U Srbiji je krajem prošle nedelje veliko uzbuđenje izazvala izjava predsednika SANU-a Vladimira Kostića da Srbija treba da prizna realnost nezavisnog Kosova na kome već godinama nije prisutna kao država. Takav glas se nikada nije čuo iz ove institucije, naprotiv, ona se još od vremena Memoranduma (otvaranja srpskog pitanja u bivšoj Jugoslaviji) smatra nosiocem konzervativnih, nacionalističkih stavova. Barem je do sada bio najglasniji taj deo njenog članstva.
Profesor dr Žarko Korać za RSE kaže da nije isključeno da predsednika Akademije smene zbog te izjave. Sagovornik RSE, povodom onoga što se čulo i videlo na prolsavi 7. godišnjice osnivanja Srpske napredne stranke na kome je manifestovano prorusko raspoloženje članstva, skreće pažnju na agresivnu rusku propagandu u Srbiji i susednim balkanskim zemljama. Korać smatra i da je odluka da se za sada ne raspisuju vanredni izbori, šansa za konsolidaciju opozicije.
RSE: Da li vas je iznenadio stav predsednika SANU Vladimira Kostića, da treba priznati realnost i dići ruke od Kosova?
Korać: Za akademika Kostića treba reći dve stvari. Prvo, on je ostvaren čovek u naučnom smislu. On je ovdašnji vodeći neurolog. On ima sigurnost čoveka iza koga stoji njegova naučna karijera, njegovo životno delo. Pod dva, on nije politička ličnost. I pod tri, on je to mesto shvatio na način koji je za nas nešto novo, a po mom mišljenju nešto vrlo dobro za Srbiju. A to je da se ne ponavljaju papagajske fraze o najvećim problemima Srbije, nego da ljudi koji su na značajnim društvenim, ne kažem politčkim, nego na društvenim položajima, daju neki doprinos debati o Srbiji, o njenoj budućnosti. Ono o čemu on sve vreme govori, a što je ostalo u drugom planu, jeste potreba da Srbija svoje male resurse, ljudske i intelektualne, konsoliduje da bi spremno dočekala budućnost. To je bio patriotski govor u najboljem smislu te reči. On se brine za budućnost naroda u smislu njegovog obrazovanja, njegovog materijalnog položaja i njegovih istorijskih ciljeva. Dakle, to je bilo nešto što je trebalo reći. Međutim, strašan je način na koji je on dočekan, a pre svega mislim na divljački napad predsednika Srbije Tomislava Nikolića. On od Kostića praktično traži da podnese ostavku, i videćemo da li će taj pritisak dovesti do toga. Ja to, na žalost, ne isključujem. S jedne strane, vlast tvrdi da ide u Evropu i da želi demokratizaciju, a onda se pokaže da Srbija liči na jedan srez za vreme Staljina.
RSE: Da li se na proslavi godišnjice osnivanja SNS upravo to pokazalo, da je članstvo te partije dominantno proruski orjentisano?
Korać: Evo nešto lično. Ja sam bio poslanik u Skupštini Srbije kada je Tomislav Nikolić rekao da bi bio srećan da je Srbija gubernija Rusije. Dakle, mi za predsednika Srbije imamo čoveka koji nipodaštava nezavisnost Srbije, za koju su, da podsetim, hiljade i hiljade ljudi poginule, počevši od Prvog srpskog ustanka i Karađorđa. Dakle, ljudi su se borili da imaju nezavisnu državu da bi je Tomislav Nikolić na tanjiru ponudio Rusiji. Žalosno je da je čovek sa takvim stavovima uopšte predsednik Srbije. Nije on različit od onoga što je većinsko mišljenje u stranci.
Postoji još jedan problem, a to je da je ruska propaganda veoma intezivna u Srbiji. Ne radi se samo o kanalu „Russia today“ i nekim drugima, nego se potpuno nekritički prenose tekstovi o snazi ruskog oružja. Imate tabloide koji bukvalno svakog dana govore da Rusi imaju nepobedivo oružje. To je jedna vrlo sistematska i, po mom mišljenju i onome što znam, plaćena propaganda iz Rusije. Vlast na to ne reaguje. Ona sa velikim mirom gleda jednu ogromnu propagandu, rusku ofanzivu u Srbiji, gde apsolutno svakoga dana imate nešto o ruskom oružju, oduševljenje ruskom politikom, dok je Putin podignut na nivo božanstva u zemlji u kojoj je prosečna penzija manja od sto dolara. Prikazan je kao čovek koji spasava slobodni svet. To se nije dešavalo ni za vreme Slobodana Miloševića. On je bio znatno oprezniji. Sama Rusija je krenula u jednu propagandnu ofanzivu na Balkanu, pokušavajući da zadrži Srbiju, BiH i Crnu Goru (sada tamo vidimo direktno mešanje Rusije u unutrašnje stvari Crne Gore kako ne bi ušla u NATO).
RSE: U vezi sa tim, kako vidite sve ono što se događalo oko istupa Emira Kusturice na obeležavanju 7. godišnjice od osnivanja Srpske napredne stranke, zbog čega je engleski ambasador izašao iz sale?
Korać: Njegov govor je bio antizapadni, što je poznati stav ovog režisera, uz ogromno odobravanje u sali. Kusturica je trebalo svojom javnom ulogom kao prizmati umetnik da potvrdi da je Engleska večiti istorijski neprijatelj Srbije, iako je ta ista Engleska u dva svetska rata bila jasni saveznik Srbije. Dakle, on je izneo istorijski falsifikat. Izlazak ambasadora Velike Britanije je uobičajen gest diplomate kada se vređa njegova zemlja. Ali to sve je pokazalo pravo raspoloženje članstva SNS, kao i to da ta partija ima biračko telo koje ne sledi politiku rukovodstva, u ovom slučaju Aleksandra Vučića.
RSE: Kako i tumačite odluku premijera da neće biti vanrednih izbora, uprkos višemesečnih najava da će proveriti poverenje u stranku i svoju politiku na biralištima pre isteka četvorogodišnjeg mandata?
Korać: Otvaranjem teme izbora on bi otvorio ogroman broj problema u sopstvenoj stranci koje je do sada sklanjao, krio od javnosti. Pre svega, njegov odnos sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem koji potpuno jasno zastupa jednu drugu politiku. Pitanje je kakav bi odnos bio ljudi koji su naklonjeniji Nikoliću. Vučić bi time uneo veliki nemir u svoju stranku. I konačno, kao treće, otvaranjem teme izbora on bi ipak dao neku šansu opoziciji koju je do ovog trenutka vrlo vešto marginalizovao. Posebno ne bi bio siguran kako bi prošao na lokalnim izborima, jer po svemu što znamo Srpska napredna stranka stoji dosta loše na lokalu, s obzirom da ima najgore ljude, sa najmanje kvalifikacija. Na lokalu se to vrlo jasno vidi. Jedina korist od odlaganja odluke o vanrernim izborima će biti za opoziciju koja je marginalizovana, medijski je izolovana, satanizovana, koja se neprekidno kriminalizuje, posebno Demokratski stranka koja se neprekidno pokazuje kao grupa kriminalaca. Ta stranka sada ima šansu da se u narednih pet ili šest meseci ipak bolje konsoliduje i pruži neku stvarnu alternativu. Tako da, po meni, jedina stvarna korist može da bude za opoziciju, ako ona iskoristi ovu šansu.