Bilo da su tradicionalne, sa harmonikašima i klasičnim početkom veselja, povodom venčanja mladenaca, uz pesmu "Danas majko ženiš svoga sina", ili moderne sa popularnim bendovima, DJ-evima i rok muzikom, svadbe u Srbiji su, kako to i priliči takvim događajima, urnebesne, svatovi dobro raspoloženi, a mladenci srećni i zaljubljeni.
Svadbe opstaju uprkos svim krizama i nedaćama, a na njihovu organizaciju, u proseku se troši između 5.000 i 20.000 evra jer po onoj narodnoj, "kume, izgore ti kesa", za tu priliku, niko ne žali da potroši pare, od srećnih mladenaca i njihovih roditelja, do kumova i ostalih svatova.
Sociološkinja Jelena Petrović-Desnica, kaže da su svadbe ukorenjene u tradiciju i kulturu svih naroda, i da se venčanja, kao značajan događaj u životu ljudi, obeležavaju kao takozvani obred prelaza.
"Svadbe su ukorenjene u tradiciji, a sada imamo i izvesnu retradionalizaciju jer se, pored građanskog, obavezno praktikuje i crkveno venčanje. Međutim, gledano čisto sociološki, svi važni momenti u životu pojedinca, a samim tim i u životu zajednice kojoj on pripada, uvek se na neki način obeležavaju. Obeležavamo rođenje, krštenje, rođendane, pa su tu mala i velika matura, a umesto nekadašnjeg obeležavanja odlaska u JNA, danas obeležavamo proslavu punoletstva, završetka studija, onda naravno svadbu, pa zaposlenje i na kraju odlazak u penziju. To su obredi prelaza, koji se u svakoj kulturi obeležavaju na neki izuzetan način. Zbog toga bih običaj proslave stupanja u brak, svrstala u neku vrstu obreda prelaza", navodi Petrović-Desnica.
Prema statističkim podacima iz Niša i Kragujevca, broj venčanja se ne smanjuje, ali svadbe postaju sve glamuroznije, ekstravagantnije i skuplje. U Nišu je, od početka ove godine, sklopljeno je tačno 1.000 brakova, a u Kragujevcu je 706 parova izgovorilo sudbonosno "DA".
"Svadbe su ovde prelepe. Treba doći u Niš i doživeti ih jer se to rečima ne može opisati, zato što to svako doživljava na svoj način. Za mene su niške svadbe najlepše, najveselije, sa mnogo hrane i pića, a Niš ima i odlične orkestre. Svi su veseli, počev od mladenaca, kumova, roditelja, pa do najmlađih svatova", ovako matičarka Vesna Đikić iz Gradske uprave u Nišu opisuje svadbena veselja u tom gradu, a i sama je nedavno oženila sina.
Prema navodima matičarke Mileve Riznić, i u Kragujevcu se ne smanjuje broj venčanja, a svadbe karakterišu dobra atmosfera i glamur.
"Čini mi se da su u septembru svadbe najveselije, sa najviše svatova - 300 i više. Kada mladence venčavamo u restoranima, u poskupim venčanicama, odelima, muzici, hrani i piću, stičemo utisak da smo vrlo bogati, a ljudi umeju i da se dobro opuste i provesele", kaže Riznić.
Pre nekoliko nedelja, svoju dugogodišnju vezu ozvaničili su Kristina Lekić i Nikola Mladenović, a to su učinili i Jovana Milovanović i Vladimir Ninčić. Na Kristininoj i Nikolinoj svadbi bilo je 400 zvanica koji su zajedno sa mladencima, uz obilje hrane i pića, u dobrom raspoloženju, proslavili njihovo venčanje.
Nikola kaže da je atmosfera bila fantastična i da su joj, pored veselih mladenaca, doprinos davali bend i svatovi koji su bili odlično raspoloženi.
"Na našoj svadbi je bilo mnogo mladih ljudi, koji su uz dobru muziku, sve vreme podizali atmosferu do ushićenosti i usijanja. Muzika i dobro društvo su, uz naravno mladence, najvažniji za veselu svadbu", ističe Nikola.
Jovana Milovanović i Vladimir Ninčić imali su manje gostiju. Obzirom da je svadba bila na otvorenom, pored velikog bazena, dobar deo razdraganih svatova, zajedno sa mladencima, na kraju je završio u vodi.
"Naša svadba nije bila tipična po tome što cele večeri nije svirao jedan bend, a imali smo i DJ-a. Atmosfera je bila malo drugačija, uz netipičan svadbarski meni i muziku koja, možda nije bila po standardima na koje smo navikli na svadbama u Srbiji. Na kraju je, polovina naših gostiju, možda i više, uskočilo u bazen, uključujući mladu i mladoženju, odnosno mene i Vanju. Prosto, nismo mogli da odolimo toj atmosferi, da i mi ne uskočimo u vodu i pridružimo se našim gostima", pojašnjava Jovana.
