U Beogradu je, u senci policijske zabrane skupa #sedamhiljada, u petak uveče održan pomen žrtvama dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici. Više stotina građana je simbolično u 23:07 zapalilo sveće i ostavilo dodeljene brojeve. Skup, koji je protekao bez incidenata, obezbeđivale su jake policijske snage, pošto su se u okolini Pionirskog parka okupile pristalice Srpske radikalne stranke i drugih desničarskih pokreta.
Srebreničkim žrtvama je u Beogradu ipak održan pomen. Dan uoči obeležavanja stradanja Bošnjaka u Memorijalnom centu Potočari u Srebrenici, upriličen im je memorijal građana i nevladinih aktivista ispred Pionirskog parka na potezu između Skupštine grada Beograda i Predsedništva Srbije.
Uz zvuke sevdalinki poznatog bh autora Damira Imamovića u prvom redu ispred upaljenih sveća i po tlu raspostrtih brojeva poštu žrtvama odao je Zoran Ivanović, beogradski advokat.
“Dvadeset godina je prošlo od genocida u Srebrenici i zbog toga sam ovde. Postoje i neki lični razlozi… Moj otac je poreklom iz te bivše Bosne i Hercegovine…. Na neki način dajem omaž i njemu…..”, kaže nam on spuštajući sveću koju je upalio pored svog broja.
Uži centar grada u okolini Pionirskog parka bio je pod policijskog blokadom. Raspoređeno je nekoliko marica i brojni policajci opremljeni šlemovima i štitovima razmešteni u centralnom gradskom bulevaru ulici Kralja Milana i ispred Skupštine grada. Učesnike skupa kordonima fizički odvajaju od kontraša: pristalica radikala privremeno oslobođenog haškog optuženika Vojislava Šešelja i desničarskog pokreta Zavetnici.
Antonela Riha, dugogodišnja novinarka, primećuje da i ova slika ukazuje koliki je stepen licemerja koji prati obeležavanje tragične sudbine hiljada Bošnjaka čemu je dodatno doprinela zabrana subotnjeg pomena ispred Skupštine Srbije.
“Ono što je dozvoljeno Vučiću nije dozvoljeno građanima. Slika koju daje svetu: on u Srebrenici nije dozvoljena ovde u Beogradu. Već se podilazi desničarima i Šešelju i svima onima koji imaju potpuno drugačije stavove od nas koji smo se skupili da jednom mirnom akcijom odamo poštu žrtvama. Ovo ovde je jedan mali pokušaj otklona od tog većinskog stava i očigledno je da srpsko društvo nije zrelo za takvu vrstu razmišljanja samim tim što nam je sve zabranjeno”, smatra Antonela Riha.
"Svako ko ignoriše ovakav poziv i svako ko govori protiv ovoga, ne može da se kaže da je to zaista čovek", kaže nam Aida Ćorović, dugogodišnja novopazarska nevladina aktivistkinja, a danas poslanica u parlamentu, koja je podržala rezoluciju Stranke demokratske akcije kojom se osuđuje genocid u Srebrenici i svako njegovo poricanje.
Iako se, kako kaže okupilo drugo lice Srbije, ona upozorava:
“Zabrana opet govori o tome da političke volje nema dovoljno. A za nas koji smo svih ovih godina na strani istine i pravde, ovo je ipak mislim jedna mala pobeda”, smatra Aida Ćorović.
Nekoliko desetina metara naviše, kliče se haškim optuženicima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću. Četničke pesme čuju se iz grla pristalica SRS, a mesto u prvom redu pred policijskim kordonom zauzima Vojislav Šešelj.
Osim njih nadomak Pionirskog parka pojavili su se i Zavetnici, desničarska organizacija koja ne priznaje da je u Srebrenici počinjen genocid nad Bošnjacima, ističući u prvi plan isključivo srpske žrtve u ratu na prostoru bivše Jugoslavije. Milica Đurđević, njihova je predstavnica
“Smatramo da se to pitanje isključivo koristi za ucenjivanje srpskog naroda koji žele da opterete genocidom koji nije počinio. Zbog toga je naša poruka ’Stop lying about Srebrenica’ ili ‘Stop lažima o Srebrenici’”, kaže Milica Đurđević.
Rasprave u javnosti Srbije o tome šta se dogodilo u Srebrenici traju bezmalo od kada je taj strašni zločin počinejn. Isprva, utisak je da se pogrom zataškavao, a kada se više nije imalo kud otpočele su brojne relativizacije.
Vesna Mališić, dugododišnja novinarka, upozorava da Srbija još nije izašla iz tog začaranog kruga. Ona strahuje da će proći još mnogo godina do konačne katarze društva, a samim tim i pomirenja u regionu.
“Ništa nismo naučili iz onoga što nam se dogodilo. Da ne možemo da se pomirimo dok ne shvatimo šta smo uradili. Poricanje zločina je u stvari najstrašniji zločin koji radimo i prema drugima i prema sebi. A to što su dozvolili da ponovo desničarske snage određuju meru ljudskih prava to je najstrašniji poraz i ljudskih prava i svih nas zajedno”, smatra novinarka Vesna Mališić.
Skup kod Pionirskog parka nije bio i jedini posvećen žrtvama u Srebrenici u petak u Beogradu. Nekoliko časova ranije Žene u crnom, antiratna nevladina organizacija, održale su performans na beogradskom Trgu republike pod nazivom "Pamtimo – 20 godina od genocida u Srebrenici", podsećajući između ostalog i na imena žrtava.
