Urednik “Kikindskih” Željko Bodrožić priveden je u ponedeljak u policijsku stanicu zbog neplaćene saobraćajne kazne. Iako se ni jednog trenutka nije opirao, jedan od policajca koji su došli po njega, pokušao je da mu stavi lisice i privede ga u stanicu kao okorelog kriminalca. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Bodrožić kaže da je reč o pretnji kikidske policije, o čijem je lošem radu ovaj list u više navrata pisao.
“Nešto posle podneva došla su dvojica policajaca kod nas u redakciju. Znam za tu kaznu i prošle nedelje je takođe dolazio jedan policajac. Taj jedan mi je saopštio da pođem sa njima, jer nisam platio saobraćajnu kaznu. Tada sam ga zamolio da me pričeka, pošto mi u redakciji otkad smo blokirani proletos nemamo ni plate ni honorara. Ovaj policajac je bio neumoljiv. Ja sam ga pitao da sačeka tu redakciji dok se snađem da prikupim tih 8.000 dinara za kaznu, ali on je rekao da nema više vremena i da me vodi u Zrenjanin na odsluženje kazne”, priča Bodrožić.
Problem je nastao, dodaje, kada su izašli iz redakcije.
“Kada smo izašli na ulicu, to je centar grada, on je izvadio lisice i pošao da me veže. Ja sam rekao: ‘Ne želim da me vežeš pošto nisam ni kriminalac, niti bežim, niti sam priveden zbog nekog teškog krivičnog dela.’ Tu je nastala prepirka, on je počeo da se rve sa mnom, ja sam se otrgao i počeo malo da bežim, onda sam stao, sustigli su me i na kraju su dvojica drugih policajaca rekla da ne mora da me veže niti da mi stavlja lisice, mada je taj jedan bio uporan. On očigledno ima najviši čin među njima.”
Na koncu, naš sagovornik odlazi bez lisica u Upravu saobraćajne policije, gde u prisustvu svog advokata plaća kaznu.
“Ispisali su mi krivičnu prijavu, jer sam sad kao napravio kivično delo ometanja službenog lica u vršenju dužnosti i zato što sam se opirao hapšenju. Posle tri sata sam izašao iz stanice, a to smo mogli da uradimo za 15 minuta, da me je pustio da se snađem i da pronađem taj novac. Taj policajac i verovatno još neko – verovatno je dobio befel od svojih šefova – da me ponize i da me kroz grad sprovedu vezanog zbog saobraćajne kazne”, smtra Bodrožić.
Bodrožić je uveren da mu je na ovaj način policija u Kikindi poslala poruku zbog kritičkih tekstova objavljivanih u njegovom nedeljniku.
“Saobraćajna policija ovde je, prema podacima koje mi imamo iz zrenjaniskog zatvora i svakodnevnog života, jedna je od onih koje najviše kinji svoje sugrađane. Pisali smo više puta o tome da se noću organizuju trke i mladići po gradu ginu, a njima je glavno da stoje u ulicama po centru i da ako neko pređe 30 na sat da ih maltretiraju i da uzimaju pare. Konkretno i ja sam imao tako jedan benigan slučaj sa tim policajcem koji je došao da me privede. Pisali smo u novinama i znam da se žalio svojim petpostavljenima u policiji i da je tražio način da nas tuži, ali to se nije desilo.
Mislim da je umešan tu još neko od tih šefova iz saobraćajne policije, jer baš pišemo o tim njihovim kažnjavanjima po našm gradskom trgu, gde se ljudi, mahom stariji, kažnjavanju sa po 5.000 dinara zato što voze bicikle. To je poslednje što smo pisali o njima. Mislim, gotovo sam uveren, da je to bila osveta.”
Ovo nije prvi put da “Kikindske” i njen urednik trpe pritiske. Krajem devedesetih poneli su “titulu” medija koji je najviše puta kažnjen po zloglasnom zloglasnom Zakonu o javnom informisanju, koji je kao tadašnji ministar potpisao sadašnji premijer Aleksandar Vučić. Tužbe od lokalnih političara i moćnika stizale su im in nakon Petog oktobra, a u novom milenijumu “Kikindske” su među prvima dobile spor protiv države Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
“Ja to ne doživljavam tako tragično, takav nam je posao i ako ne želimo da imamo popusta ni prema kome, to je očekivano. Međutim, od juče mi se čini da to ulazi u neku drugu fazu, da je to sada podmuklije i da više ni sam ne znam šta sledeće možemo očekivati, s obzirom na to da su jednu benignu saobraćajnu kaznu iskoristili da od mene naprave kriminalca”, ističe Bodrožić.
