U Mađarskoj u utorak stupaju na snagu brojne izmene pravnih propisa koji se odnose na izbeglice i migrante. Skupština te zemlje je oštriji nastup svih državnih institucija odobrila na vanrednoj sednici. Novina će biti učešće vojske u kontroli granice kao i krivično gonjenje onih koji su ilegalno prešli granicu. Za utorak je najavljena i sednica Vlade Orbana Viktora na kojoj će raspravljati o mogućnosti proglašenja vanredne situacije.
Vojska na granici i ubrzani procesi razmatranja zahteva za azil su samo neke od novina mađarskog zakonodavstva koje stupaju na snagu u utorak. Novi propisi predviđaju i zatvorske kazne za one koji ilegalno pređu granicu. Namera zvanične Budimpešte je da pravno „zapečati“ granice, međutim, kako iz nevladinih orgniazacija tvrde, to će samo izazvati nove probleme. Direktor organzacije za pomoć migrantima „Sklonište“ iz Budimpešte, Andraš Kovač kaže za Radio Slobodna Evropa da je reč o potpuno pogrešnom pravcu za rešavanje krize.
„Vlada ne rešava problem na pravi način. Nove mere neće doneti poboljšanje. Osim toga, iz pravnog ugla gledano, vrlo su problematični i predloženi procesi, jer administracija nije u stanju da u rekordnom roku, za svega nekoliko sati, reši jedan zahtev za azil. Smatramo da nemaju dovoljan broj stručnih kadrova za tako nešto“, objašnjava Kovač.
Dodaje da je namera Orbanove Vlade da uključi vojsku u kontrolu granica, deo demonstracije sile.
„Ovo je delom demostracija sile, a delom potez jedne Vlade koja ja postala talac sopstvene politike. Umesto da prizna da je izabrani put pogrešan, ona samo produbljuje krizu. Greška je pokušati zaustaviti ljude pre ulaska u zemlju. Naravno granična kontrola mora da postoji, ali ne na ovaj način. Bilo bi bolje da ljudi ulaze kontrolisano i koordinisano“, smatra on.
(Infografika: Kako Evropa gleda na imigrante?)
Da je reč o pogrešnoj politici Mađarske prema izbeglicama, smatra i saradnik Vojvođanskog građanskog centra, Boris Dimitrijević.
„Mislim da se mogu izvući neke paralele između sadašnje situacije u Mađarskoj i situacije u Srbiji tokom devedesetih, mislim po pitanju izbeglica i odnosa prema njima. Kao i devedesetih čini mi se da su pojedinci tada bili na višem kvalitativnom nivou nego celokupno društvo, a u Mađarskoj je prema mom mišljenju sada upravo tako. Smatram da mađarsko društvo sada plaća danak Orbanove politike koja je zajednicu polako pretvorila u konzervativno društvo“, smatra Dimitrijević.
U međuvremenu Vlada Mađarske saopštila je da je odustala od uspostavljanja kontroverznih "tranzitnih zona" na granici sa Srbijom, gde su vlasti te zemlje nameravale da drže tražioce azila dok se rešavaju njihovi zahtevi. Ovakav potez je usledio nakon što je agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice kritikovala taj predlog, jer bi zone bile uspostavljene na maloj "ničijoj" teritoriji pre mađarske granice, pa se postavlja pitanje jurisdikcije. Prema planovima Budimpešte, postojaće “dve vrste ljudi” na granici - oni koji će podneti zahtev za azil, i oni koji to neće učiniti. Prva grupa imaće slobodu kretanja unutar zemlje. Oni koji ne budu tražili azil će ostati na granici ili u Srbiji, navode mađarski mediji.
Nove mere, međutim, ne plaše izbeglice. Dvadesetjednogodišnji Ali iz Avganistana kaže da će nastaviti svoje putovanje ka Nemačkoj.
“Idem u Nemačku i neću stati u Mađarskoj. Putujem sa mojim prijateljima. U Nemačkoj su moji poznanici. Želim da živim u toj zemlji”, odlučan je Ali.
Njegov saputnik Hadil iz Irana kaže da on samo želi da nađe nov dom, jer je on u svojoj zemlji nepoželjan.
“Ja sam bio deo opozicije u Iranu, zato sam morao pobeći. Koju god zemlju da mi odrede za moj dom, ja ću je prihvatiti”, rekao je Hadil.
