Na današnji dan pre 16 godina započelo je tromesečno NATO bombardovanje, pre svega Miloševićeve Srbije i simbolično Crne Gore koja je tada još bila u državnoj zajednici sa Srbijom. Kakve su političke posledice bile tog čina, osim što je sa Kosova definitivno proterana vojska koju je albanska populacija smatrala neprijateljskom? Osim što je, dakle, postalo jasno da je utrt put za ostvarivanje političkog cilja nezavisne države Kosovo, cilja većinskog stanovništva koje je u tom delu Srbije više od decenije živelo potpuni paralelni život.
Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator govori o političkom učinku vazdušnih napada u koje se krenulo bez zelenog svetla UN.
RSE: Da li je bombardovanje ubrzalo ili usporilo pad Miloševića?
RSE: Da li se u odnosu na pitanje legitimnosti upotrebe vojne sile, od vremena Džordža Buša, nešto bitno promenilo u američkoj spoljnoj politici?
Jakšić: U odnosu na vreme Džordža Buša, administracija Baraka Obame zaista pokušava da ublaži, da potre pogubne posledice te politike. Jer se pokazalo svuda po svetu, ne samo ovde, da ta vrsta „dotura“ demokratije bombama ne „osvaja srce i duše naroda“, kako je to utopistički govorio Džordž Buš kad je krenuo u invaziju Iraka. Takva intervencionistička praksa, po pravilu, dovodi do rasta antiamerikanizma. Medjutim, zanimljivo je da se ovde kod nas, vrlo brzo posle bombardovanja i pada Miloševića, govorilo o evroatlanskim integracijama, a da je atlantska komponenta izbačena kasnije, rekao bih od početka vremena kohabitacije Koštunice i Tadića, pa sve do danas.
RSE: Da li je Srbija potpuno zaboravila šta se na Kosovu dogadjalo pre početka bombardovanja?
Jakšić: Srbi u tumačenju istorije vole da se fiksiraju za odredjene datume i pojave, češće za poraze, a ne za pobede. I čini mi se da je to slučaj i povodom bombardovanja. Potpuno se zaboravlja na izbegličke kolone kosovskih Albanaca. U medjuvremenu je stvoren mit da to nisu bili istinski dogadjaji gotovo biblijskog egzodusa, već orkestrirana, marketinška kampanja CNN-a. Srbija, naravno, da sa razlogom pamti zločin iz Sićevačke klisure kada je gadjan voz sa civilima, ali iz memorije su uglavnom izbrisane egzekucije, recimo, čitavih albanskih porodica.