Obzirom na sveopštu krizu i istanjene novčanike, pitali smo naše sagovornike koliko sve to košta i ko na kraju plati ceh?
"Mi smo imali veliku svadbu sa 400 zvanica. Imali smo mnogo rođaka i prijatelja sa kojima smo želeli da podelimo našu sreću. Takva svadba dosta košta, kada se uračunaju restoran, hrana, piće, muzika, profesionalni fotografi i snimatelji, venčanice, odela i drugi troškovi. Nas je svadba koštala 12.000 evra", kaže Vladimir.
Jovana i Vladimir su oboje zaposleni, pa su svadbeno veselje platili sami, što za razliku od prošlih vremena, danas i u Srbiji postaje trend.
"Na našem venčanju je bilo skoro 170 ljudi, a svadbu smo platili mi jer smo mislili da je tako najbolje i najlogičnije, da dvoje odraslih ljudi, koji rade i zarađuju, sami sebi plate svadbu. Mislim da je i to postao trend u Srbiji u poslednje vreme i da više nije uobičajeno da roditelji plaćaju svadbu", ističe Jovana.
Vesna Đikić kaže da Nišlije umeju da se cenkaju i dugo pogađaju, pa i za svadbe manje potroše nego u Šumadiji.
"To mogu da kažem iz ličnog iskustva jer sam skoro pravila svadbu sinu sa 350 zvanica. Podrazumeva se cenjkanje i pogađanje. Što je više gostiju, idemo na nižu cenu i uspevamo u tome. Uostalom, većina roditelja živi za taj dan kada će da oženi sina ili uda ćerku, pa se na vreme priprema za taj događaj", konstatuje Đikić.
Naši sagovornici podsećaju da se većina računa plaća nakon svadbe, a kako gosti, umesto poklona, donose novac, na kraju skoro sve troškove podmire svatovi.
Matičari i danas čitaju poruku mladencima pesnika Duška Radovića u kojoj on kaže: "Brak se uređuje zakonom samo onda kad ne može drukčije. Zbog toga, ne dozvolite da vam zakon uređuje brak. Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi. Želimo da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugom, da živite s uverenjem da ste danas obavili jedan od najvažnijih i najlepših poslova u životu. Savetujemo vam da ne žurite, da štedljivo trošite reči i osećanja. Nemojte odmah potrošiti sve. Rasporedite svoju ljubav i poštovanje na svaki dan zajedničkog života."
Do pre dvadesetak godina, brakovi su zaključivani isključivo pred matičarem, a sada se sve više mladih parova venčava i u crkvi. Jovana i Vladimir imali su građansko venčanje, a Kristina i Nikola će se venčati i u crkvi.
"Mi smo odlučili da na dan svadbe imamo građansko venčanje, pred matičarem, jer smo hteli da crkveno venčanje obavimo na neki veći praznik", kaže Kristina Mladenović.
Sa građanskim, crkvenim venčanjem, ili bez njega, za mladence je stupanje u brak jedan od najsrećnijih dana u njihovim životima sa mnogo kompleksinijim značenjem od običnog administrativnog čina, a svadba lepa uspomena za dugo sećanje i pamćenje.
"Za mene je ključni trenutak bio kada smo Vanja i ja shvatili da želimo da provedemo ostatak života zajedno. U tom smislu venčanje nije čin koji ne znači ništa, nego samo neki overen papir, već zaista ima mnogo dublji smisao. Zbog toga smo se odlučili i na venčanje i na svadbu. Bilo je lepše nego što sam očekivala i definitvno će ostati zapamćen kao najlepši dan u našim životima. Ne znam šta bi moglo, koji bi događaj mogao da ostavi jači utisak, makar na nas dvoje", kaže Jovana.
"Venčanje za mene znači početak novog života. Do sada sam u mojoj porodici bio dete, a uskoro ću u svojoj novoj porodici ja biti otac. U tom kontekstu, izvod iz matične knjige venčanih, je možda i nebitan, prema značaju i smislu osnivanja srećne zajednice dvoje mladih ljudi", smatra Nikola.
"Venčanje je kruna i potvrda dugogodišnje ljubavi i početak zajedničkog života, a svadba je prilika da se podeli radost sa dragim ljudima. Zbog toga smo se i odlučili da napravimo svadbu, da i drugim ljudima pokažemo našu ljubav i sreću i da te emocije podelimo sa najdražima", zaključuje Kristina.
