Pišu: Andrej Šarogradski i Aleksandar Gosev (Priredila: Anamaria Ramač Furman)
U Moskvi će se 5-6. februara održati prvi deo XV kongresa partije "Jedinstvena Rusija" uoči tako zvanih tajnih unutarpartijskig izbora kandidata, koji su najavljeni za 22. maj.
Na osnovu rezultata prethodnog glasanja biće formiran spisak kandidata te partije na vanrednim izborima za sedmi saziv Državne dume, koji treba da se održe 18. septembra. Izbori za Dumu odvijaće se po mešovitom sistemu: polovina (225) deputata bira se po jednomandatnim okruzima, druga polovina po partijskim spiskovima. Zasad je oko .1400 članova izjavilo da namerava da se nadmeće na unutarstranačkim izborima.
Predsednik fonda "Peterburška politika", politolog Mihail Vinogradov u vezi s tim opsežnim pripremama kaže da partija "Jedinstvena Rusija" više ne može da se smatra kao partija vlasti u pravom smislu, kao ona koja donosi odluke. Po njegovim rečima, ona sada predstavlja samo ukras postojećeg poretka.
"Poslednjih godina aktivnost 'Jedinstvene Rusije' primetno je smanjena. Ona se trenutno nalazi u dvojakom položaju. S jedne strane nije jasno u kojoj meri će joj vlast pomagati na izborima za Državnu dumu. Razmatraju se različiti scenariji, između ostalog i određena izmena izbornih pravila koja bi drugim partijama omogućila da dobiju više mandata. Drugim rečima, to bi značilo odricanje od bezrezervne administrativne i finansijske podrške 'Jedinstvenoj Rusiji'. S duge strane, partija mora da ustanovi kakvo mesto će u njoj zauzimati Vladimir Putin, koji formalno nema ništa s 'Jedinstvenom Rusijom'. Međutim, prosečni birač to ne zna. Zasad je neizvesno hoće li se Vladimir Putin pojaviti na februarskom delu kongresa i u kojoj meri će raditi za nju na izborima za Dumu. To jest, hoće li se možda distancirati", navodi Vinogradov.
RSE: Nedavno ste govorili o konkurenciji između "Jedinstvene Rusije" i "Narodnog fronta". Međutim, "Narodni front" je pokret koji još nije uobličen, a "Jedinstvena Rusija" će svakako učestvovati na septembarskim izborima. Dakle, ona mora da jača uoči izbora i da predlaže neke novinekako bi sačuvala uticaj?
Vinogradov: Sve se svodi na to hoće li partije nuditi biračima neke nove sadržaje. Tačnije, da li druge partije imaju neke izrazito nove sadržaje? Jer, već su obećavale sve što se moglo obećati. Ako je "Jedinstvena Rusija" 2011. bila svojevrsni alergen, danas su njeni odnosi s biračima neutralniji. Čak je retko spominju i oni koji kritikuju vlast. Zbog toga partija još nije odlučila hoće li na tim izborima pokazivati snagu ili će, što je verovatnije, voditi umereniju kampanju, kako ne bi iritirala birače i time ih navela da traže neke druge partijske brendove. Verovatnije je da će se partija kolebati između ta dva scenarija i da će ih podjednako primenjivati u kampanji.
RSE: Može li takva taktika doneti uspeh? Kakvi su u tom slučaju izgledi "Jedinstvene Rusije"?
Vinogradov: Trenutno vidimo da rejting "Jedinstvene Rusije" nije loš. On je nešto opao, ali u celini je tokom proteklih godina pratio rejting Putina. Pored toga, ostali partijski projekti nisu se posebno isticali, nije se pojavljivalo ništa izuzetno. Ukoliko i ubuduće bude vladala sadašnja apatija i inertnost birača, "Jedinstvena Rusija" može da dobije prilično glasova. Birači koji su kritički raspoloženi prema vlasti neće imati volje, povoda, podsticaja i emocija za izlazak na birališta. A ako apatija prođe, ako dođe do nove politizacije javnog mnjenja, "Jedinstvenoj Rusiji" biće teže. Jer, što su ljudi bolje obavešteni i politizovaniji, tim su kritičniji.
RSE: Da li bi takva situacija omogućila drugim partijama ruskog političkog spektra da nastupe glasnije i da postignu veći uspeh nego na prošlim parlamentarnim izborima?
Vinogradov: Sve partije imaju mogućnost da nastupe glasnije, bez obzira na to kako će da nastupi „Jedinstvena Rusija“. Njihov prevashodni cilj je da sačuvaju status kvo, da ne puste u parlament još nekog. Ostale partije vode međusobnu borbu za drugo mesto, ništa više od toga.
