Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pozvao je predstavnike diplomatskog kora u Beogradu da ne podrže predlog Albanije da Kosovo postane član Uneska. Diplomatska ofanziva Beograda zahuktava se uoči glasanja, a šef države okupio je ambasadore u Srbiji kako bi im preneo stavove po tom pitanju.
Više od 80 najviših diplomatskih predstavnika došlo je na poziv Tomislava Nikolića u Palatu Srbija gde je pažljivo saslušalo argumentaciju predsednika.
„Zamislite da se u vašim zemljama najdraža kulturna baština preda u ruke nekome ko je nije stvarao i ko je u bezbroj navrata pokušavao da je satre. To bi bilo isto kao da ste vuku dali jagnje na čuvanje“, rekao je Nikolić.
Ono što su od Nikolića ambasadori čuli, a što će preneti šefovima svojih država, je da je u martu 2004. tokom trodnevnog nasilja nad Srbima na Kosovu srušeno i zapaljeno 35 crkava i manastira, kao i da je od juna 99. i prestanka oružanih sukoba do danas 236 kulturno-istorijskih spomenika i objekata Srpske pravoslavne crkve bilo meta napada.
Ta baština vezana je sa vekovnim prisustvom srpskog naroda na ovim prostorima, naglasio je Nikolić, i njena predaja pod okrilje Kosova bila bi falsifikovanje istorije.
Maljići za RSE: Spomenici na Kosovu su zajednički
„Apsurdne su aluzije Beograda da bi primiti Kosovo u Unesko bilo isto kao učlaniti ISIS“, izjavio je za RSE Škeljzen Maljići, politički savetnik za region albanskog premijera Edija Rame. Maljići kaže da je Kosovo sposobno da brine o kulturnoj baštini i da je članstvo u Unesku proces koji se ne može zaustaviti.
„Ovo što pričaju Tomislav Nikolić i Ivica Dačić da bi predavanjem zaštite kulturne baštine državi Kosovo bilo kao da u stvari te istorijske spomenike predajete ISIS-u je potpuni nonsens. A ako se već broje uništeni spomeniici, i tako dalje, onda moram da napomenem da pamćenje i nas služi. U toku rata, i pre toga, islamski spomenici na Kosovu su uništavani, sistematski, po nekoj državnoj velikosrpskoj logici. Tako da u tom svođenju računa to ne treba toliko gledati. Vitalni i najvažniji spomenici su sačuvani, i dalje se čuvaju, sada ih čuva i kosovska policija. Treba obnoviti dobre odnose. I ne može Srbija nekom njenom produženom rukom da brani te spomenike iz Srbije. Nego oni treba da se brane na Kosovu. Ti spomenici su na neki način zajednička i svetska baština. Nisu više ni srpski ni albanski nego svetska baština. I treba ih čuvati, naravno", konstatuje Maljići.
„Snimci uništavanja verske i kulturne baštine na Bliskom istoku od strane ISIS-a nailaze sa razlogom na zgražavanje i oštru osudu svetske javnosti koja ovaj čin ocenjuje kao teroristički akt. Slično tome su i albanski ekstremisti, podržani od strane svojih prvaka, lomili i palili srpske kuće, škole, bolnice i crkve na Kosovu i Metohiji. I time su se hvalili. Taj aspekt likovanja u rušilačkim vandalskim pohodima trebalo bi ozbiljno uzeti u obzir kada se razmišlja ko to sebe preporučuje za čuvara srpske i svetske baštine", naveo je Nikolić.
Jedini diplomata sa ovog susreta koji se obratio novinarima bio je kineski ambasador Li Mančang, rekavši da je Kina protiv Kosova u Unesku.
„Cilj Uneska je i očuvanje mira i stabilnosti u celom svetu, a ne suprotno. Ukoliko sada na silu Kosovo postane članica to bi bilo protivno duhu te organizacije. Ovo pitanje treba odložiti za drugi termin, rešiti ga političkim putem i sporazumom Beograda i Prištine, a ne raditi to sada na brzinu", prokomentarisao je kineski ambasador.
Crkve i manastiri pripadaju svima
Diplomatama je predočen spisak međunarodnih dokumenata po kojima je, kako podvlači Beograd, Srbija jedina pozvana da štiti svoju kulturnu baštinu na Kosovu. Takođe, njima je prikazan i kratki film iz domaće produkcije pod naslovom „Zašto Kosovo ne može da bude u organizaciji UNESCO“, uz podsećanje da se manastir Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške i dalje nalaze na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti.
Uz zaključak da bi članstvo Kosova u Unesku imalo i negativan uticaj na Briselski dijalog, Tomislav Nikolić je izlaganje završio rečima profesora Prinstona Slobodana Đurića o stradanju srednjovekovne hrišćanske baštine na Kosovu:
„Nije važno da li ste Albanac ili Srbin. Ove crkve i manastiri pripadaju svima, one su deo evropskog nasleđa. Trebalo bi da se ljutimo zbog toga onoliko koliko bismo se naljutili kada bi Francuzi uništili Mona Lizu.“
Dan uoči velikog sastanka diplomata sa predsednikom Srbije, premijer Aleksandar Vučić je ambasadorima zemalja Kvinte i predstavniku Evropske unije predao foto-dokumentaciju o porušenim manastirima na Kosovu.
Izgleda da delovanje obe strane po ovom pitanju, ocenio je za RSE Nenad Đurđević iz Projekta za etničke odnose, ima jasne primese politike. Beograd pokušava da spreči da Kosovo bude u Unesku, smatra Đurđević, dok je najvažnije pitanje nekako po strani.
„To je da, pre svega, kulturna baština bude zaštićena na najbolji mogući način. Sada su aktuelna sporenja ko treba to da čini. Sve se, naravno, sa jedne strane vezuje simbolično i za želju Kosova da bude članica što više važnih međunarodnih organizacija. Pre svega onih koje su osnovale Ujedinjene nacije. Ali i za suštinsko pitanje statusa. Dakle, tu se lome koplja", smatra Đurđević.
