Sanda Rašković - Ivić: Ja sam Srbenda

Liderka Demokratske stranke Srbije (DSS), Sanda Rašković - Ivić, u intervjuu nedelje RSE ističe da posle izbora na republičkom nivou njena partija u koaliciji sa Dverima neće ulaziti u bilo koji vid saveza sa naprednjacima Aleksandra Vučića. Takođe, objašnjava gde vidi razliku između desnog bloka, koji ona vodi, i radikala Vojislava Šešelja, zbog čega se razišla sa Vojislavom Koštunicom, kao i zašto ne bi ponovila da je u Srebrenici počinjen genocidni zločin, te da li bi svom evroskeptičnom biračkom telu mogla da garantuje da će, ako dođu na vlast, Srbija prekinuti pregovore sa Evropskom unijom.

Rašković - Ivić: Mi nismo antievropska snaga. To je potpuna greška. Nemamo mi ništa protiv EU, ali imamo protiv toga da se Srbija priključuje EU jer smatramo da to nije u interesu Srbije, pre svega zbog njenog suvereniteta. Da se ne lažemo, treba predati Kosovo, poglavlje 35 nam to jasno kaže i poručuje.

RSE: To poglavlje govori o normalizaciji odnosa. Nema zahteva da se prizna Kosovo.

Rašković - Ivić: Neće niko od nas tražiti verbalnu notu da mi, dole potpisani, priznajemo Kosovo. Ako se traži da Kosovo uđe u EU, a znamo da u EU ne ulaze mesne zajednice, niti autonomne pokrajine nego države, ako se traži stolica u Ujedinjenim nacijama, onda je potpuno jasno da EU od Kosova hoće da napravi državu.

RSE: Vi se, kao partija, zalažete za preispitivanje odnosa prema EU i distanciranje od EU. Samim tim ste u direktnom sukobu sa polovinom građana Srbije, koji u procentu od 48 odsto, po istraživanju Kancelarije za evrointegracije, podržavaju ulazak Srbije u EU.

Rašković - Ivić: Ja bih okrenula pitanje – onda su i Demokratska stranka i Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije u sukobu sa drugom polovinom građana Srbije, koji ne žele ulazak Srbije u EU.

RSE: Niste tu u pravu. To istraživanje pokazuje da je negde 28 posto protiv, a ostalo je neodlučno. To nije polovina.

Rašković - Ivić: Naš evroskepticizam je potpuno legitiman. U većini zemalja EU, bezmalo u svakoj zemlji EU, imate po neku, ljutu evroskeptičnu stranku, koja je u Parlamentu.

RSE: Šta nudite kao alternativu? Ako to nisu evrointegracije, da li je to savez sa Rusijom? Obećavate li savez sa Rusijom ako uđete u vlast?

Rašković - Ivić: To nije savez sa Rusijom. Nikada nismo govorili o savezu sa Rusijom. Govorili smo o oslanjanju na Rusiju, ali ne o savezu sa Rusijom. Mi se zalažemo za suverenu i slobodnu Srbiju. Da li je moguće da naša zemlja ne može da bude samostalna i slobodna, nego da mora da pripada nekom savezu? Nismo mi ni tako mali, ni tako bezvezni, kada se ovolika koplja lome oko Srbije i to već dugo vremena. Nije to od jučer.

RSE: Sa teškom mukom, vodeće snage vlasti i opozicije, potrošile su skoro 15 godina, ali su postigle konsenzus u onome što je pravac kojim država ide – to su evrointegracije. Ukoliko Vi istupate protiv toga, možemo li reći da ste Vi liderka jedne antisistemske partije?

Rašković - Ivić: To je sada teška reč. Antisistemsko je teška reč jer to malo poziva na revolucionarne pokrete.

RSE: Ali, udarate na nešto što je zacrtano kao stub državne politike u svakom smislu.

Rašković - Ivić: DSS smatra da treba održati referendume o ulasku u NATO i o ulasku u EU. O ulasku u NATO, da nam se ne desi crnogorski scenario i da se jedno jutro ne probudimo kao članica NATO-a. Atmosfera je navodno takva da građani to žele, iako svi vidimo da građani neće. Gde ćete bolji i demokratskiji način da se testira volja građana nego na referendumu.

