Dvadeset i jedna godina bez odgovora ko je ubio novinarku Dadu Vujasinović. Nakon više od dve decenije ovaj slučaj ide na balističko i sudskomedicinsko superveštačenje u holandski Nacionalni forenzički institut.
Očekuje se da bi to moglo da dovede do novih dokaza u rasvetljavanju smrti novinarke, koja je na današnji dan 1994. godine pronađena mrtva u svom stanu. Njene kolege i prijatelji kažu da je Dada Vujasinović mrlja na savesti ovdašnjeg pravosuđa i svake vlasti koja je bila od 1994. godine do danas.
Ni posle 21 godinu smrt Dade Vujasinović nije razjašnjena. Slučaj se za to vreme kreće od prve zvanične verzije režima Slobodana Miloševića da je izvršila samoubistvo pucnjem u grudi iz lovačke puške, preko prekvalifikovanja u ubistvo 2009. godine do odluke o superveštačenju.
Tužilaštvo će poveriti superveštačenje i balističko i sudskomedicinsko nadležnom instititu u Holandiji, samo je trenutno pitanje nekih tehničkih stvari u vezi sa ovom saradnjom, rečeno je RSE u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Slučaj Dade Vujasinović u fazi je predistražnog postupka što znači da se i dalje radi na prikupljanju svih relevantnih činjenica, kažu u tužilaštvu.
Superveštačenje je veoma važno kao polazna osnova za buduću istragu, kaže za RSE predsednik Komisije za istragu ubistva novinara Veran Matić.
"Išli smo zajedno, tužiteljka u ovom slučaju, ja i predstavnik MUP-a, u Holandiju, Hag, Nacionalni forenzički institit. Razgovarali smo oko mogućnosti superveštačenja. Poslali smo celokupnu dokumentaciju prevednu na engleski. I pre nekoliko dana dobili smo informaciju da oni mogu da urade superveštačenje pod različitim uslovima koji se vezuju za dostupnost predmetima koji su zatečeni u stanu od puške do fotelje, na kojoj se u jednom veštačenju govori da postoje dve krvne grupe, i tako dalje. Oni su dali komercijalnu cenu za pravljenje superveštačenja, za ovu prvu fazu oko 33 hiljade eura i mi sada nastojimo da se obezbede ta sredstva", rekao je Matić.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da postoji spremnost da se primeni sve kako bi se došlo do odgovora u slučaju Dade Vujasinović. Nije uvek sve moguće uraditi samo voljom, jer ako nema dokaza ne može se nešto izmisliti, dodao je ministar.
"Superveštačenjem, dodatnim veštačenjem oružja i predmeta mogli bi da se novom tehnologijom otkriju neki dodatni dokazi", rekao je Stefanović.
Iz samog tužilaštva su poslednjih godina govorili da je teško doći do kvalitetnih dokaza, posebno s obzirom na to da u vreme kada je novinarka ubijena, uviđaj i istražne radnje nisu kvalitetno obavljeni, kao i da postoje indicije da su dokazi namerno skrivani.
Dada Vujasinović je pratila ratna zbivanja u bivšoj SFRJ od samog početka. Za reportaže sa slavonskog ratišta dobila je nagradu "Svetozar Marković" Udruženja novinara Srbije. Prestala je da ide na ratište onda, kako je govorila, "kada su na front nahrupili oni koji su rat shvatili i prikazivali kao dobar provod i avanturu, znajući da imaju gde da se vrate kada im ratovanje dosadi".
Nastavlja da se bavi istraživačkim tekstovima o sprezi između kriminala i politike. Kreću sudske tužbe, pretnje. U vreme kada je napisala nekoliko tekstova o Željku Ražnatoviću Arkanu, komandantu Srpske dobrovoljačke garde, u emisiji Utisak nedelje 1993. godine na pitanje kako se ne plaši odgovorila je "ne znam kako to da vam objasnim, jednostavno se ne plašim".
Dvadeset jednu godinu nakon što je ubijena novinarka koja se nije plašila da radi svoj posao ne znamo ko je zaustavio u tome.
"Dada Vujasinović je mrlja na savesti ovdašnjeg pravosuđa i ovdašnje vlasti, svake koja je od 1994. do danas bila", kaže novinarka Vesna Mališić.
"Ako su u nekim arheološkim nalazima otkrivene stvari od pre milion godina nadam se da može da se otkrije i šta se dogodilo pre 21 godinu. Ono što mene boli, s obzirom da mi je Dada Vujasinović bila i koleginica i drugarica, to je da 21 godinu ovo društvo nije smoglo snage da se suoči sa tim da je ona prva žrtva, prvi ubijeni novinar u Srbiji. Dakle, to stoji na savesti ovog društva", navodi Mališić.
Ubistvo Dade Vujasinović jedno je od tri još uvek nerazjašnjena ubistva novinara u Srbiji uz slučajeve Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Prošlog meseca potvrđena je optužnica protiv četvorice pripadnika Resora Državne bezbednosti za ubistvo Ćuruvije 1999. godine.
