Poznati bh. glumac Emir Hadžihafizbegović nedavno je postao direktor Kamernog teatra 55 u Sarajevu. U intervjuu za RSE Hadžihafizbegović govori o novim projektima koje će pokrenuti, ali i stanju duha i odnosu države prema kulturi u Bosni i Hercegovini. Kako kaže, čuvanje kulturnog identiteta znači čuvanje države, te da je dobijanjem Oskara Danis Tanović više učinio za BiH nego svi njeni političari u protekle dvije decenije.
RSE: Gospodine Hadžihafizbegović, može li se u ulozi direktora više uraditi za kulturu?
Hadžihafizbegović: Kamerni teatar je, zaista, posljednjih 60 godina vrlo uspješno promovirao bh. teatar i bh. kulturu. Čast je biti na čelu jedne ovakve institucije. Ja to doživljavam kao izazov, kao odgovornost, vrlo sam posvećen. Činjenica da već dva mjeseca, skoro po 14 sati boravim ovdje, zorno govori o tome da mi je stalo da neke stvari popravimo. Ima se šta popraviti – od stvari unutar kolektiva, pa do repertoara.
Ono na čemu trenutno radim jeste neka promjena vizuelnog identiteta Kamernog teatra i cijela ta infrastruktura unutar kuće mora se, da kažemo sarajevskim ili bh. žargonom, ošerbetiti. Malo srediti. Postoje ljudi koji žele pomoći umjetnosti, samo ih treba pronaći.
RSE: Šta je onda razlog zbog čega je kultura na tako niskim granama?
Hadžihafizbegović: Šta je razlog? Ja o tome stalno pišem, stalno govorim. To je nešto što je priča za jednu panel diskusiju. Vrijeme koje je pred nama i ovaj neoliberalni kapitalizam, oni će pomesti i progutati mnoge infrastrukturne resurse, ne samo Bosne i Hercegovine, nego i nekih mnogo ozbiljnijih, većih i sofisticiranijih evropskih zemalja, dakle, mobilne telefonije, struja, voda, pašnjaci nestaju u grotlu trilateralnih komisija, Bilderbergovih grupa i tog surovog neoliberalnog kapitalizma.
Šta će ostati? Ostaće kulturni identitet. U narednih dvadesetak godina granice evropskih zemalja biće omeđene kulturnim identitetima. Oni mogu odnijeti iz Bosne stotine miliona kamata ili mobilnu telefoniju, ali – ne mogu nam uzeti Branka Ćopića, ne mogu uzeti Mersada Berbera, Davorina Popovića, ne mogu uzeti Mešu Selimovića, Ivu Andrića, ne mogu uzeti našu kinematografiju, ne mogu uzeti sevdah i sevalinku, Safeta Isovića. Dakle, čuvanje kulturnog identiteta znači i čuvanje države.
Problem kulture je toliko kontekstualno širok – evo, mi prisustvujemo jednoj grotesci staroj 24 sata, za koju mislim da će izazvati velike polemike, a to je odluka ministrice kulture na federalnom nivou, koja je napravila genocid nad kulturnim ambijentom, konkretno u Sarajevu. Ta enormno smanjena sredstva festivalima unutar Sarajeva jeste nešto na šta ćemo mi sigurno reagirati. Mi već spremamo jedno zajedničko pismo u smislu te blasfemije koju je ona napravila. Ja joj sa ovog mjesta poručujem: "Sram je bilo! Sram je bilo, i nje i njenih mentora!".
RSE: Može li se jednom ministru tako što narediti? Vi ste bili ministar ispred Stranke demokratske akcije. Jesu li oni mogli Vama u tom trenutku bilo šta reći da uradite?
Hadžihafizbegović: Ne. Ne. Meni nisu mogli naređivati. Ja sam bio ministar za sve građane Kantona Sarajevo, meni nikad niko nije naređivao, meni nikad niko nije slao nikakve inpute kako i šta da radim, a ministar može, ako napravi sistem, ako napravi prioritete, ako zna šta treba raditi, preraspodijeliti pare, mogu se neke stvari finansirati. Samo, ja nisam od Ministarstva pravio marketinšku organizaciju.
RSE: Kažete da će kulturni radnici učiniti sve da takva odluka ne zaživi. Je li to dovoljno ili će i tu trebati potegnuti neke političke veze?
Hadžihafizbegović: To je za mene anticivilizacijska odluka - da nešto što je brend ove države, da mu se smanje sredstva 70 posto i da Sarajevo Film Festival ima 130.000, a jedna potpuno virtualna filmska manifestacija koja, osim pet, šest filmova koje producenti pošalju, nema više nikakav drugi infrastrukturalni suport, ima 80.000. To je Festival Filma u Mostaru. 130.000 SSF-u i 80.000 Mostaru! To je lakrdija!
RSE: Dugo Vas nije bilo, ne samo u Sarajevu nego i Bosni i Hercegovini. Najviše ste uloga ostvarili zapravo u nekim filmovima koji su regionalne produkcije.
Hadžihafizbegović: To jeste jedna groteska da sam ja u posljednjih deset godina uradio sedamnaest filmova u regiji i jedan film u Bosni i Hercegovini. Mi smo sad pred usvajanjem zakona o kinematografiji, gdje duboko vjerujem da će kroz Parlament novi zakon o filmskom fondu Bosne i Hercegovine dobiti zeleno svjetlo. On je prepisan zakon Hrvatskog audiovizualnog centra i mislim da će se unutar toga stvari u kinematografiji popraviti, ali ponovo se vraćamo na tvoje sjajno pitanje ili opservaciju da oni koji odlučuju o kulturnom suportu ne razumiju šta znači i koliko je prečica za promociju države jedan dobar igrani film ili jedna ozbiljna teatarska predstava.
Koliko god se uloži u kulturu, nije bačen novac. Jeste udar na državu paljenje Predsjedništva BiH, ali je udar na državu i zatvaranje Zemaljskog muzeja, i šta za jednu zemlju znači promoviranje nje same kroz razne kulturne segmente. Pa, evo, više se saznalo o Bosni kad je Džon Travolta dodijelio Oskara Danisu Tanoviću, nego sve što je diplomatija uradila do tada.
