Godinu dana nakon pada transportnog helikoptera Vojske Srbije, u kom je poginulo sedmoro ljudi, Više javno tužilaštvo u Beogradu još nije odlučilo o mogućem podizanju optužnice i krivičnom postupku u ovom slučaju.
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je za RSE da ne veruje da će ovaj slučaj sudski biti doveden do kraja.
“Rekli su da se istraga vodi, ali ona se ne okončava odlukom šta dalje činiti. Čini mi se da će na tome i ostati. Mislim da je vrlo jasan stav političara da posle godinu dana treba svi lepo da zaboravimo na sedam žrtava i pad helikoptera. Mi imamo političare koji ne žele da preuzmu odgovornost, koji nikada ne bi hteli da prihvate da nešto nisu uradili onako kako bi im bilo u skladu sa medijskom slikom koju žele da stvore. Jer njima su ipak mnogo bitniji mediji, odnosno glasači, nego stvarnost. Naročito sada kada je u toku izborna kampanja priča o padu helikoptera 13. marta prošle godine za njih je više nego nepoželjna", smatra Radić.
Helikopter Vojske Srbije Mi-17 srušio se 13. marta 2015. godine, nešto pre ponoći, u širem rejonu aerodroma "Nikola Tesla" u Surčinu, na povratku iz Raške odakle je prevozio životno ugroženu bebu iz Novog Pazara. U letelici su poginuli pilot major Omer Mehić, pilot kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar letač Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, anesteziolog Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović.
Jedina presuda doneta je sedam meseci od nesreće, 23. oktobra, kada je Vojni disciplinski sud dvoji generala zbog disciplinskih prestupa zabranio napredovanje u službi.
"General major Ranko Živak oglašen je krivim zbog propuštanja radnje na koju je lice u službi ovlašćeno radi sprečavanja nezakonitosti ili štete. Za isti presutp oglašen je krivim i brigadni general Predrag Bandić, kao i za prekoračenje službenog ovlašćenja,” navedeno je u presudi. General-major Ranko Živak neće moći da napreduje u službi jednu, a general Predrag Bandić dve godine.
Političke odgovornosti za pad helikoptera nema. Ministar odbrane Bratislav Gašić smenjen je nedavno, ali zbog seksističke izjave, dok je ministar zdravlja Zlatibor Lončar i dalje na toj funkciji. U okviru predistražnog postupka, prema dostupnim informacijama, Tužilaštvo je saslušalo 30 ljudi u svojstvu svedoka.
Kako podsećaju neki domaći mediji, Više javno tužilaštvo još se nije izjasnilo da li će pokrenuti istragu. Agenciji Beta još pre sedam meseci je u Višem javnom tužilaštvu rečeno da je u toku predistražni postupak u tom slučaju i da je zbog toga nemoguće da se u javnost iznose činjenice, dok je povodom godišnjice nesreće isto pitanje ostalo bez odgovora.
Krajem oktobra beogradski list Večernje novosti objavio je saznanje da će tužilaštvo najverovatnije obustaviti taj proces, jer nisu pronađeni dokazi o postojanju individualne krivične odgovornosti.
Deo javnosti nakon nesreće postavio je pitanja zbog čega je helikopter, uprkos složenim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na beogradski civilni aerodrom a ne na vojni aerodrom u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije na Banjici, kao i ko je odlučio da se leti za Beograd a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo.
Tri meseca nakon nesreće, dve vojne komisije predočile su izveštaje u kojima je navedeno da su uzroci udesa ljudski faktor, kao i “niz propusta u planiranju, organizaciji i rukovođenju letom”.
Kako se navodi u izveštajima, odgovornost za pad helikoptera je na vođi posade, pilotu Mehiću, ali se deo odgovornosti pripisuje i na komandantu 204. vazduhoplovne brigade generalu Predragu Bandiću, koji je, iako je bio na godišnjem odmoru, odluku o poletanju doneo na zahtev ministra odbrane Bratislava Gašića.
Načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, nadređeni pomenutim generalima, nije se našao pred Vojnim sudom jer njegovu odgovornost nije utvrdila nijedna od dve vojne komisije. Tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić kao civil nije bio ni obuhvaćen postupkom, a njegova eventualna odgovornost mogla bi biti predmet procesa pred redovnim sudom. Vojna komisija nije nadležna za pokretanja krivičnih postupaka, već Više javno tužilaštvo.
