Državne institucije i preduzeća, njih 124, potrošile su od 2011. do 2014. godine 60,9 miliona evra za usluge oglašavanja i marketinga. I to je, prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, minimalan iznos jer ni Vlada Srbije, ni najveća javna preduzeća nisu dostavili potpune podatke. Ukoliko bi i oni bili uključeni u izveštaj, cifra bi, prema proceni Saveta, dostigla 840 miliona evra. Uz brojne primere, predstavnici Saveta upozoravaju da se putem oglašavanja i marketinga stvara jak odnos između medija i predstavnika vlasti, u kojem prvi imaju finansijsku korist, dok drugi dobijaju servilne medije.
I u novom izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije – isti “paradoks”. Vlada i njene institucije odbijaju da sarađuju sa telom čiji su osnivači. Svota od 60,9 miliona evra, koja je iz budžeta Srbije utrošena na oglašavanje bila bi i 13 puta veća da su sve institucije i preduzeća Savetu dostavili ono što su dužni da učine.
“’Telekom’, ‘Srbijagas’, 200 miliona od ‘Pošte’ i svi iznosi od Vlade Srbije i ministarstava nisu ušli u ovaj obračun. Najviše novca potrošeno je od strane preduzeća sa većinskim državnim vlasništvom i od javnih preduzeća”, kaže članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović.
Prema njenim rečima, ‘Telekom’ i ‘Srbijagas’ podatke o troškovima nisu dostavili ni posle novčane kazne poverenika za informacije od javnog značaja. Malo ugovora o oglašavanju dostavila je i ‘Informatika’ Novi Sad. ‘Pošte Srbije’ su, dodaje Milenović, dostavile ugovore prema kojima su potrošili 37 miliona dinara za oglašavanje, a naknadno se došlo do podatka da su troškovi sponzorstva iznosili 200 miliona. Turistička organizacija Beograda potrošila je 103 miliona, ali ni taj iznos nije konačan. Vlada Srbije je, prema podacima koje je dostavila, potrošila 13,4 miliona evra, ali nije dostavila sve ugovore.
“Do danas traje prepiska i na kašičicu dobijamo podatke. I sigurna sam da to nije sve, a mogu da vam kažem i zbog čega – zato što niko nije pitao Savet za borbu protiv korupcije koliko je potrošio, a Savet je deo Vlade. Napomenula bih i ministarstvo spoljnih poslova koje je vrlo tvrdoglavo odbijalo da dostavi bilo kakvu dokumentaciju, govoreći da sve usluge oglašavanja i marketinga nisu bile zarad rada ministarstva, već zarad Srbije. Mi smo želeli i te podatke zarad Srbije da učinimo dostupnim. U nedelji kada je usvojen izveštaj, dobili smo podatak da se radi o 5,5 miliona dinara. Sa potpunom sigurnošću mogu da tvrdim da ovi podaci nisu tačni i da je iznos mnogo veći”, navodi Milenović.
Od svote do koje je Savet došao, najviše je potrošeno 2012. godine, a najmanje 2014. Trend smanjenja ne uključuje kategorije najviših državnih organa i fondova Vojvodine.
Miroslava Milenović kaže da je primetno da je veliki broj televizijskih emisija finansirao sekretarijat Vojvodine i da je, na primer, na taj način plaćen intervju Bojana Pajtića u jednom nedeljniku, da je bivša ministarka Jasna Matić preko ministarstva telekomunikacija plaćala svoju kolumnu u “Kuriru”, kao i da su intervjui aktuelnog ministra Rasima Ljajića finansirani preko ministarstva telekomunikacija.
Ovo su samo neki od primera koje navodi Savet. Njegovi članovi posebno su se bavili vrstama i modelima ugovaranja usluga oglašavanja i marketinga.
“U pregovaračkom postupku uglavnom nema konkurencije i pregovara se sa željenom firmom. Navela bih samo kompaniju ‘Galenika AD’, koja je aprila 2012. godine, negde oko izbora, sa preduzećem ‘Watchout’ ugovorila vremensku prognozu na ‘Pinku’ za 315.000 evra. Firma ‘Watchout’ radi PR SPS-u, a u tom momentu u Upravnom odboru ‘Galenike’ nalazi se kadar koji je postavljen od strane SPS-a”, kaže Milenović.
