Sedmorica pripadnika paravojne formacije "Simini četnici", optuženi za ratne zločine nad civilima u selima zvorničke opštine tokom 1992. i 1993. godine, oslobođeni su u utorak prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu.
Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine utvrdilo je da nije bilo dokaza da su optuženi počinili ratne zločine nad civilima romske nacionalnosti u selima Skočić, Malešić, Klisa, Petkovci i Drinjača.
Marina Kljajić iz Fonda za humanitarno pravo, koja je pratila suđenje ovoj paravojnoj grupi, kaže da je nju i njen tim iz FHP-a ova presuda neprijatno iznenadila.
“Utvrđeno je nesporno da su se svi ti događaji desili, ali sud je stao na stanovište da dokazi koje je ponudilo tužilaštvo nisu takvi da se optuženi mogu proglasiti krivim. Zbog toga je sud doneo presudu u korist optuženih”, kaže Marina Kljajić.
Ovo je druga prvostepena presuda, nakon što je Apelacioni sud u Beogradu u julu prošle godine ukinuo presudu Višeg suda kojom su oni bili osuđeni na zatvorske kazne od dve do 20 godina i naložio da se suđenje ponovi.
Ukinutom presudom na kaznu od po 20 godina zatvora bili su osuđeni Zoran Stojanović i Zoran Đurđević, na po 10 godina zatvora Tomislav Gavrić i Zoran Alić, a Đorđe Šević i Dragan Đekić na po pet godina zatvora, dok je Damir Bogdanović bio osuđen na dve godine zatvora.
Marina Kljajić ističe da se žrtvama na ovaj način šalje veoma loša poruka.
“Žrtvama se šalje veoma loša poruka. Žrtve očekuju pravdu, a pravda za njih nije da svi budu oslobođeni i da sud konstatuje da je nesporno da se zločin dogodio, ali da tužilaštvo nije uspelo da dokaže. Prilično je nezahvalno komentarisati detalje, treba sačekati da bude objavljena presuda. Ali, može se reći da je ovo jako loša poruka tužilaštva, da kreće u postupke i da postupci traju tamo gde se prethodno ne pribave čvrsti dokazi, da se tužilaštvo ne potrudi da sve navode iz optužnice dokaže. U tom slučaju ne ostavlja sudu mnogo manevarskog prostora. Sve u svemu, ovo je jako loša poruka”, kaže Kljajić.
Na pitanje da li ova presuda pokazuje da Tužilaštvo za ratne zločine nije uradilo dobro svoj posao, Marina Kljajić odgovara potvrdno.
“Apsolutno, to je bio i razlog za ukidanje prvostepene presude, kada je i Apelacioni sud zamerio da nisu dovoljno konkretizovane radnje svih optuženih, nego da su date vrlo uopšteno. Dakle, da nisu ponuđeni konkretni dokazi”, ocenjuje naša sagovornica.
Među najtežim zločinima koji se na teret stavljaju pripadnicima “Siminih četnika” su, ubistvo trudnice sa detetom u naručju kao i ubistvo sedmoro dece između dve i 13 godina.
Oni su, po optužnici, silovali pre ubistva Z. R. (13), a "dete koje se nalazilo u redu za likvidaciju, a koje je tražilo svoju majku, odveli do jame, gađali nožem, pucali u njega i zatim ga bezdušno bacili na ubijena tela ubijenih".
“Jedinica je došla u selo. Pojedini pripadnici su srušili džamiju, a ostali su nečovečno postupali prema pripadnicima romske nacionalnosti koje su tu uspeli da nađu. Pojedine su pretukli, jednog od njih su ubili, nekoliko žena su silovali. Zatim su ih prevezli do mesta Hamzići, gde su streljani. Samo je Zijo Ribić preživeo. On je svedok koji je nažalost sve ovo pratio. Tri devojke među njima su nekoliko meseci bile sa pripadnicima ove paravojne jedinice. Prema njima je vršeno seksualno nasilje, primoravanje na rad… To je ono za šta se oni terete”, podseća Marina Kljajić.
Prvooptuženi Sima Bogdanović, zvani "Sima četnik", preminuo je u pritvoru tokom suđenja.