Dakle, nije "Jedinstvena Rusija" slučajno malo primetna, iako je na regionalnim izborima postigla dobre rezultate. Naravno, među biračima postoje zahtevi za izrazitijim, emotivnijim geslima. Međutim, sadašnje partije pretežno prenebregavaju te zahteve, nastoje da ne budu upadljive. Što se tiče opozicionih partija koje će da učestvuju na izborima ("Otadžbina", "Jabloko", PARNAS i još neke), one imaju šire manevarske mogućnosti, više mogućnosti da iznenade birače. Ali, moraju da požure, jer zbog apatije u društvu nema šanse da se brzo dopre do birača. Za to je potrebno mnogo meseci, mora se počinjati već sada.
RSE: U Rusiji opada proizvodnja, rublja je nestabilna, cena nafte pala je veoma nisko. Polazeći od svega što ste rekli, "Jedinstvena Rusija" ne bi trebalo da od predstoćeg kongresa pravi nekakav blistavi šou, kako je to bilo ranijih godina?
Vinogradov: Ni vlast zasad ne zahteva spektakl, verovatno ne bi valjalo nastojati da se birači nečim zadive. Ako na kongres dođe Vladimir Putin, verovatno će govoriti na tu temu. A ako ne dođe, kongres će se baviti organizacionim pitanjima oko unutarstranačkih izbora, traženjem kandidata u regionima i jednomandatnim okruzima. Predizborna kampanja mora se započeti što pre, to važi za sve partije, jer će tokom leta njihove poruke putovati još sporije. Ipak, smatram da "Jedinstvena Rusija" nije u stanju da napravi neki zaokret. Stoga je moguće da će februarski deo kongresa predstavljati testiranje određenih predizbornih ideja koje postoje u partijskom aparatu. To će biti pokušaj da se one lansiraju kako bi se videlo reagovanje društva, ali ništa više od toga.
RSE: Ovih dana Dimitriju Pjeskovu, sekretaru za štampu predsednika Rusije, postavljeno je pitanje da li Vladimir Putin namerava da se kandiduje za još jedan predsednički mandat, na izborima 2018. Hoće li se ta tema pominjati na kongresu "Jedinstvene Rusije"?
Vinogradov: Mislim da Kremlj neće dozvoliti "Jedinstvenoj Rusiji" da koristi temu izbora 2018. Jer, moguće je da na vrhu još nije odlučeno. A ako je odluka doneta, teško da će ona biti saopštena "Jedinstvenoj Rusiji". Jer, ta partija se stalno nalazi u takvom položaju da u nepovoljnim okolnostima, u slučaju da se promeni raspoloženje u društvu, može biti proglašena za "alergen" i istisnuta s javne scene. Učesnike kongresa će verovatno više brinuti druga dva pitanja. Prvo, hoće li partija poći po „sterilnom“ scenariju uz tobožnju konkurentnost, ili će ipak ići na kompromise. Neki guverneri će se naći na čelu regionalnih lista i u tom slučaju moći će da se računa na administrativne resurse.
Drugo pitanje povezano je s činjenicom da – iako parlamentarni izbori na znače isuviše mnogo – oni u praksi ipak svaki put donose bitnu korekciju kursa i bitnu promenu sastava vladajuće koalicije u izvršnoj vlasti. Zbog toga će borba za mesta u toj koaliciji, borba za ličnu ulogu u izborima i interpretacija izbornih ciljeva uvek preukupirati umove elite, odvlačeći pažnju od obezbeđivanja ove ili one brojke na dan izbora.
RSE: Mnogi govore da je "Jedinstvena Rusija" prepuna činovnika, a ne političara. Jeste li saglasni? Znači li to da članovi partije teže tome da ona sačuva status organa koji ne donosi odluke, već formuliše ono što će biti odlučeno u koridorima Kremlja?
Vinogradov: Ne vidim da "Jedinstvena Rusija" naročito nastoji da izmeni svoju ulogu. Nije slučajno što njen formalni lider Dmitrij Medvedev nije pokušavao da pojača političku snagu "Jedinstvene Rusije". Članstvo u toj partiji je, pre svega, osnova za sticanje ličnog statusa koji mogu na ovaj ili onaj način da iskoriste i činovnici i biznismeni i političari. Zasad je pitanje hoće li partija privući istaknutije političare.
Kada govorimo o predstavnicima socijalne sfere, njih će verovatno biti više, jer je partiji važno javno mnjenje; ako govorimo o biznismenima, koji su sada takođe veoma aktivni, na izborima će ih najverovatnije potiskivati. Pitanje je kuda će se oni u tom slučaju okrenuti i hoće li se uopšte boriti za mesto na političkoj sceni. Istaknutije političke ličnosti možda će se pojaviti u unutarstranačkim izborima, ali ni od njih ne treba previše očekivati. U celini, ponoviću uverenje da je partija zainteresovana da sačuva status kvo, ne računajući na nagli porast svog političkog uticaja.