Treba poštovati maternji jezik, ali važno je učiti i druge jezike jer to obogaćuje čoveka, kaže za RSE lingvista Ranko Bugarski.
Svet 21. februara obeležava međunarodni Dan maternjeg jezika, koji je 1999. godine proklamovala Generalna skupština UNESKO-a radi promovisanja jezičke kulture, raznovrsnosti i multilingvizma.
Ranko Bugarski kaže da je vrlo bitno poznavati i vrednovati maternji jezik.
“Jezik igra veliku ulogu u formiranju ljudskih bića, bez obzira gde živeli i kojem narodu pripadali. Čovek se u velikoj meri, svaka jedinka, na neki način u velikoj meri formira i u svom jeziku. Ne kažem da je to jedini važan formativni element ili uticaj, ali je svakako jedan od najvažnijih. Međutim, ne treba od toga, to bih naročito istakao, praviti nekakvu posebnu mitologiju maternjeg jezika. Da je samo on važan. Dakle važan jeste, ali su važni, naročito u današnjem svetu, i drugi jezici.”
Ranko Bugarski, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, objašnjava zašto je važno i ovladavanje drugim jezicima.
“U mogućoj ulozi drugih jezika ne bi trebalo gledati opasnost po maternji jezik nego, na protiv, izvor obogaćivanja čovekovog duhovnog, kulturnog i svakog drugog života. Pored maternjeg, važno je znati jezike koji se, recimo, govore u istoj državnoj zajednici, regionu, kontinetu, ali konačno u celom svetu… Od kojih bi bar jedan trebalo da bude jezik internacionalnog raspona. Drugim rečima, pored maternjeg moraju se učiti i usvajati i drugi jezici.”
Profesor Bugarski podseća da je, na primer, pored insistiranja Evropske unije i Saveta Evrope da se neguje maternji jezik, važan deo njihove agende da se istovremeno usvajaju i drugi jezici. Da se, u perspektivi, svaki građanin EU pored svog jezika služi sa još dva jezika koji su službeni u nekim od zemalja te zajednice.
“Postoji uverenje među lingvistima i ljudima od pera da čovek koji zna samo svoj jezik ne zna svoj jezik. Ova izreka se pripisuje Geteu, ali verovatno ima i drugih koji su tako nešto govorili. Drugim rečima, da bi čovek u punoj meri razvio poznavanje i osećanje svog jezika on bi morao da ima i neku spoljnu perspektivu. Da svoj jezik posmatra iz ugla drugih jezika, da upoređuje. Mislim da su u komparaciji počeci svake ozbiljnije nauke i saznavanja sveta.”
Kada se radi o političkim prepirkama oko jezika, čestim na Balkanu, Bugarski kaže da su one svakako štetne.
“Politika i političari u velikoj meri žive od naglašavanja razlika. To ljude ne bi trebalo da zavede. Pa ako misle da političari sve znaju, da smatraju da znaju nešto i o jeziku. Treba umeti odupreti se negativnim uticajima dnevne politike. Zašto je pojedinim političkim grupacijama važno da postavljaju neke ograde, pa između ostalog i jezičke, to je manje više jasno. Tome se svakako treba odupirati.”
Generalna skupština UNESKO proglasila je 1999. godine Dan maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, danas Bangladešu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.