Zašto referendum za EU? Vi mi sigurno možete reći da će doći i taj dan jer kada završimo sve, onda se obično napravi referendum. Da, ali nijedna od država nije imala teritorijalno pitanje, a to je političko pitanje. Kosovo je političko pitanje par ekselans i treba pitati narod.

RSE: Ali, nijedna država nije imala to teško nasleđe devedesetih i odgovornost za rat.

Rašković - Ivić: Sa odgovornošću za ratove se ne bih složila sa Vama u potpunosti. Odgovornost za ratove nije imala samo Srbija. Nemojte meni, koja sam došla iz Hrvatske, da govorite da je Srbija imala odgovornost za sukob u Hrvatskoj, a da Hrvatska to nije imala.

RSE: Taj test koji se postavlja sa Kosovom je rezultat određenog istorijskog iskustva iz devedesetih, koje nijedna druga država, koja je bila u procesu evrointegracija i postala članica EU nije imala.

Rašković - Ivić: Ovo što Vi sada govorite jeste jedna kapitulacija i konstatacija gde Vi kažete da je Srbija kriva za sukob na Kosovu. Uopšte ne mislim da je Srbija kriva za sukob na Kosovu. Srbija je bila bombardovana iz drugih razloga. Vrlo se jasno videlo da bombardovanje nije bilo zbog ljudskih prava.

RSE: Možda je, zapravo, problem što Srbija nije kapitulirala, iako je izgubila sve te ratove? Možda je problem u tome što taj poraz nije nazvan kapitulacijom.

Rašković - Ivić: Srbija je jednim delom izgubila ratove. Možda neko može da kaže da je Kumanovski sporazum bio kapitulacija, ali on je u tom trenutku bio možda najbolje rešenje da se zaustavi krvoproliće i da se strane trupe ne iskrcaju. To samo znači da mi vojno ne dominiramo. Kako ćete vojno dominirati protiv devetnaest zemalja NATO-a, koji su vam sve živo razorili i koji mogu sve ovde da nas poubijaju? Onda to znači da je to trijumf sile i vladavina sile.

RSE: Suspendovali biste sporazum sa NATO-om, koji je usvojio Parlament i potpisao predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Potpuno zanemarujete da je to sporazum koji se oslanja na korake koje je Srbija, u procesu približavanja NATO-u, učinila 2006. godine, odnosno tadašnji predsednik države, Boris Tadić, u vreme kada je Vladu vodio Vojislav Koštunica, Vaš prethodnik na čelu DSS-a. Izbegavate li na taj način odgovornost sopstvene političke opcije?

Rašković - Ivić: To nije nikakvo izbegavanje odgovornosti sopstvene političke opcije. Srbija je 2007. godine, upravo za vreme vlasti DSS-a i gospodina Koštunice, usvojila Rezoluciju o vojnoj neutralnosti. Ta Rezolucija o vojnoj neutralnosti, sama po sebi, uključuje to da nema daljnjeg približavanja NATO paktu.

Nemojte zaboraviti da je 2006. godine bila takva situacija da još uvek nije bilo jasno kako će se rešavati pitanje Kosova. KFOR je bio tamo. Morao je da se nađe neki put kojim će KFOR, odnosno NATO trupe na Kosovu, dobijati svoja pojačanja u ljudstvu i naoružanju. Pregovori o Kosovu su se tek spremali da počnu, ili su tek počinjali. To je jedan potpuno drugačiji kontekst.

RSE: Govorite kao da je ta odluka iz 2006. godine, kojom je ljudima u NATO-u praktično dat diplomatski status, bila nekakva privremena odluka. Dobro se znalo da će to biti rešenje na duže staze.

Rašković - Ivić: To je moglo da bude rešenje na duže staze, ali je to bio samo vojno-tehnički sporazum. Ovo što je sada usvojeno je čitava natoizacija društva. To je bacanje Srbije u orbiti NATO pakta.

RSE: Oni koji se ne slažu sa Vama bi rekli da je to definicija pozicije Srbije, u okruženju država koje su članice NATO-a, ili bezbednosno zavise od NATO-a.

Rašković - Ivić: Ali čemu ta definicija? Mi prvo treba da se definišemo da li mi sami hoćemo u NATO, ili nećemo. Onda možemo da se definišemo onako kako to NATO želi ali tek kada se građani o tome izjasne. Zato mi smatramo da ove sporazume treba ukinuti i treba pod hitno organizovati referendum o NATO paktu. Ja mislim da bi taj referendum mogao i jeftino da se održi 24. aprila, zajedno sa svim izborima, ali ne znam da li bi onda Vučićevo biračko telo tako oduševljeno glasalo za njega.

