Napeto je u privremenim prihvatnim centrima u blizini srpske granice u Mađarskoj. Izbeglice su nestrpljive, a mađarske vlasti ne mogu da se izbore sa povećanim zahtevima za registraciju, pa su incidenti sve češći.
Izbeglice pokušavaju da se domognu autoputa, jer žele da stignu do Budimpešte. Policija je do sada svaki put uspela da ih zaustavi i da ih vrati u prihvatni centar.
U međuvremenu, u medijima se pojavio i šokantni snimak napada snimateljke budimpeštanske televizije N1 na izbeglice u blizini srpske granice. Ona je prvo saplela čoveka s detetom u naručju, zatim je šutnula jednu devojčicu i mladića.
Ovaj incident može da se okarakteriše kao zločin iz mržnje, kaže za Radio Slobodna Evropa Tamaš Fazekaš iz Helsinškog odbora Mađarske. Dodaje da su sada na potezu istražni organi i tužilaštvo te zemlje.
“Mi smo bili kod tranzitnog punkta u blizini mesta Reske kada je grupa od 100 izbeglica probila kordon i krenula da beži. Sa jedne strane pravni status tog kampa je vrlo problematičan jer je reč o jednoj poljani gde izbeglice bez državne pomoći i podrške leže na zemlji ili u nekim šatorima. Stanje je haotično. Sa druge strane, ova žena koja je šutnula te ljude, prema našem mišljenju, učinila je zločin iz mržnje. Smatramo da su na potezu institucije, i nadamo se da će slučaj doživeti odgovarajuću pravnu kvalifikaciju”, rekao je Fazekaš.
Prema važećim zakonima u Mađarskoj, zaprećena kazna za zločin iz mržnje je od jedne do sedam i po godina zatvora.
Snimateljka Petra Laslo nakon incidenta je dobila otkaz.
Prema podacima UNHCR-a od početka godine više od 150 hiljada ljudi je ušlo u Mađarsku preko zelenog graničnog pojasa. Reč je uglavnom o izbeglicama iz Sirije, Pakistana i Avganistana.
Prema pisanju mađarskih medija zvanična Budimpešta očekuje promenu situacije od sledeće nedelje, nakon što na snagu stupe izmene više zakona koje su usvojene na vanrednoj sednici parlamenta. Prema tim izmenama svi oni koji će ilegalno ući u tu zemlju, dobiće zatvorske kazne i biće proterani iz zemlje. Oni koji žele da traže azil, moraće da sačekaju odluku institucija u takozvanim tranizitnim kampovima. Ti centri biće otvoreni prema Srbiji ali ne i prema Mađarskoj. Zakonske izmene znače da će ti punktovi funkcionisati kao tranzitne zone na aerodroma, odnosno pravno gledano, ljudi na tim punktovima neće biti na tlu Evropske unije.
Nove zakonske mogućnosti daće ovlašćenja institucijama da oštrije nastupe prema izbeglicama.