavnikom „Mossack Fonseca“ za Srbiju – Markom Harisonom. Tada je Mali vodio sektor za tendere u Agenciji za privatizaciju i u ime države dogovarao prodaju benzinskih pumpi "Beopetrol", a Harison je bio angažovan kao savetnik Agencije upravo pri privatizaciji "Beopetrola".
Pumpe su prodate ruskom "Lukoilu", a Savet za borbu protiv korupcije nazvao je ovu privatizaciju koruptivnom i utvrdio da je „Beopetrol“ oštećen za više od 100 miliona evra. Ova institucija je podnela krivičnu prijavu, ali do danas istraga nije završena.
Mejl prepiske dostupne u "Panama papers" pokazuju da se Harison nedelju dana nakon što je KRIK objavio priču o 24 apartamana koje je Mali kupio na bugarskom primorju, raspitivao kod centrale agencije "Mossack Fonseca" o Malom i njegovim firmama.
U mejlu Harison konstatuje da je Mali postavljen za direktora ofšor kompanija "Brigham Holding & Finance Inc" i "Etham Invest & Finance Corp" tokom jula i avgusta 2011. godine i pita za trenutno stanje ovih kompanija.
Isisavanje novca iz privatizovanih preduzeća
Među onima koji su koristili usluge "Mossack Fonseca" je i kontroverzni biznismen Igor Sabo koji je više od decenije umešan u finansijski kriminal, tvrdi KRIK. Njegove kompanije korišćene su za izvlačenje novca iz privatizovanih preduzeća, optužen je za zloupotrebe u slučaju "Azotara", a blisko je sarađivao i sa Zoranom Ćopićem koji je u BiH osuđen za pranje kokainskog novca Darka Šarića. Sabo je osuđen zbog zloupotreba u privatizaciji kompanije "Zvezda".
Prema optužnici, iz ove firme je izneto preko pola miliona evra i uplaćeno na račun ofšor kompanije "Limess Limited" u kojoj je Sabo bio direktor, a koja je osnovana kod "Mossack Fonseca".
Agenti ove firmeznali su da je Sabo osuđen u ovom slučaju, kao i da je protiv njega podignuto nekoliko optužnica – pokazuju mejlovi koji se nalaze u bazi ICIJ-a. Oni su, ipak, nastavili da sarađuju sa njim.
U izjavi za KRIK, Sabo je rekao da nije vlasnik kompanija osnovanih kod "Mossack Fonseca", već da je samo njihov zastupnik. Objasnio je da su one osnovane kako bi trgovale veštačkim đubrivom sa Slovačkom i Južnoafričkom Republikom, ali da nisu imale nikakve poslove u Srbiji.
"Mossack Fonseca" i kiparski novac
Dokumenta objavljena u ICIJ bazi otkrivaju i nove detalje o značajnom slučaju iz devedesetih – iznošenju novca na Kipar. Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević sa svojim saradnicima je, posredstvom ofšor kompanija, na Kipar izneo preko milijardu nemačkih maraka ukradenih od građana Srbije.
Novi podaci pokazuju da je srpski biznismen Zoran Drakulić bio punomoćnik kompanije koja je kontrolisala firmu za koju se sumnja da je preko nje iznet deo novca iz Srbije. Vuk Hamović, poznati trgovac strujom, pojavljuje u bazi se kao Drakulićev poslovni partner.
Slobodan Anđić, koji je prema pisanju medija kum bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, takođe se pojavljuje u bazi. Postao je u maju 2012. godine direktor ofšor kompanije "Blue Earth Refineries Inc" sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Tri meseca nakon toga, kompanija je promenila ime u "Accelonic ltd". Novinari KRIK-a nisu uspeli da utvrde koja je bila svrha ove kompanije.
Reklamni prostor u ofšor zoni
Jedna od centralnih figura u sferi oglašavanja u Srbiji – Srđan Šaper – koristio je ofšor kompanije da tri miliona evra, koje je zaradio prodajom prostora za oglašavanje, pošalje iz Srbije u ofšor destinacije – ostrva Niue, Samoa, Bahami, saznaje KRIK.