RSE: Čemu referendum kada svi podržavaju politiku vojne neutralnosti? Prosto ne vidim svrhu takvog referenduma, osim u svrhu političke propagande.

Rašković - Ivić: Podržavanje politike vojne neutralnosti je samo verbalno i ono je smokvin list. Ono ništa ne znači, to je vojna neutralnost na jednu stranu. Sa NATO paktom imamo najveću i najdublju moguću saradnju. Sledeći korak je puno članstvo u NATO paktu.

S druge strane, nemamo ništa sa Ruskom Federacijom, čak kada bi se dao diplomatski status Rusima za bazu u Nišu za humanitarne akcije i vanredne situacije. To je opet smokvin list, zato što to nije nikakav vojno-tehnički sporazum, niti je to saradnja sa Organizacijom za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB). Ako zaista želimo vojnu neutralnost, onda moramo napraviti balans.

RSE: U jednoj rečenici – šta će vama savez sa Dverima?

Rašković - Ivić: Savez sa Dverima nama služi da se napravi jača formacija na nacionalnoj, građanskoj desnici, koja bi bila protiv NATO-a i koja bi bila evroskeptična. Dugujemo to građanima Srbije koji nemaju nijednog predstavnika u Skupštini Srbije koji bi nešto kritično rekao prema EU.

RSE: Vama je dobro poznata istorija Dveri. Oni su pokret koji je bio vrlo blizu ekstremnoj desnici. Vrlo često je bio na ekstremno desnim pozicijama. U tom smislu pitam šta će vam ta opcija?

Rašković - Ivić: Taj kontekst mene ne plaši. Ako su Dveri nekada bile percipirane kao takva grupa, oni to danas više nisu. Mi insistiramo na onome što nas spaja, a to je stav protiv NATO, evroskepticizam, to je ekonomski patriotizam, to je jače oslanjanje na Rusiju i čuvanje Ustava.

RSE: Definišite ekonomski patriotizam.

Rašković - Ivić: Ekonomski patriotizam je davanje prednosti domaćim proizvođačima, poljoprivrednicima, domaćoj industriji.

RSE: Zašto onda ne bismo rekli - zdrava i transparenta ekonomija? Zašto mora da se upotrebi kontekst "patriotizam" u priči o ekonomiji?

Rašković - Ivić: Zato što govorimo o domaćim srpskim proizvođačima i poljoprivrednicima koji nužno ne moraju da budu Srbi, ali patriotizam je, svakako, ljubav prema vlastitoj državi.

RSE: Vratimo se Dverima. Dveri, u svom programu, predlažu sledeće rešenje: "zakonsku zaštitu maloletnih lica od homoseksualne propagande i ukidanje ličnih dokumenata sa čipom". Zanemarimo lične karte sa čipom. Slažete li se sa tom zaštitom maloletnika od homoseksualne propagande, šta god to da znači?

Rašković - Ivić: Mi imamo novi program za izbore. Taj novi program Vi, očevidno, niste videli. U novom programu nema nijedna reč o tome.

RSE: Kako ste uspeli da postignete taj dogovor sa njima? Oni i te kako insistiraju na pitanju prava homoseksualaca i homoseksualki.

Rašković - Ivić: To u našem programu ne stoji. Mi imamo zajednički program za izbore, sa kojim izlazimo, i to tamo ne stoji.

RSE: Vi često potežete u političkim diskusijama i Vašu profesiju. U tom smislu bi nekako očekivao da Vama i te kako smeta njihov rigidni stav prema gay populaciji.

Rašković - Ivić: Rigidni stav prema gay populaciji nije primarno i najveće pitanje u Srbiji danas, to su one različitosti između nas na kojima mi ne insistiramo. Smatramo da ima mnogo važnijih stvari u Srbiji, nego da li će gay populacija da ima paradu ili ne. Ono oko čega se sa Dverima slažemo je da ne sme da bude diskriminacije. Ne sme da bude diskriminacije u smislu maltretiranja, zloupotrebljavanja ili vređanja ljudi koji su drugačiji.

RSE: Očekujete li glasove gay ljudi?

Rašković - Ivić: Imamo nekoliko prijatelja, jako dobrih prijatelja, u gay populaciji i svi su Srbende. Zbog toga će glasati za mene.

