Vojnobezbednosna agencija (VBA) je prisluškivala neke političke stranke, ona izmiče demokratskoj civilnoj kontroli, prećutkuje i uskraćuje informacije kontrolnom organu koje je po zakonu dužna da predoči, nije sprovela nijednu od 11 preporuka ombusmana, a pojedini čelnici VBA uživaju nekritičku podršku i zaštitu Momira Stojanovića, predsednika skupštinskog Odbora za kontrolu rada službi bezbednosti, koji je bivši direktor te agencije i član vladajuće stranke.
Ovo su, u najkrećem, neki od navoda iz izveštaja za prošlu godinu zaštitnika građana Saše Jankovića, koji je odbio da o tome govori u predizbornoj kampanji.
Momir Stojanović, čelnik nadležnog skupštinskog odbora, u izjavi za RSE demantuje da je štitio čelnike VBA:
"Tvrdnja gospodina Jankovića da neki čelni ljudi službi bezbednosti uživaju moju zaštitu, a pogotovo direktor VBA, potpuno je netačna i neosnovana. Odbor, uostalom, ne činim samo ja nego i članovi drugih stranaka, a svima njima je dobro poznato da sam ja bio vrlo rigorozan u zahtevima da se iskontroliše zakonitost rada službi bezbednosti. Ja znam da je na relaciji Zaštitnika građana i direktora VBA bilo nesuglasica, ali kad me pitate o tome da je VBA prekoračila svoje ovlašćenje i da je u tom kontekstu primenjivala neke mere prema pojedinim političkim strankama ili njihovim liderima, radi se o jednom dokumentu koji je razmatran na sastancima Odbora, gde je nepobitno utvrđeno da se radi samo o jednom dokumentu koji nije izvorno nastao u Vojnobezbednosnoj agenciji, već je reč o saznanjima koja su pripadnici MUP-a ustupili Centru Vojnobezbednosne agencije u Novom Sadu, koji su oni prosledili Direkciji", kaže Stojanović, te ističe:
"Taj dokument se tiče skupa koji je organizovala Srpska radikalna stranka. S obzirom da je to bio skup visokog rizika i s obzirom da VBA kontraobaveštajno štiti premijera, onda je u skladu sa zakonom bila dužna da prikuplja sve podatke i sva saznanja koja mogu ukazivati da je bezbednost premijera ugrožena. Dakle, niko iz VBA nije naredio Centru VBA u Novom Sadu da prikuplja te podatke već je Centar do njih došao razmenom podataka sa pripadnicima MUP-a."
Momir Stojanović dodaje da je tada konstatovano da se na Birou za koordinaciju službi bezbednosti i na Savetu za nacionalnu bezbednost mora definisati da li će i dalje aktuelnog premijera Republike Srbije kontraobaveštajno štititi Vojnobezbednosna agencija, s obzirom da ga je štitila dok je bio ministar odbrane, pa je po difoltu nastavljena ta njegova kontraobaveštajna zaštita i kad je postao premijer.
Skupštinski odbor za kontrolu službi bezbednosti, kaže Stojanović, zahtevao je da se o tome izjasni Savet za nacionalnu bezbednost.
"Ukoliko Savet odluči da VBA nastavi da kontraobaveštajno štiti gospodina Vučića kao premijera, onda se neminovno mora promeniti Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji", navodi Stojanović.
Stanje u službama bezbednosti zapravo je mnogo ozbiljnije nego što se može zaključiti iz izveštaja ombudsmana Jankovića jer te službe, po definiciji, imaju dovoljno mehanizama za prikrivanje nekih aktivnosti za koje ne žele da dođu do javnosti.
Sistem demokratske kontrole ovih službi, zapravo, nikada nije ni profunkcionisao, ocenjuje za RSE Aleksandar Radić, vojni analitičar.
"Nikada do sada nisu usledile posledice zbog deformacija u radu službi bezbednosti na koje je ukazivao, recimo, ombudsman. Vrlo je očigledno da je razvijen mehanizam prikrivanja, da se ignoriše javno mnenje kao i u svemu ostalome kad su u pitanju važne teme. Jedini način kako mi saznamo šta se, u stvari, dešava jeste kada neko unutar tih službi bezbednosti ili unutar kruga koji je sa njima povezan odluči da iz nekih drugih motiva kompromituje svoje ljude", pojašnjava Radić, te naglašava:
"Na kraju krajeva, bilo bi interesantno postaviti i pitanje kako je do ombudsmana došlo nešto od dokumenata - pa, čujte, sigurno ih nije našao na ulici, to je morao da bude neko ko je bio nezadovoljan. Dakle, mi potpuno zavisimo od dobre ili loše volje pripadnika službi bezbednosti. Oni se ponašaju pod zaštitom vlasti kao potpuno privatno preduzeće."
Policija kriminalizovana ili višak
Zaštitnik građana je, analizirajući rad policije, naveo da su reformske aktivnosti bile veoma protivrečne, što se, recimo, reflektuje i u tome što ministar Nebojša Stefanović u kontekstu najave otpuštanja više od 1.000 policajaca jednom pomene da je policija "kriminalizovana", a drugi put da su policajci višak.
Janković je u Skupštini Srbije izneo osnovano saznanje da su u Odeljenju za bezbednost pri kabinetu ministra unutrašnjih poslova fizički uništeni čvrsti diskovi sa službenim podacima i druga informatička oprema. Ukazao je i na ozbiljne nezakonitosti u radu komunalne policije.
Sve pojave na koje je ukazao ombudsman Janković, kad je reč o bezbednosnim službama i javnoj policiji ukazuju na to da se masovno krše prava neodređenog broja ljudi, pre svega pravo na privatnost koje se krši prisluškivanjem.
Ombudsman, povodom tih prava, predlaže mere i preporuke, ali one nikada nisu bile ozbiljno uzete u obzir, kaže za RSE Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava.
"Ombudsman je državni organ, kao što je državni organ, isto kao što je državni organ Vlada, isto kao što je državni organ Skupština i to pokazuje da ovi organi koji vrše političku vlast, a ombudsman vrši pravnu vlast putem kontrole, isto kao što ne obraćaju mnogo pažnje na uticaj na sudove, na javna tužilaštva, što ih čini zavisnim, a ne nezavisnim, ovde se suočavaju sa jednim organom koji je nezavisan, ali problem 'rešavaju' tako što uopšte ne obraćaju pažnju na to šta on priča, šta piše i šta preporučuje", navodi Rakić Vodinelić, te zaključuje:
"Prema tome, to još jednom pokazuje da ovo nije država koja je zasnovana na vladavini prava, nego je u vrlo velikoj meri zasnovana na samovolji određenih struktura, koje bih ja i personalizovala, pošto se i sama persona od dosadašnjeg premijera tako ponaša."