Simulacija konkurencije
Političari i vlasnici marketinških agencija, navodi se dalje u izveštaju, jedni drugima pomažu kroz štelovane cene u datim ponudama ili dostavljanje neuredne i neispravne tenderske aplikacije.
“Radi se o simulaciji konkurencije, unapred se zna pobednik. Kao dokaze za to nudimo nekoliko ugovora koje smo analizirali, gde dve agencije često dostavljaju neispravne ponude. Ide do toga da od dvadeset dokumenata koje je neko trebalo da dostavi, na osamnaest zaborave da stave pečat. Kada pričamo o ugovaranju direktno, bez javne nabavke, firme koje rade za državne institucije najčešće rade i za političke stranke u kampanji”, rekla je ona.
Savet je utvrdio da državne institucije i javna preduzeća sa medijima zaključuju ugovore o medijskom praćenju, koje podrazumeva obavezu medija da u svoje informativne emisije, kao goste, pozivaju predstavnike tih institucija i javnih preduzeća.
“Fenomen o kome ovde pišemo možemo nazvati i potkupljivanjem medija pre svega zato što su primeri najčešće u javnim preduzećima koji su monopolisti i koji u ugovore čak stavljaju da negativne informacije o preduzeću ne smeju da se objavljuju pre nego što se zatraži dozvola i stav od preduzeća”, kaže Milenović.
Savet ukazuje i na niz slučajeva u kojima institucije javnog sektora primaju marketinške i usluge video produkcije od pravnih lica čija osnovna registrovana delatnost nema veze sa poslom za koji su angažovani.
“Javno preduzeće ‘Železnice Srbije’ nemaju dokaze o pruženim uslugama, a najčešće su te usluge pružale firme koje su povezana pravna lica, ali i oni koji su registrovani za postavljanje podnih i zidnih obloga, zlatare, firme za računovodstva i reviziju. ‘FAM’ iz Kruševca usluge reklamiranja u ‘Zvezdama Granda’ plaća svojom robom jednoj preduzetničkoj radnji koja je ugovorila reklamiranje, a radi se o autoperionici. Grad Beograd je plaćao usluge video produkcije privatnim produkcijskim kućama, a istovremeno je plaćao subvencije radiju i televiziji ‘Studio B’, koji je sva ova snimanja, pretpostavljam, umeo i mogao da odradi”, rekla je Miroslava Milenović.
I dodelom donacija ili sponzorstva umanjuje se ili u potpunosti eliminiše mogućnost kritičkog izveštavanja, navodi se još u izveštaju Saveta.
“Javno preduzeće ‘Jugoimport’ je uplatilo donaciju nevladinoj organizaciji ‘Najevropljanin’ 2013. godine kada je tu nagradu dobio doktor Nebojša Stefanović, ministar. Ministarstvo rada takođe ekskluzivno na objavljivanje daje mišljenja iz delokruga rada ministarstva, a to sve pod formom poslovno-tehničke saradnje sa časopisom ‘Cekos’ i ‘Glosarijum’”, navodi Milenović.
Predstavnici Saveta ukazuju na to da se kroz oglašavanje, sponzorstva i donacije stvara veoma jak odnos između medija i predstavnika svih nivoa vlasti.
“Uglavnom je taj odnos direktan ili posredan preko marketinških agencija koje su bliske političkim strankama. Mediji imaju finansijsku korist u tom odnosu, a predstavnici vlasti imaju fleksibilniji odnos medija”, navodi predsednik Saveta Miroslav Milićević.
Savet za borbu protiv korupcije je ovaj izveštaj još pre nedelju dana dostavio Vladi Srbije. Na pitanje da li su dobili odgovor, Milićević kaže da je “uobičajeno da ne dobijaju odgovore i da tu tradiciju Vlada ne prekida”.
“To nas ne sprečava da ispoštujemo ugovorenu proceduru i da posle sedam dana nakon što je dostavljen Vladi, izveštaj učinimo javno dostupnim”, kaže Milićević.
Vlada nije odgovorila ni na prethodni izveštaj Saveta o tome kako državno preduzeće DIPOS raspolaže ekskluzivim javnim nekretninama, no tim je povodom protiv predsednika Saveta podneta krivična prijava. Takođe, nema ni odgovora ko je prošlog u haustoru zgrade u kojoj stanujenapao na članicu Saveta Miroslavu Milenović.
Ceo izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga možete pročitati OVDE.