RSE: Kako ste im objasnili saradnju sa Dverima?

Rašković - Ivić: Oni prosto glasaju za DSS kojoj nikada pitanje gay populacije nije bilo fokalno pitanje.

RSE: Nije li možda logično njima da obećate, obzirom na stavove Dveri, da posle izbora idete nećete ostati u jednom poslaničkom klubu sa Dverima.

Rašković - Ivić: Mi ćemo videti kako ćemo se rasporediti po poslaničkim klubovima. Svakako je mnogo isplativije da se naprave dva poslanička kluba jer onda imate više mogućnosti za diskusiju.

RSE: Ukoliko uđete u Parlament biće dva poslanička kluba?

Rašković - Ivić: Mislim da će biti dva poslanička kluba. To će nam biti isplativije i možemo imati više vremena za diskutovanje.

RSE: Nije ovde samo u pitanju gay populacija. Ovde je problem što Dveri, ovakvim stavovima, obeležavaju jednu grupu. Govore o homoseksualnoj propagandi. To zaista zvuči zastrašujuće, ukoliko se prisetite primera iz istorije, kakve su posledice bile kada se govorilo o jevrejskom lobiju ili, možda, ovde o hrvatskom u devedesetim i tako redom. Zbog toga mi se čini da bi ova formulacija iz programa Dveri Vama trebalo da zasmeta.

Rašković - Ivić: Gay populacija i naša različitost u gledanju na to se sada u našem programu ne pominje. Mi smo se dogovorili da se te stvari moraju izbrisati, da se složimo oko nečega što nam je zajedničko i što je za ovu državu važno.

Za mene, kao ženu, kao baku, kao majku troje dece, je mnogo važnije da li će žene redovno dobijati svoje materinske dodatke, da li će žene moći da se zapošljavaju normalno, a da im gazda ne traži to da ne rađaju decu i da ih ne otpušta. Mislim da je to mnogo važnije od toga da li će biti gay parade ili ne.

Svakako, ako mene pitate, može da hoda ko god hoće, ali onda neka šeta tako da, pored Devenporta (Majkl Devenport, šef delegacije Evropske unije u Srbiji), mogu da šetaju i moja dva prijatelja sa majicama Kosovo je Srbija.

RSE: Malopre ste rekli "Vaši prijatelji Srbende". Mogu li da Vas zamolim da mi definišete Srbende?

Rašković - Ivić: To je meni, možda, ostalo od Hrvatske. Srbendama su zvali u Hrvatskoj, ali vidim i ovde u Srbiji, nekog Srbina koji je patriota, kome je jako stalo do srpstva.

RSE: Koji lako može da skrene u ekstremistički nacionalizam.

Rašković - Ivić: Nije to stvar nacionalističkog nacionalizma, nego je stvar ljubavi prema vlastitoj naciji i vlastitoj državi. Naravno, bez mržnje prema drugome. Srbenda nije ništa strašno. Za mene je to kompliment. Moj otac je bio Srbenda, a šta njemu možete prigovoriti.

RSE: Ne znam kako se to kaže u ženskom rodu, ali da li ste vi Srbenda?

Rašković - Ivić: Jesam.

RSE: Da li Vas je razočaralo to što vas je napadima, i to brutalnim, izložio jedan drugi Srbenda, Vojislav Šešelj? Je li on Srbenda uopšte?

Rašković - Ivić: Šešelj je Šešelj. On je takav kakav jeste. On je čak mog pokojnog oca 1991. godine nazivao izdajnikom. Onda ja nemam šta reći. Mene može da nazove kako god hoće.

RSE: Da li Vam je ijednog trenutka, u susret izborima, palo na pamet da bi Vam savez sa Šešeljem dobro došao?

Rašković - Ivić: Nije.

RSE: Zbog čega? Ako je savez sa Dverima pre svega pitanje pragme, donosi vam više glasova uvećava vam se šansa da uđete u Parlament, zašto ne bi onda mogao i Šešelj?

Rašković - Ivić: Sa Šešeljem je to, ipak, drugo biračko telo. Pogledajte malo politički savet Dveri - akademik Kosta Čavoški, profesor Miro Lompar, profesorka Jasmina Vujić, koja radi na Berkliju – to su sve intelektualci, građani, nisu žrtve tranzicije.

