Impresivna transformacija privrede Nemačke i Japana nakon poraza u Drugom svetskom ratu pre 70 godina naziva se istom rečju – čudo, a ostvarena je pod patronatom Saveznika kojima je u kontekstu Hladnog rata ekonomsko jačanje postalo prioritet.
Japan je u Drugom svetskom ratu izgubio čevrtinu nacionalnog bogatstva, odnosno bruto domaćeg proizvoda, iz perioda pre rata, ali je uspeo da se do 1986. godine izdigne do ranga druge svetske privrede uz pomoć vrtoglavog rasta od devet odsto u proseku u periodu od 1955. do 1973. godine.
Zapanjujućem Japanu, kako je to u jednom članku 1962. godine na japanskom okarakterisano (odorokubeki Nihon) u Nemačkoj odgovara ekonomsko čudo – virtšaftsvunder (Wirtshaftsfunder) koje će se još brže uzdići na poziciju tik iza SAD već krajem 50-ih godina.
Hladni rat je doneo promenu politike, kada je prioritet dat ekonomskom jačanju radi suprotstavljanja "komunističkoj pretnji".
Amerikanci, Britanci i Francuzi su 1948. godine u tri nemačke zone pod svojom kontrolom uveli nemačku marku i krenuli u borbu protiv inflacije, a isto je bilo u Japanu pod kontrolom bankara Džozefa Dodža (Joseph Dodge) koji je stegnuo kaiš za potrošnju.
Odlučujuću ulogu će odigrati ogromna finansijska pomoć u vidu Maršalovog plana za Evropu, što je ogroman program od 13 milijardi dolara, pretežno donacija, pri čemu je nekadašnja Zapadna Nemačka dobila 1,5 milijardi dolara, dok Istočna Nemačka, saveznik SSSR, nije koristila ova sredstva jer je Staljin odbio američku pomoć.
Ovaj "znatan iznos novca je pokrenuo ekonomsku obnovu" Zapadne Nemačke, ali je bio tek jedan od faktora, rekao je za AFP profesor istorije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu Arnd Bauerkemper.
On je ukazao na značaj industrijske moći ove zemlje u sektorima automobila, hemije i elektronike, kao i priliv radne snage kao posledica proterivanja 13 miliona Nemaca iz istočne Evrope nakon rata, a izlasku zemlje iz teške ekonomske situacije doprinelo je i brisanje 60 odsto nemačkog duga 1953. u Londonu.
Tokom "30 slavnih godina" od 1946. do 1975. socijalna tržišna privreda donela je Saveznoj Nemačkoj gotovo neprekidan period blagostanja i prosperiteta, sa rastom koji se kreće oko 7 odsto godišnje, nezaposlenost u padu sa 11 odsto u 1950. do 0,7 odsto u 1965, što je trajalo sve do naftnog udara 1973. godine.
Japanski privredni oporavak je isto tako čudesan, mada je jačanje ekonomije išlo uz velike napore, čak i ako je korejski rat od 1950. do 1953. dao zamah japanskim firmama, sa velikim američkim narudžbinama.
Japanska vlada je 1956. godine nakon odlaska okupatora u svojoj beloj knjizi ekonomije poručila da je prošlo vreme za kukanje i da treba zasukati rukave, a vizionarsko ministarstvu industrije angažovalo je banke i preduzeća.
"Preduzetnici su želeli da ulažu i inoviraju, bili su spremni da preuzmu rizik jer su osećali da je napokon nakon dugih godina rata kucnuo njihov čas", rekao je profesor ekonomije na univerzietu za upravljanje u Niigati na severozapadu Japana Ivan Celiščev, dodajući da je okruženje bilo povoljno, sa pripremama Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine i sa izuzetno "motivisanim i disciplinovanim radnicima koji žele da budu korisni kompaniji".
Efekat je dodatno uvećan jedinstvenim sistemom doživotnog zaposlenja, napredovanjem po stažu i sindikatima spremnim za saradnju, podsetio je on.
Ovaj model čija ograničenja se danas vide omogućio je bogaćenje Japana pre nego što je zamah prekinut pucanjem mehura na berzi i tržištu nekretnina početkom 90. godine.
Japan, danas treća ekonomska sila na svetu (iza SAD i Kine), teži da povratii nekadašnji sjaj, dok se Nemačka može pohvaliti ulogom lokomotive u Evropi.
