Bez kvalitetne domaće proizvodnje, Kosovo neće imati direktne koristi od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), ocenjuju kosovski stručnjaci.
Sporazum, koji je u utorak, 27. oktobra potpisan u Strazburu između Kosova i EU, važan je za Kosovo zato što otvara politički dijalog i obuhvata saradnju sa EU u oblasti pravosuđa, trgovine, obrazovanja, zapošljavanja, energetike, zaštite životne sredine i dr.
Dobar poznavalac evropskih integracija, Fatmir Curi, inače direktor programa unutar Kosovske fondacije za civilno društvo, navodi da sporazum podrazumeva prve ugovorne odnose između Kosova i EU, ali i mnoge obaveze u političkom i trgovinskom smislu. Glavni deo sporazuma tiče se kreiranja slobodnog tržišta između Kosova i EU i izgradnje slobodnog tržišta na Kosovu, dodaje Curi.
„Prednosti ćemo uočiti tek onda kada se poboljša proizvodnja na Kosovu, pogotovo ona poljoprivredna i industrijska. Bez proizvodnje, mi ovim sporazumom ništa ne dobijamo. Mi smo mogućnosti za izvoz kosovskih proizvoda u EU imali i ranije na osnovu drugih asimetričnih sporazuma, ali razlika je sada u tome da ćemo garanciju za izvoz u EU imati sada 10 godina“, kazao je on.
I Avni Mazreku, profesor Evropskog prava, kaže da će Kosovo poprilično teško postići direktne koristi od ovog sporazuma, pre svega zato što nema kapaciteta da bude dovoljno konkurentno na evropskom tržištu na kojem se takmiče najjače kompanije EU. Međutim, pozitivna strana je ta da zemlje članice sada mogu da izvoze na Kosovo a to znači da će proizvodi iz regiona sada biti u konkurenciji sa proizvodima iz EU.
„To bi značilo da će građani Kosova na tržištu sada imati kvalitetnije proizvode sa nižim cenama“, kazao je on.
Obaveze Kosova iz ovog sporazuma direktno su povezane sa slobodnim kretanjem robe, što podrazumeva, dodaje Mazreku, da Kosovo vremenom ukloni sve carinske barijere na uvezenu robu iz država EU.
„Uzimajući u obzir da carinski prihodi čine dvotrećinu kosovskog budžeta, to znači da će ovo direktno uticati na budžet. Međutim, ovo će kasnije imati pozitivan uticaj zato što će Kosovo morati da stvori mogućnosti privatnom sektoru, koji je sada, takoreći, nepostojeći. Uklanjanje tih carinskih obaveza, podrazumeva razvoj privatnog sektora i smanjenje troškova u javnoj administraciji“, kazao je Mazreku.
Nakon uspešne implementacije SSP-a, Kosovo će moći da aplicira za članstvo u EU, međutim, bez priznanja od strane pet država članica EU, ne može se govoriti o daljim koracima, upozorava Fatmir Curi. On dodaje da sporazum sa sobom nosi i mnoge političke obaveze.
Potpisivanjem SSP -a, Kosovo se obavezuje na održavanju i unapređenju dobrih odnosa sa Srbijom, kao i na saradnju sa misijom EU na Kosovu, EULEX.
„Zapravo, retko se dešava da EU putem SSP-a navodi ovakvu vrstu uslovljavanja za unapređenje bilaterlanih odnosa. U drugim sporazumima se obično traži dobrosusedska saradnja. U slučaju Kosova, decidivno se kaže da u slučaju nepoštovanja ovih obaveza od strane Kosova, EU može poduzeti mere da prekine ili anulira ovaj sporazum. Dakle, saradnja je neophodna za evropske integracije i to se Kosovu stavlja do znanja preko SSP-a, Srbiji preko poglavlja 35“, zaključuje Curri.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja okvir odnosa Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, u ovom slučaju Kosova, za sprovođenje procesa stabilizacije i pridruživanja.
SSP je prilagođen specifičnoj situaciji svake partnerske zemlje EU i, pored uspostavljanja slobodne trgovine između EU i u ovom slučaju Kosova, sporazumi takođe identifikuje zajedničke političke i ekonomske ciljeve i ohrabruje regionalnu saradnju. U kontekstu pristupanja EU, sporazum služi kao osnova za implementaciju procesa pristupanja.