RSE: Ti ljudi su razvijali jednu političku kulturu koja je svakako drugačija od Šešeljevih radikala, ali bi se ideološki po mnogim pitanjima složili sa Šešeljem.

Rašković - Ivić: Za politiku postoje dve stvari koje ste upravo pomenuli, a to je ideologija i kultura. Forma je vrlo često suština. Ako imate kulturu, koja vas rukovodi, onda vam je i ideologija malo bolje izbrušena.

RSE: Da li forma krije opasnu suštinu?

Rašković - Ivić: Forma može da sakrije opasnu suštinu, ali ne vidim zašto bi ta suština bila opasna. Zašto bi bilo opasno u Srbiji insistirati na očuvanju našeg suvereniteta i na očuvanju naše srpske kulture?!

RSE: Upravo je Vojislav Šešelj iz arhive izvukao jednu Vašu izjavu i plasirao je u medijima. Ovako glasi "Srebrenica je bila zločin, zbog koga ne treba da budemo ponosni. Ona je bila genocidni zločin".

Rašković - Ivić: To je izjava od pre dve godine.

RSE: Ako bih Vas danas pistao, koja je vrsta zločina, po Vama, ono što je učinjeno u Srebrenici?

Rašković - Ivić: Tada sam citirala Međunarodni sud pravde, a to možete da vidite, ako pogledate emisiju u celosti. Tu sam i opomenula Međunarodni sud pravde koji je zločin nad Muslimanima opisao kao genocidni zločin, ali je potpuno zaboravio zločine nad Srbima. I tada sam rekla da postoji 3.500 ljudi, po imenu i prezimenu, Srba, koje su poubijale snage Nasera Orića. Skoro da se zna i ko ih je ubio.

RSE: Ne u genocidnoj nameri. Da li je zločin u Srebrenici genocidan zločin?

Rašković - Ivić: Možda sam se nespretno izrazila. Citirala sam Međunarodni sud pravde. Ako ćemo gledati po onome kako se genocid definiše – kao svesna i namerna akcija poništavana jednog naroda, onda tu genocida nije bilo. Poslednji genocid je bio nad srpskim narodom u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata. Ovo što se dešavalo za vreme ratova 90-tih u BiH, u Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji, ne može da se formalno pravno podvede pod genocid.

RSE: Držimo se odluke Međunarodnog suda pravde. Ako je on definisao, ono što se dogodilo u Srebrenici kao genocid, i Vi se pozivate na tu odluku, zbog čega je toliki problem reći da je u Srebrenici učinjen genocid?

Rašković - Ivić: Pozvala sam se na ono što je rekao Međunarodni sud pravde. Mogu, kao građanka, da se ne složim sa tim i da mislim da se u Srebrenici desio veliki zločin. Ne možete da govorite o genocidu nad Muslimanima, ako istovremeno ne pomenete genocid nad Srbima. Hajde da se složimo oko zločina.

RSE: Da li možete da zamislite koliko je to što pričate šamar porodicama žrtava?

Rašković - Ivić: Šamar porodicama žrtava jeste i oslobađanje Nasera Orića. Šamar porodicama srpskih žrtava jeste što te porodice muslimanskih žrtava dočekuju Nasera Orića kao velikog oslobodioca.

RSE: I mnogi osuđenici Haškog tribunala se dočekuju u Srbiji baš tako.

Rašković - Ivić: Ja ću Vam reći da je zbog Srebrenice na račun Srba izrečeno više od hiljadu godina zatvora.

RSE: A ja Vama da se u Srbiji mnogi osuđeni za ratne zločine praktično brane sa slobode ili su im presude poništene. Mnogi slučajevi se preispituju. Procesi za ratne zločine se nikada nisu tresli kao u ovom trenutku.

Rašković - Ivić: Strašno je to što za pogibiju 3.500 Srba, koje su poubijale snage Nasera Orića, nije odgovarao niko i da je Orić oslobođen.​

RSE: Moram se vratiti na ono što je vaše primarno zanimanje. Vi ste psihijatar. Trauma je nešto čime se Vi i Vaše kolege posebno bavite. Zato Vas pitam, zar ne mislite da je sve to što govorite šamar za žrtave?

Rašković - Ivić: Baš zato što sam psihijatar, znam da je ljudska muka nešto što čovek provodi u tišini, u svojoj intimi i u samom sebi. Majke Srebrenice su politizovale svoju muku.