Šaper je vlasnik kompanije "Mediapool" u Srbiji, ali je paralelno osnovao i istoimenu ofšor firmu, na koju je slao novac. Ovaj novac zaradio je prodajući prostor za oglašavanje na najvećim nacionalnim televizijama – Radio televiziji Srbije i televiziji Pink.
Rusko-srpske poslovne veze
Projekat "Panama papers" pokazuje da ruski novac i poslovi često u Srbiju dolaze skriveni iza kompanija registrovanih u poreskim rajevima. Baza otkriva četiri bogata Rusa koji na taj način posluju u Srbiji, a neki od njih se nalaze na listi lica kojima je zabranjeno da putuju i posluju u Evropskoj uniji (EU).
Ruski oligarh Igor Rotenberg je posredstvom ofšor kompanije kupio akcije privatizovane građevinske firme "PPT Inženjering".
Iza mreže ofšor kompanija, poznati srpski biznismen Milan Popović ušao je partnerstvo sa Konstantinom Malofejevim, ruskim tajkunom koji je blizak Vladimiru Putinu. Rotenbergov otac i Malofejev nalaze se na listi lica kojima je EU uvela sankcije.
Železara i ukrajinski kriminalci
Crna Gora i "Panama papers"
Uz informacije o umiješanosti globalno poznatih političara, biznismena, sportista... mediji u Crnoj Gori, uglavnom, prenose podatke koje je objavila Mreža za istraživanje kriminala i korupcije iz Srbije o tamošnjim akterima ove afere.
U vezi sa, eventualnim, akterima afere iz Crne Gore, samo je dnevni list Dan objavio dva imena, međutim, za sada nema potvrde da se ove ličnosti zaista nalaze u nekim od 11,5 miliona dokumenata koji su procurili iz panamske advokatske kompanije Mosak Fonseka koja se, između ostalog, bavi osnivanjem kompanija u poreskim rajevima.
Samo jedan od pomenutih, Vojin Vlahović, inače savjetnik predsjednika Vlade, je reagovao rekavši da nikada nije bio krajnji ili bilo kakav drugi korisnik, odnosno, vlasnik izvjesnog preduzeća iz Paname, niti da ima tajne račune u vezi sa radom te kompanije.
U međuvremenu se saopštenjem oglasila Poreska uprava iz koje je poručeno da će Uprava za sprječavanje pranja novca i finansiranja terorizma, Tužilaštvo i Uprava policije raditi na utvrđivanju činjenica relevantnih za osvjetljavanje slučaja sa aspekta eventualnog učešća kompanija u Crnoj Gori u istom, a da će Poreska uprava preduzeti sve dostupne mjere iz svoje nadležnosti. (E.K.)
Baza ofšor kompanija pokazuje da je "Železara Smederevo" potpisala 2013. godine ugovor sa kompanijom sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Firma je, prema istraživanju novinara KRIK-a, u vlasništvu ukrajinskih državljana koji su bili pod istragom finansijske agencije Britanskih Devičanskih Ostrva zbog sumnje na pranje novca. U Ukrajini se ova firma povezuje i sa ilegalnom trgovinom uglja.
Cepter i sumnjivi advokat
Jedan od najbogatijih srpskih biznismena Filip Cepter, prema podacima iz baze ICIJ-a, sarađivao je sa sumnjivim advokatom i trgovcem naftom Alainom Biondom iz Švajcarske. Bionda je, prema izveštaju Ujedinjenih nacija, bio umešan u manipulacije u vezi sa naftom u Iraku. On je stupio u kontakt sa agentom "Mossack Fonseca" kako bi otvarao ofšor kompanije za Ceptera, ali je bio i direktor u Cepterovim firmama.
I Miškovićeva supruga zainteresovana za saradnju s "Fonsecom"
Ljiljana Mišković, supruga poznatog srpskog biznismena Miroslava Miškovića kome se sudi za malverzacije sa putarskim preduzećima, dopisivala se 2014. godine sa agentima "Mossack Fonseca" kako bi joj otvorili kompaniju koja bi se bavila investicijama niskog rizika. Kako se navodi u mejlu, kompanija bi imala račun u švajcarskoj banci u Dubaiju.
Šverc cigareta i ofšor
Piloti Slobodan Stričević i Đorđe Jovanović, koji su povezani sa slučajem šverca cigareta u Crnoj Gori i Italiji, osnovali su 2009. godine ofšor kompaniju "DSP Jet Co Limited" na Sejšelima. Svrha kompanije nije poznata.
