Grupa mirovnih biciklista uz podršku nevladine organizacije Žene u crnom krenula je iz Beograda za Srebrenicu gde će prisustvovati komemoraciji žrtvama genocida. Prošle godine su u Valjevu fizički napadnuti, ali ih to nije sprečilo da i ove godine na taj način iskažu empatiju sa žrtvama. Prvog dana su stigli do Šapca, 9. jula su nastavili preko Loznice ka granici sa Bosnom. Ukupno će preći 230 kilometara.
Jedan od učesnika, Simon Simonović kaže da nije bilo incindenata kao prošle godine, da ih usput prolaznici pozdravljaju mahanjem, ne znajući da je to maraton za Srebrenicu.
„U Šapcu, gde smo se zaustavili i razvili transparente, reakcije su bile već drukčije. Bilo je onih koji su na različite načine protestovali“, uzdržano priča Simonović, ne iznoseći detalje. Kaže da su, sve u svemu, reakcije gradjana podeljene.
Četrdeset biciklista od 20 do preko 60 godina, iz Srbije, Evrope, u grupi je ove godine i jedna Amerikanka, stiže u Srebrenicu u petak popodne i biće gosti u domovima Majki Srebrenice. Sa njima će, kaže Simonović, provesti to veče i sutradan biti na komemoraciji.
On kaže da je ove godine posebno važno prisustvo mirovnjaka na komemoraciji žrtvama srebreničkog genocida, ne samo zbog okrugle godišnjice, već i zbog poruka koje su se čule poslednjih nedelja. „U Srbiji zvanična politika taj zločin relativizuje, ima puno demagogije“ kaže Simonović. Zato se ne raduje mogućem dolasku premijera Aleksandra Vučića na komeamoraciju, uz sveže sećanje na njegove stavove iz 90-ih i početka dve hiljaditih godina.
Komentarišući odbijanje Rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti, Simonović kaže da mu je žao što Srbija nije bila autor rezolucije o Srebrenici, jer bi to bio pravi način suočavanja sa prošlošću i prihvatanje odgovornosti za to što se desilo.
Simon Simonović treći put u julu prelazi biciklom 230 kilometara od Beograda do Srebrenice.