RSE: Možda ne postoji drugi način. Možete i da ukažete na pitanje udruženja nestalih Srba sa Kosova. I oni su aktivno prisutni u medijama. Takođe, javno traže od političara određeno rešenje jer ne vide drugi način.

Rašković - Ivić: To je jedna stvar, a ovo je druga. Ovo je organizacija koja je dobro vođena. One su svuda. Toliko je ispolitizovana njihova muka, da su ljudi prestali da veruju da tu ima bilo kakve muka. Naravno da je ima, ali je ona ispolitizovana do krajnjih granica. Zašto se onda žene, koje su izgubile svoje sinove, svoje muževe i braću, u zločinu u Bratuncu i Kravici, ne organizuju na isti taj način, ne demonstriraju i ne idu, kao karavan, svuda po svetu i ne traže pravdu za svoje nestale, za svoje ubijene, za one kojima su životi prekinuti i uništeni?

RSE: To je pitanje za te porodice. Koliko znam, postoji veliki broj udruženja srpskih žrtava rata, koji su takođe vrlo aktivni.

Rašković - Ivić: Neću svoja neka iskustva u Hrvatskoj da poredim sa gubitkom dece ili muža, ali ako me pitate kao psihijatra, imala sam vrlo teških trenutaka u Hrvatskoj. Dobijala sam i kamenom u glavu i ostalo. Nisam o tome htela dugo da pričam jer mi je bilo muka od toga, htela sam to da zaboravim.

RSE: Verovatno i Vaša nauka uči da je svako iskustvo individualno i da svako reaguje drugačije.

Rašković - Ivić: Apsolutno. Mislim da se u Srebrenici desio zločin, tu diskusije nema.

RSE: Ne mogu da se otmem utisku da ste grubi prema žrtvama i njihovim porodicama.

Rašković - Ivić: Nisam gruba, samo pokušavam da budem realna. Mogla bih i da pričam o tome da je tri miliona Hrvata ubilo milion Srba u Drugom svetskom ratu i da kažem da svako ko tvrdi drugačije je grub prema srpskim žrtvama u Hrvatskoj. Pokušavam da budem realna. Niste me ovde zvali kao psihijatra već kao političara.

RSE: Slažem se, ali opet ste Vi za to odgovorni jer ste i sami Vašu psihijatrijsku struku, na neki način, insrumentalizovali u svrhe kampanje. Govorim o slučaju ministra u Vladi Srbije Aleksandra Vulina. Šta ste mu savetovali – psihijatrijsko lečenje ili tužbu? Oglasile su se neke Vaše kolege iz struke, koje su rekle da je to nedopustivo.

Rašković - Ivić: Mojim kolegama nije smetalo kada je novinar Dragan Vučićević, a znamo za koga radi i čije je portparol, mene stavio na prvu stranu jednih novina i rekao da je "Sanda luda", a unutra da je Sanda skroz luda. Time mi deli neke dijagnoze. Nisam se izjasnila o mentalnom zdravlju Aleksandra Vulina, već sam samo rekla da ne znam da li da ga tužim ili da ga pošaljem na psihijatrijski pregled. Dobro da nisu skočili advokati.

RSE: Niste Vi, na primer, ekonomista pa da ništa ne znate o psihijatriji. I te kako dobro znate da, kada ste to izgovorili, jeste prekršili neke profesionalne norme.

Rašković - Ivić: Apsolutno ništa nisam prekršila. Šušti hartija od svega onoga što govore kolege, ali i ovoga što Vi govorite citirajući ih. To znači da su to nerealne i nategnute konstatacije.

RSE: DSS ulazi u kampanju sa ozbiljnim procesima koji su se dogodili unutar stranke. Mnogi Vaši viđeni članovi su otišli. Oprostite na terminologiji, ali moram da Vas pitam, gde je puklo između Vas i Vojislava Koštunice?

Rašković - Ivić: Između mene i Vojislava Koštunice nije puklo ništa. On se povukao sa čela stranke još pre nego sam ja i sanjala da bi mogla da postanem predsednica. Meni je jako žao što je on napustio stranku dan posle moga izbora optuživši me da sam promenila politiku stranke. Do sada, za godinu i pol dana, koliko sam u stranci, nije promenjen niti jedan stranački dokument. Oko toga, zašto je on otišao iz stranke i zašto je tako rekao, morate da pitate njega.