Bliskoistočna veza
Biznismen iz Jordana Abdrabou Dahalan, rođak kontroverznog Muhameda Dahalana, moćnog Palestinaca koji poseduje srpski pasoš i blizak je premijeru Aleksandru Vučiću – takođe je angažovao kompaniju "Mossack Fonseca". Abdrabou je sa svojom suprugom osnovao ofšor firmu "Al Yasmeen Company Limited" 2011. godine na Britanskim Devičanskim Ostrvima. Firma je napravljena kako bi preko nje upravljao nekretninama u Velikoj Britaniji.
Abdrabou je u Srbiji 2006. godine osnovao firmu "Alfursan" u Beogradu. Ova kompanija, prema istraživanju BIRN-a, iste godine kupila je 50 hektara zemlje pored autoputa Beograd-Zagreb.
Podsetimo, uvidom u dokumenta do kojih je došao nemački "Zidojče cajtung", KRIK je ustanovio da je preko "Mossack Fonseca" poslovalo oko stotinu biznismena iz Srbije. O najbitnijim pričama ova istraživačka mreža će opširnije pisati u narednim danima.
Ruža Ćirković: Nije nelegalno, ali...
Osnivanje ofšor kompanija na Devičanskim ostrvima, Delaveru ili Panami, potpuno je legalno za ljude koji posluju u Srbiji. U tom smislu, novinarka Ruža Ćirković, nakon prvog pogleda na spisak biznismena iz Srbije koji se pojavljuju u "Panama papers", ne vidi dokaze o zloupotrebama.
Međutim, "moram da kažem, pre svih tih priča, da ja od kada znam za te ofšor kompanije, nisam uspela da dobijem jedan racionalan, logičan razlog, da one uopšte postoje kao mogućnost da jedan biznismen čija firma posluje u Srbiji, izmesti plaćanje poreza u neku ofšor zonu sa kojom njegov posao inače nema nikakve veze“, rekla nam je Ruža Ćirković koja objašnjava da „u ofšor firmi plaćate porez, a poslujete na nekom sasvim drugom mestu umesto da plaćate porez tamo gde koristite infrastrukturu, puteve, telekomunikacione veze... To je za mene neetično", zaključuje naša sagovornica.
Ruža Ćirković, koja dobro poznaje oblast ofšor poslovanja, napominje da, iako je ono legalno, ne uspeva da razume šta se to legalno na taj način radi. "Kada osnivate ofšor zonu, vi se obraćate advokatskoj kancelariji i jedna od stvari koju vam ona garantuje je diskrecija. Ona vam obezbeđuje i čoveka koji se javlja umesto vas kao vlasnik ili direktor neke firme, da se vi ne bi ste pojavili."
"Niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno“, dodaje novinarka, a utvrđivanje da li nekakve krivice ima, posao je država čiji su se građani našli u „Panama papers."
Vasilić: Ne verujem da će državni organi reagovati
Iznošenje novca na Kipar, ali i sporne privatizacije povezane sa velikim imenima iz sveta biznisa u Srbiji godinama je istraživao Savet za borbu protiv korupcije.
Jelisaveta Vasilić, članica Saveta, kaže za RSE da je tokove iznesenog novca vrlo teško utvrditi upravo zbog ofšor firmi.
"Skoro sve privatizacije vršile su ofšor firme. Mi nikada nismo mogli da dobijemo podatke o njihovim vlasnicima. Problem je ležao upravo u ofšor firmama, ali mi nismo mogli da utvrdimo put sredstava koja su uložena u te ofšor firme", ističe naša sagovornica.
Na pitanje da li bi ovi dokumenti mogli da pokrenu državne organe da ispitaju neke od slučajeva navedenih u izveštaju Jelisaveta Vasilić kaže da je skeptična.
"Ne, ne mislim. Izgubila sam poverenje u državne organe, jer ako se pojavi gospodin premijer Aleksandar Vučić i kaže: ’Falsifikat je potpis gospodina Andreja Vučića’ (premijerovog brata, prim.aut.) unapred, pre nego što sud to kaže, onda ja ne mogu da verujem u takvu državu."
