Samo uticaj Evropske unije može da razreši konstantne nesuglasice Hrvatske sa Srbijom koje su za Beograd postale prepreka na putu evrointegracija, ocenili su sagovornici RSE. Nakon slučaja „Šešelj“, novi problem u međusobnim odnosima je to što Hrvatska nije dala saglasnost za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.
Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije, izjavila je da je Hrvatska jedina država koja nije dala izveštaj o ispunjenosti merila za otvaranje poglavlja 23.
"Što se tiče hrvatskih zahteva, mislim da ako postoji iskrena namera i dobra volja da se bilateralna pitanja rešavaju mimo metode opstrukcije pregovora bilateralnim pitanjima, to će biti dobar signal. Ako ne, dodatno ćemo opteretiti odnose, što mislim da nikome nije potrebno”, kaže Jadranka Joksimović.
Josipović o hrvatskim porukama Srbiji
Donedavni hrvatski predsjednik i sveučilišni profesor prava Ivo Josipović kaže kako se u hrvatskim primjedbama oko slučaja Šešelj i europskog puta Srbije radilo prije o nediplomatskom rječniku, nego o nekoj 'dramatici'.
Jačanje nedemokratske desnice prisutno je i u Hrvatskoj, i u Srbiji, ali i šire, kaže naš sugovornik.
„Kada ogolimo sve što se govorilo – ostrašćenost, tu jednu latentnu želju da se bude u sukobu sa susjedima koja je ovog trenutka više naglašena na našoj nego na njihovoj strani, jer srpska strana je ipak nešto opreznija zbog Europske unije – onda treba konstatirati da zapravo nije bilo nikakve velike dramatike, nego da je više riječ možda o jednom nediplomatski sročenom upozorenju Srbiji koja mora znati da mora ispuniti sve one uvjete koje smo i mu i Hrvatskoj ispunili i tu će morati razgovarati - s nama, ali i sa drugim zemljama“, kaže za RSE bivši hrvatski predsjednik i pravni stručnjak Ivo Josipović. OPŠIRNIJE
Saradnja sa Srbije Haškim tribunalom, što je posebno naglašeno kroz žestoke reakcije hrvatske vlade zbog odluke da Vojislav Šešelj presudu može da čeka u Beogradu, poštovanje manjinskih prava i ukidanje univerzalne jurisdikcije, odnosno nadležnosti Srbije za ratne zločine koji su se dogodili van njene teritorije su uslovi Hrvatske.
Sadašnje stanje, kaže RSE Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, pokazuje da su odnosi Hrvatske i Srbije na najnižem mogućem nivou, skoro kao devedesetih.
„U takvoj atmosferi se i međusobni odnosi instrumentalizuju za unutrašnjepolitičke svrhe. To se sada i dešava. Sa strane Srbije za sada u dobroj meri postoji neka vrsta uzdržanosti i iščekivanja šta će se dalje dešavati u Hrvatskoj. Činjenica je da su tamo neke stvari još ostale prilično nedefinisane. Vidimo kako je teško išlo formiranje vlade, čas levo čas desno. Neki su i pre dolaska na vlast obećavali da neće uslovljavati Srbiju, a vidimo šta se sada dešava. Ni ona prošla koalicija se nije držala toga, a kamoli ova“, napominje Popov.
Dok zvanični Beograd pažljivo prati poruke koje stižu, retorika ipak nije zapaljiva kao ranije, istovremeno je u stalnom kontaktu sa Evropskom unijom i zemljama članicama u nadi da će procedura ipak biti obavljena na vreme kako bi poglavlje o pravosuđu i osnovnim pravima bilo otvoreno u junu.
Aleksandar Vulin, ministar za rad, izjavio je da će Srbija nastaviti da se ponaša na isti način kao do sada.
“Hrvatska je, i to ne jednom, pokušala da uradi neke stvari koje teško da bi se radile u dobrosusedskim odnosima, poput zatvaranja granica i pokušaja uvođenja ekonomskog embarga prema Srbiji. Nije uspela tada, računam da neće uspeti ni ovaj put", poručio je Vulin.
Meka moć prema Zagrebu
Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, rekla je za RSE da se konretni zahtevi koje je sada Hrvatska postavila mogu vezati za njenu ukupnu dosadašnju politiku.
“Taj trend se evidentno nastavlja. Mislim da je meka moć Evropske unije prema Hrvatskoj dovoljno snažna da se ovaj problem sada može prevazići. Ali je činjenica da će Srbija biti suočena sa jednom vrstom opstrukcije tokom čitavog pregovaračkog procesa. Na sličan način kao što je Hrvatska imala problema sa Slovenijom na svom putu ka EU”, ocenjuje Aleksandra Joksimović.
Uslovi i blokiranje evropskog puta Srbije dolaze i pored deklaracije hrvatskog Sabora kojim se obavezao da komšije neće ucenjivati i kočiti u njihovim naporima da uđu u Evropsku uniju, odnosno da za to neće koristiti bilateralna pitanja. Formalno, Brisel nema mehanizam da reaguje, jer svaka država EU samostalno donosi odluke.
Aleksandra Joksimović kaže da otvorena bilateralna pitanja moraju da se rešavaju, ali ne na ovaj način.
“Radi se o pokušaju da se zloupotrebi članstvo u EU. Bez obzira na formiranje nove hrvatske vlade, gde je bilo očekivanja da bi moglo doći do relaksacije odnosa u regionu, došlo je do nastavka tvrdog stava Hrvatske prema Srbiji. Ona sada koristi svoj ucenjivački kapacitet kroz punopravno članstvo u EU i činjenicu da se tamo odluke donose isključivo konsenzusom”, komentariše Aleksandra Joksimović.
S obzirom upravo na nedavno iskustvo Hrvatske, kada je zbog spora oko Piranskog zaliva Slovenija deset meseci blokirala otvaranje hrvatskih poglavlja sa EU, Srbija opravdano strahuje da bi sada ona mogla da se nađe u sličnoj situaciji. Sličan primer je i dugogodišnji spor koji Makedonija ima sa Grčkom zbog svog imena.
Aleksandar Popov veruje da se tako nešto ipak neće dogoditi, pogotovu ako Evropska unija pokaže stav.
“Da na neki način primora Hrvatsku da odustane od nekih njenih stavova za koje se pokaže da nisu produktivni za celu Evropu. Ona je to mogla, međutim sada je preokupirana svojim problemima. Tako da sve zavisi od toga kako će se na širem planu odvijati odnosi. Sadašnji odnosi Hrvatske i Srbije su na najnižoj tački pa koji god dobar potez da se desi moglo bi se govoriti o unapređenju odnosa”, zaključuje Popov.