RSE: Razočaralo Vas je to što je Vojislav Koštunica uradio?

Rašković - Ivić: Pogodilo me, naravno, jer sam bila vrlo lojalna Koštunici.

RSE: Nije samo Koštunica u pitanju. Tu je i Andrija Mladenović...

Rašković - Ivić: Što se tiče Andrije Mladenovića, Nenada Popovića, zna se dobro kakve su bile njihove namere. Oni su danas obojica sa SNS-om na listi i izlaze zajedno na izbore.

RSE: Nenad Popović, političar koji je insistirao na savezu sa Rusijom, sada je u bloku koji je potpuno pro-evropski. Kako to tumačite?

Rašković - Ivić: To morate da pitate njega. Ne znam kako neko može da zaspi kao evroskeptik a da se probudi kao evrofanatik. Okrenula bih to na Vučića. Vučić pravi jedan narodni front. Pravi narodni front u kojem je i Nenad Popović, koji skuplja potpise protiv ulaska u NATO, i Vuk Drašković, koji je otvoreni NATO lobista. Svi su na istoj listi.

To govori o tome da nemaju jasno definisane ideje i ideologije u tom velikom narodnom frontu koji se zove SNS. Inače, ne volim stvaranje takvog narodnog fronta i takvih monster koalicija (monster, eng. – čudovište) koje su sastavljene od najrazličitijih, zato što to ukida demokratiju.

RSE: Manjak demokratije je najveći problem vlasti u Srbiji?

Rašković - Ivić: Manjak demokratije je strašan problem ove vlasti. Rekla bih da je to najveći problem jer iz tog problema proizlaze i svi ostali problemi. Ako vi sve vreme vodite politiku, tako da pravite jednopartijski sistem, i da svi oni koji drugačije misle, moraju da budu pokoreni ili da budu uništeni, onda je to jako loše za sve.

RSE: Da li to znači da biste Vi postupili kao neki, koji se zaklinju pred izbore, pa bi ste bili spremni da obećate da, posle izbora, ako uđemo u Parlament, nikako koalicija sa naprednjacima?

Rašković - Ivić: Na nivou republike – nikako. Na nivou nekih lokalnih samouprava, zašto da ne. Komunalna pitanja, kao kopanje kanala i dečji vrtići, nemaju nikakve veze sa politikom.

RSE: Šta govore vaša istraživanja? Koliko možete očekivati u koaliciji sa Dverima, sobzirom na rezultat prošlih izbora kada su stranke vaše opcije ukupno imale oko osam posto glasova?

Rašković - Ivić: Neka naša poslednja istraživanja nas drže između osam i devet posto, u ovom trenutku, sa tendencijom rasta. Sudeći po napadima na moju malenkost i na koaliciju mislim da su te informacije tačne.

RSE: Zamislimo, da sutra uđete u Parlament i postajete snaga koja može da utiče na određenom nivou na vlast, koga vidite kao saveznika u Evropi? Savez evropskih narodnih partija vas je isključio 2012. Gde vidite saveznike? Možda JOBIK u Mađarskoj?

Rašković - Ivić: To sigurno nije JOBIK u Mađarskoj. Nemojte nam inputirati neke fašističke tendencije.

RSE: Ja to, pre svega, zbog Dveri.

Rašković – Ivić: Pitajte me za DSS. Mi smo u kontaktu sa Marinom Lepen, ali takođe smo u kontaktu sa Najdželom Feridžem, kojem nemožete da spočitavate bilo kakvu vrstu fašizma.

RSE: Kako idu razgovori sa Mari Lepen?

Rašković - Ivić: Mi smo više u prepisci i u kontaktima sa ljudima koji su bliski Marini Lepen, sa njenim narodnim poslanicima, koji su i dolazili ovde. Iz finansijskih razloga nismo uspeli da se organizujemo i da odemo u Pariz da tamo napravimo neke dogovore.

RSE: Kako plaćate troškove kampanje i održavate stranku?

Rašković - Ivić: Štedi se na svakom koraku. Volontiram, radim kao profesor psihijatrije. Nisam primila niti jedan dinar od politike otkako stranku vodim. Sada, za kampanju, je država odvojila određeni deo sredstava iz budžeta.

RSE: Nekada su se donatori otimali za Vašu stranku.

Rašković - Ivić: Donatora nema. Kada ste van Parlamenta, onda i donatori pobegnu.